“Tramp se pred Putinom pretvara u plastelin”: Profesor Timoti Snajder o najnovijem poklonu ruskom predsedniku – Svet

Pet meseci kasnije, razmere tog neuspeha još su očiglednije. Što je još gore, taj neuspeh pružio je Trampu novi izgovor da nagradi Rusiju. Slabost je dovela do još veće slabosti.

Iran je od samog početka znao da se Tramp nikada neće odlučiti za kopnenu invaziju, što mu je omogućilo da po sopstvenom nahođenju eskalira sukob.

Sjedinjene Američke Države bile su primorane da smanje svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku, pa čak i da povuku strateške bombardere iz Ujedinjenog Kraljevstva – što bi donedavno bilo nezamislivo.

U međuvremenu, iranski saveznici mogu nekažnjeno da napadaju američke saveznike širom regiona. Huti napadaju aerodrom u Rijadu, prestonici Saudijske Arabije, a malo ko može bilo šta da učini kako bi ih u tome sprečio.

U samim Sjedinjenim Državama rat je izuzetno nepopularan, između ostalog i zato što je doveo do rasta cena goriva.

Uoči izbora za Kongres na polovini predsedničkog mandata, ova ranjivost poklopila se sa još jednom Trampovom velikom slabošću: njegovom dugogodišnjom željom da se povinuje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Tramp, u koga je Kremlj polagao nade za pobedu u Ukrajini, uglavnom je ispunjavao Putinove zahteve. U velikoj meri je obustavio isporuke i prodaju američkog oružja Ukrajini, a prošle nedelje je pristao da kupuje ruski dizel, da bi potom za visoke cene goriva okrivio Ukrajinu.

Nepravda ovih optužbi posebno je očigledna u Ukrajini, gde Rusija balističkim raketama uništava energetsku infrastrukturu, a dronovima benzinske stanice. Ukrajinci rizikuju živote kako bi došli do goriva, dok Amerikanci na benzinskim pumpama plaćaju više zato što je Tramp izabrao katastrofalan poraz u Iranu umesto podrške Ukrajini. Optužujući Ukrajince za haos koji je sam izazvao, Tramp pronalazi način da pomogne svom pokrovitelju Putinu.

Očigledni motiv ovog dogovora sa Kremljom – brzo rešenje za snižavanje cena dizela uoči međuizbora — nema mnogo smisla. Nije jasno da li Rusija uopšte može da isporuči gorivo, s obzirom na nestašice na sopstvenom tržištu. Kao i kod tipičnih Trampovih dogovora, sasvim je moguće da se sve završi tako što će američki poreski obveznici platiti dva ili tri puta više za nešto što je predstavljeno kao poklon.

Zamislimo, međutim, da ruski brodovi uplove u američke luke natovareni dizelom. To bi najverovatnije značilo da je Rusija uskratila isporuke svojim drugim partnerima kako bi kod Trampa stvorila osećaj zahvalnosti. Ukupna ponuda dizela na svetskom tržištu ne bi se promenila, kao ni njegova cena.

Simbolika je, međutim, nedvosmislena: Tramp otvoreno svrstava Sjedinjene Američke Države uz Rusiju. Jedini rezultat ublažavanja sankcija jeste pomoć Putinu.

Naravno, s obzirom na to da je Rusija Trampovim „pregovaračima“ ponudila unosne naftne poslove – a reč je o zetu i prijatelju američkog predsednika – ne može se isključiti mogućnost da će iz svega proisteći i lična finansijska korist.

U ovom trenutku, SAD više nemaju spoljnu politiku u uobičajenom smislu te reči. Umesto toga, imaju klanove koji nastoje da pretvore katastrofe koje je izazvao Tramp u unosne poslove za sopstvenu korist.

Ovo preplitanje slabosti i korupcije još jedno je obeležje samoubistva supersile. Moć Sjedinjenih Američkih Država zasniva se na vladavini prava.

Kupovina dizela iz Rusije praktično je nezakonita, s obzirom na to da zakon iz 2022. godine to zabranjuje sve dok se Rusija ne povuče iz Ukrajine.

Tramp je upravo potpisao i zakon kojim se predviđaju strože sankcije Rusiji i kaznene carine za zemlje koje uvoze rusko gorivo. To ne samo da čini čitavu situaciju još grotesknijom već i obesmišljava američke zakone, dodatno slabeći zemlju.

Čak i ako pokušamo da uđemo u mentalni svet pokreta MAGA i zamislimo da su Trampovi spoljnopolitički prioriteti upravo onakvi kakvim ih on predstavlja, njegovi krajnje protivrečni potezi prema Iranu i Rusiji stvaraju začarani krug koji neprestano produbljuje slabost.

Svima je poznato da su Iran i Rusija bliski saveznici koji međusobno razmenjuju oružje i obaveštajne podatke.

Iran Rusiji isporučuje dronove, a na početku rata je čak poslao instruktore za obuku operatera dronova u okupiranu Ukrajinu. Rusija otvoreno podržava Iran u njegovom ratu sa SAD, dok njeni nuklearni stručnjaci intenzivno rade u toj zemlji.

Slanjem novca Rusiji, Tramp pomaže Iranu i nastoji da se dodvori lideru koji podržava njegovog neprijatelja.

Trampova otvoreno proruska spoljna politika stvorila je opasniji svet. Ako Rusija pobedi u ratu punih razmera protiv Ukrajine, agresori širom sveta biće ohrabreni.

Trampovi pozivi, kojima ponavlja rusku propagandu, da Ukrajina izabere novog predsednika predstavljaju podršku ideji da vlade treba da biraju osvajači, a ne birači. Čini se da on smatra da Ukrajina mora da prestane da se brani od Rusije, dok Rusija odbija da se povinuje zahtevima ili da pregovara o mirovnom predlogu.

Razlog zbog kojeg Putin nema nameru da pregovara jeste Trampova povodljivost. Tramp je odlučio da SAD kupuju ruski dizel nakon telefonskog razgovora sa Putinom, koji je navodno bio posvećen zabrinutosti zbog moguće epidemije u jednoj sibirskoj laboratoriji.

Tako iznenadna promena teme ukazuje na to da se Tramp pred Putinom pretvara u plastelin. Ironija je u tome što Putin u ratu protiv Ukrajine raspolaže veoma slabim kartama; njegova snaga potiče isključivo iz Trampove slabosti.

Tramp, nesposoban da pobedi u svom suludom ratu protiv Irana, za njegove posledice okrivljuje Ukrajinu, a zatim tu laž koristi kao opravdanje za ukidanje sankcija Rusiji, čime produžava i taj rat. To je ratovanje putem slabosti – ne samo kao stvarno stanje već gotovo i kao doktrina.

Amerika mora da gubi, da nastavi da gubi i da ponovo gubi, dok ratovi moraju da se započinju, produžavaju ili podstiču kako bi Tramp i njegovi bliski saradnici mogli da zarađuju. Pretvarati se da se Trampu može poveriti vlast bilo koje vrste znači učestvovati u samoubistvu američke supersile koje je i dalje u toku.

Autor je prvi nosilac katedre za modernu evropsku istoriju na Mank školi za globalne poslove i javnu politiku Univerziteta u Torontu, kao i stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču. Napisao je ili uredio dvadeset knjiga.

Copyright: Project Syndicate, 2026.
www.project-syndicate.org

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji