Profit brzo raste kada se radi sa državom: Ko dominira srpskom ekonomijom? – Ekonomija

Prema ovoj analizi srpskom ekonomijom dominiraju državna preduzeća, kineske rudarske i građevinske kompanije i strani investitori, a pojavljuju se i domaće privatne firme koje su često u poslovima sa državom. U ovom tekstu izdvojili smo najveće kompanije po prihodima, po dobiti, kao i one kojima je dobit prošle godine najbrže rasla.

Najveća kompanija u Srbiji prošle godine prema veličini poslovnih prihoda bila je Elektroprivreda Srbije (EPS). EPS je ostvario prihode iz poslovanja od 460,5 milijardi dinara.

Druga kompanija po visini prihoda bio je NIS sa 266 milijardi dinara, navodi se u izveštaju Agencije za privredne registre (APR) „100 naj“. Prihodi NIS-a u 2025. smanjeni su za 31,2 odsto u odnosu na pretohdnu godinu, po čemu je na čelu grupe kompanija sa najvećim padom prihoda u prošloj godini.

Posle ove dve kompanije čiji je vlasnik država, u slučaju EPS-a 100 odsto, a u slučaju NIS-a kao manjinski vlasnik, slede dve kompanije u većinskom ili potpunom kineskom vlasništvu.

Kao i prošle godine, na četvrtom mestu je Ziđin koper, nekadašnji RTB Bor, nakon što je kineski Ziđin dokapitalizovao i postao većinski vlasnik, koja je ostvarila prihode od 227,2 milijarde dinara, dok je na četvrtom mestu Ziđin majning sa prihodom od 213,8 milijardi dinara u prošloj godini. Obe kompanije su tokom prošle godine ostavrile rast prihoda od 10, odnosno 18 odsto.

Prvih pet zaključuje još jedna državna kompanija, Telekom Srbija sa poslovnim prihodima od 196,4 milijarde dinara koji su uvećani za četvrtinu u odnosu na 2024. godinu.

Iza Telekoma na listi kompanija sa najvećim prihodima su Delez, Srbijagas, Tigar tajrs, Lidl, a na 10. mestu je Elektrodistribucija Srbije.

Najbolje plasirana kompanija u domaćem privatnom vlasništvu je Nelt sa poslovnim prihodima od 118,4 milijarde dinara u prošloj godini.

Rudnici i državne kompanije

Kada se radi o poretku kompanija prema visini profita, na vrhu su dve Ziđin kompanije. Najveću neto dobit prošle godine ostvario je Ziđin majning – 133,2 milijarde dinara (1,13 milijardi evra). Na drugom mestu je Ziđin koper sa 61,74 milijardi dinara ili 526 miliona evra neto dobiti.

Dobit Ziđin majninga, kompanije koja eksploatiše rudnik Čukaru Peki, povećana je prošle godine za 60 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Kako se navodi u izveštaju APR-a, rast prihoda od 18 odsto i to pretežno usled intenzivirane prodaje matičnim, zavisnim i povezanim licima u inostranstvu, ali su i finansijski prihodi povećani za 4,4 puta u odnosu na prethodnu godinu..

Poslovni rashodi ove kompanije povećani su za oko 10 odsto, a finansijski rashodi za 60 odsto.

Poslovna dobit Ziđin kopera, od koga inače Naprdna banka Srbije kupuje zlatne poluge, povećana je prošle godine za 35 odsto, a usled pozitivnih kursnih razlika i prihoda od kamatnih stopa ostvaren je dobit iz finansiranja od oko 10 milijardi dinara.

Na trećem mestu je EPS sa 38,7 milijardi dinara dobiti, a rast od 58 odsto u odnosu na prethodnu godinu dolazi od rasta prihoda od prodaje 3,6 odsto, dok su poslovni rashodi povećani za 1,4 odsto.

Dobit EPS-a iz finansiranja povećana je na 11,2 milijarde dinara prošle godine zbog značajnog rasta pozitivnih kursnih razlika uz smanjenje negativnih kursnih razlika po osnovu kredita, a zbog jačanja dinara prema dolaru.

Rast neto dobiti od čak 2,5 puta izbacio je Telekom Srbija na četvrto mesto među kompanijama po visini profita prošle godine. Dobit kompanije iznosila je 24,8 milijardi dinara. Najveći deo rasta dolazi od većih prihoda od prodaje multimedijalnih usluga. Dobit iz poslovanja je povećana za 78 odsto na 65,1 milijardi dinara.

U finansijskom bilansu, Telekom je zabeležio gubitak 36,7 milijardi dinara koji je bio za 48 odsto veći nego prethodne godine.

Ovo je posledica naraslih rashoda kamata za kredite, zajmove i korporativne obveznice, zajedno sa negativnim kursnim razlikama i negativnim efektima valutne klauzule. Finansijski rashodi su povećani za 73,3 odsto na 56,7 milijardi dinara.

U prvih pet kompanija sa najvećim profitom u ovogodišnjem izveštaju „Sto Naj“ našao se i Beograd na vodi. Kompanija čiji je vlasnik arapski Igl Hils sa 66 odsto, a država Srbija sa manjinskih 34 odsto, prošle godine je zaradila 19,2 milijarde dinara, sa rastom dobiti od 2,6 puta.

