Koliko Hrvatska utiče na izbore u Srbiji? – Svet

Uoči predstojećih izbora u Srbiji se nezvanično, ali takoreći svakodnevno vrši odmeravanje „faktora Hrvatska“. Uz česte izjave Aleksandra Vučića u kojima on ukazuje na pokušaje da se sa zapadne strane Dunava ruši i on sam i Srbija generalno, tu je trka u naoružavanju koja se u novije vreme dodatno intenzivira. Takođe, iz Hrvatske dopiru sve češći odgovori – direktni i indirektni – na taj kompletan politički izazov. Do izražaja sve više dolazi ekstremna desnica – od fudbalsko-navijačkih pritisaka, do estradnih žarišta kao što su Tompsonovi koncerti, pa i državnih istupa.

Hrvatska policija, naime, počela je redovno da kažnjava osobe s dignuta tri prsta na društvenim mrežama ili fotografisane s najobičnijom šajkačom, itd. Moglo bi se pomisliti i da se na relaciji Beograd-Zagreb u stvari odvija sasvim pristojna saradnja, a ne sukob. No dovoljno bi pritom bilo i angažirano obostrano prepoznavanje zajedničkog interesa dvaju razmjerno autokratskih režima u antagoniziranju susjedskih naroda i društava, što ne bi bio prvi takav slučaj između Hrvatske i Srbije. Srpsko-hrvatski odnosi svakako jesu tema od utjecaja i na spomenute izbore, samo je pitanje kolika i kakva.

Nema dokaza za „obojenu revoluciju“

Određena prekogranična politička nastojanja i uplivi uopšte nisu nepoznata, a često nisu bila ni sporna. Politička analitičarka Jadranka Polović sa Univerziteta Libertas u Zagrebu smatra tako da je moguće da je Hrvatska preko dela nevladinih udruženja nastojala da utiče na studentski pokret u Srbiji.

„Mislim da smo učestvovali u edukaciji aktivista, a pružili smo i snažnu podršku demonstrantima i građanskim inicijativama, naročito oko tema korupcije, izbornih nepravilnosti i odgovornosti vlasti s ciljem pritiska na institucije“, kaže ta politikološkinja za DW. „Ipak, navedene metode same po sebi nisu dokaz postojanja ’obojene revolucije’, niti bilo kakvog plana za rušenje srpske vlade. Štaviše, sve to je organizovano u saradnji s Evropskom unijom i često su to bili uobičajeni instrumenti saradnje studentskih organizacija, i slično.“

O stranom političkom uticaju, prema mišljenju Polović, može se ozbiljnije govoriti tek kada postoje konkretni dokazi o koordinaciji, finansiranju, usmeravanju aktivnosti ili pokušajima upravljanja političkim procesom. Ona je uverena da toga ipak nije bilo – kako na nivou namere, tako i na nivou sprovođenja.

Potrebno je biti spreman na rešenja bez spoljnog tutorstva

Istovremeno, ona naglašava da postoje i očigledne, neskrivene aktivnosti u istom smeru uticaja. Tako su na nivou države vidljiva uslovljavanja političke ili ekonomske saradnje, odnosno – iz perspektive Hrvatske – blokada ulaska Srbije u EU. Prema uvidu naše sagovornice, ako su neke dalje aktivnosti i vođene sa zadnjom namerom, nisu rezultirale željenim političkim ishodom.

„Naime, eventualna promena vlasti u Srbiji ne znači nužno da bi nova vlast bila spremnija na saradnju sa Zapadom. Problem je što se međusobne optužbe i podizanje tenzija često koriste za unutrašnjopolitičke potrebe“, kaže Polović.

„U isto vreme“, kako dodaje, „one jako narušavaju ionako loše odnose Hrvatske i Srbije, što se preliva i na region. Političari s obe strane trebalo bi da preuzmu odgovornost, da smiruju retoriku i otvoreno rešavaju probleme, umesto da ih produbljuju.“

Pored toga, analitičarka iz Zagreba smatra da stabilnost regiona dugoročno ne može da se gradi na uzajamnim optužbama. Rešenje se „krije“ u dijalogu i stvarnoj spremnosti da se problemi rešavaju bez spoljnog tutorstva koje je, prema rečima Jadranke Polović, izuzetno uticajno i aktivno, kao i bez političkog podgrevanja sukoba s čime, kaže, suviše često imamo posla.

Obostrana šteta

Kako se to sve odražava na manjine, npr. na srpsku zajednicu u Hrvatske. To smo upitali Nikolu Vukobratovića, predsednika Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“.

On je stava da samo po sebi, verbalno „podizanje tenzija“ između Hrvatske i Srbije – s obje strane, a radi unutrašnjopolitičkih potreba – ne predstavlja ništa novo: „Iako, svakako se može reći da se u poslednje vreme intenziviralo, na obostranu korist vlada i obostranu štetu naroda u obe zemlje. Nije ni neočekivana, a bojim se ni neželjena posledica toga, činjenica da se time znatno pogoršava život pripadnicima nacionalnih manjina.“

„Sve te neprestane potere za izdajicama i petokolonašima su jednako groteskne svakome ko je svestan pravog spoljknopolitičkog položaja i Hrvatske i Srbije, koliko su i uverljive onima koji o savremenom svetu ne žele da razumeju ništa. Slično važi i za mahnito naoružavanje s obe strane, koje naravno s međusobnim odnosima Hrvatske i Srbije nema gotovo nikakve veze“, uveren je Vukobratović. Predsednik „Prosvjete“ zaključuje da je i to lakše opravdati domaćoj javnosti s obe strane granice, ako se začini s debelom dozom očekivanog šovinizma.