„Ja sam Spartak“: Scena zbog koje su se sukobili Kirk Daglas i Stenli Kjubrik – Kultura

„Spartak“ je, naravno, postao jedan od najvećih klasika istorijskog spektakla, bez obzira na burne sukobe iza kulisa, o kojima govori najnovija epizoda podkasta „The Plot Thickens“ kanala Tarner klasik muvis. Aktuelna sezona posvećena je čitavoj Kjubrikovoj karijeri: tokom gotovo pedeset godina snimio je svega trinaest filmova, od kojih se većina danas smatra remek-delima.

Međutim, Kjubrik nije bio uključen u „Spartaka“ od samog početka. Studio Juniversal prvobitno je poverio projekat Entoniju Menu, poznatom po žestokim vesternima poput „Vinčestera ’73“ i „Čoveka iz Laramija“. Delovalo je da će film sigurno biti hit.

Bila je 1959. godina, a glumačka postava vrvela je od najvećih zvezda: uz Daglasa u naslovnoj ulozi, tu su bili Lorens Olivije, Čarls Loton, Piter Justinov, Toni Kertis, Džin Simons i Džon Gevin. Priča prati stvarnu istorijsku ličnost, tračkog roba koji u prvom veku pre nove ere predvodi pobunu protiv Rimske republike.

„Kirk je postajao sve nezadovoljniji svojim rediteljem Entonijem Menom“, kaže voditelj podkasta Ben Mankijevič u naraciji ove epizode. „Men je podsticao glumce da improvizuju replike, a to nije išlo kako treba. Snimanje je ozbiljno kasnilo.“

Zato je Daglas, koji je bio i izvršni producent filma, pozvao tridesetjednogodišnjeg Kjubrika, s kojim je već sarađivao na potresnim „Stazama slave“. Ponuda je podrazumevala veliki honorar i rad na raskošnom holivudskom spektaklu kakav reditelj dotad nije snimao. Taj angažman omogućio bi mu i da premosti period dok je pokušavao da pokrene svoju ekranizaciju „Lolite“ Vladimira Nabokova.

„Spartak“ će ostati jedini film nad kojim Kjubrik nije imao potpunu kontrolu, što će autora „Pljačke“ ubrzo početi ozbiljno da frustrira.

„Dve stvari sam znao o Stenliju“, rekao je Kirk Daglas, čije reči u podkastu čita njegov sin Majkl. „Prvo, iako je imao tek trideset godina, posedovao je talenat i samopouzdanje da uskoči i preuzme film ovih razmera. Drugo, njegovo samopouzdanje često se graničilo s arogancijom, osobinom koja je mogla da bude i prednost i prepreka u radu s glumcima koje je teško obuzdati, poput Olivijea, Lotona i Justinova.“

Prema navodima iz podkasta, na snimanju, koje se najvećim delom odvijalo na spoljnim setovima studija Juniversal, napetost je rasla iz dana u dan, naročito između glavnog glumca i producenta Daglasa i mladog reditelja u usponu.

Jedan od najnapetijih trenutaka nastupio je kada je Daglas poslao Kjubriku dopis o sceni koju je veoma želeo da snime. Kada je Kjubrik preuzeo režiju, deo materijala za „Spartaka“ već je bio snimljen, a scenario konačno utvrđen.

Njegov autor bio je Dalton Trambo, scenarista s holivudske crne liste, što je izazvalo kontroverze kojima se podkast takođe bavi. Reditelj je želeo mnogo toga da promeni, ali glumac nije prihvatio većinu njegovih predloga. Ipak, zvezda „Grada iluzija“ želela je da se u scenario za snimanje vrati jedna scena koja mu se naročito dopadala.

„U toj sceni Rimljani zarobljavaju Spartaka i ostale robove“, objašnjava Mankijevič u podkastu. „Robovima kažu: ‘Pokažite nam ko je Spartak i poštedećemo vas.’ Spartak se upravo sprema da otkrije svoj identitet kada drugi rob ustane i kaže: ‘Ja sam Spartak.’ Zatim to učini još jedan rob. Pa još jedan.“

Daglas je poslao Kjubriku dopis o toj sceni, ali odgovor nije dobio. Sutradan je na „velikom smeđem konju“, kog je jahao za potrebe snimanja tog dana, dokaskao do reditelja. Najpre mu je prigovorio zbog neuredne odeće i zahtevao da nabavi novu, a zatim ga suočio s pitanjem ignorisanog dopisa.

„Kirkov konj sada je bio na svega nekoliko centimetara od Stenlijevog lica“, pripoveda Mankijevič.

„Kad ti pošaljem dopis o snimanju neke scene, očekujem makar odgovor“, rekao mu je Daglas. „Poslao sam ti onu poruku o sceni ‘Ja sam Spartak’, a ti se nisi udostojio ni da odgovoriš.“

„Zato što ne želim da je snimim“, odvratio je Kjubrik. „To je glupa ideja.“

Tada je Daglas poterao konja sasvim uz njega.

„Slušaj, mali kretenu. Možda je ideja glupa, ali probaćemo. Ako ne bude valjala, izbacićemo je, ali ćemo je snimiti“, rekao mu je.

Scenu su snimili već sledećeg dana.

Kako Mankijevič kaže u naraciji: „Postala je najčuvenija scena u filmu.“ I zaista, taj trenutak je decenijama iznova parodiran u popularnoj kulturi, od Montija Pajtona do serije „Porodični čovek“.

Izvor: Entertainment Weekly