Poslovni prihodi su iznosili 54 milijarde dinara, a rashodi 32,5 milijardi dinara.

Ko je imao najveći rast dobiti?

Lista kompanija koje su ostvarile najveći rast dobiti prošle godine je posebno zanimljiva.

Na njenom vrhu je Marbo produkt, kompanija koju je 2008. kupio Pepsiko. Iako su poslovni prihodi porasli za 11 odsto, neto dobit je povećana sa 28 miliona na 1,45 milijardi dinara.

Na drugom mestu je kompanija Reilvej siti (Railway City) čija je dobit skočila u 2025. u odnosu na 2024. godinu sa 96 miliona na blizu dve milijarde dinara. Ova kompanija u vlasništvu Branislava Grujića poznata je kao investitor na železničkoj stanici na Prokopu.

Naime, ova kompanija je u okviru javno-privatnog partnerstva dobila pravo da izgradi komercijalne objekte na glavnoj železničkoj stanici na Prokopu u zamenu za izgradnju zgrade Železničke stanice.

Ovaj posao izazvao je posebno pažnju javnosti i pre i nakon izgradnje objekata na betonskoj ploči iznad pruge.

Transparentnost Srbija je svojevremeno izradio studiju prema kojoj je ovaj slučaj „primer očiglednog narušavanja javnog interesa rada državnih organa, direktno suprotno javnom interesu, gde je imovina znatno veće vrednosti data u zamenu za izgradnju stanične zgrade u Beogradu“.

Uključujući staničnu zgradu oko 5.650 kvadratnih metara, bruto građevinska površina iznosila je oko 75.000 kvadratnih metara.
Ovo je postalo važno kada su se pojavile pukotine na stubovima i peronskim gredama na Prokopu, koji su morali da budu sanirani. Uprkos sumnjama da je do pukotina došlo zbog preopterećenja ploče, to su demantovali i Railway City i Infrastrukture železnice.

Ceo posao je zatvoren prodajom zgrada izgrađenih na železničkoj stanici državnim kompanijama Dunav osiguranje i Telekom Srbija. Obe kompanije su tokom prošle godine se uselile u ove zgrade što objašnjava ogroman skok profita.

Da je prošla godina bila dobra za kompanije uključene u poslove sa državom pokazuje i rezultat WMG media. Ova kompanija zabeležila je neverovatan skok dobiti, sa 518 miliona dinara u 2024. godini na 4,9 milijardi dinara u 2025. godini. Poslovni prihodi su skočili sa 41 miliona na blizu tri milijarde dinara.

Izbor ovog profita je prevashodno dobit iz ostalih aktivnosti od 4,3 milijarde dinara.

To je računovodstveni izvor, a stvarni je Telekom Srbija. Naime, nacionalni telekomunikacioni operater je prošle godine kupio od kompanije WMG koja se nalazi u vlasništvu Igora Žeželja, medijski portfolio, odnosno Mondo Inc. koji uključuje dnevni list, portal i televiziju Kurir, kao i nekoliko drugih medijskih brendova.

Na četvrtom mestu kompanija sa najvećim rastom neto dobiti je građevinska kompanija AM constructions iz Rume. Profit ove firme skočio je sa 207 miliona na 1,5 milijardi dinara. Ova kompanija, takođe, učestvuje u državnim projektima.

Ova firma u vlasništvu Nebojše Stupara angažovana je na pominjanoj sanaciji Prokopa, ali mnogo veći posao je izgradnja Železničke stanice na Novom Beogradu gde nastupa kao podizvođač kineskog Šandonga.

Na petom mestu je kompanija MPC holding u vlasništvu Petra Matića povećala je dobit sa 485 miliona na 3,4 milijarde dinara, a glavni izvor je prodaja udela u kompaniji Mercata VT, kompanije koja se bavi veleprodajom duvanskih proizvoda i jednim od najvećih veleprodavaca u Srbiji.

Zanimljiva je i lista pet građevinskih kompanija po profitu ostvarenom u 2025. godini. Sudeći po njoj, građevinska industrija Srbije je pod kontrolom stranih građevinskih kompanija.

Listu predvodi pomenuti Beograd na vodi doo, zatim je tu američko-turski konzorcijum Behtel Enka koji gradi Moravski koridor i koji je ostvario 5,8 milijardi dinara dobiti.

Sledeći na listi je ogranak kineske firme Čajna frst hajvej indžiniring (China First Highway Engineering) sa 5,5 milijardi dinara dobiti.

Ova kompanija gradila je fabriku Linglonga u Zrenjaninu, a angažovana je i na autoputu Miloš Veliki i Fruškogorskom koridoru. U 2024. godini ova kompanija je imala najveću dobit od svih kompanija visokogradnje u Srbiji.

Na četvrtom mestu je još jedna kineska kompanija Eurasia trejd centar sa 2,6 milijardi dinara dobiti, a radi se o kompaniji koja je izgradila novi kineski tržni centar na Novom Beogradu.

Na petom mestu je jedna domaća privatna firma, a ko drugi nego Milenijum tim. Ova firma koja je angažovana na brojnim državnim projektima, od gasifikacije, preko Beoghrada na vodi, EKSPO-a ostvarila je dobit u 2025. godini od 2,5 milijardi dinara.