Napadi na Jandeks i AfD: Ima li zaista manje ruskih botova? – Svet

Nakon ruskih napada na ukrajinske data centre, Kijev je odgovorio napadima dronovima na data centre kojima upravlja ruska tehnološka kompanija „Jandeks“ (Yandex). Na internetu su se potom pojavile tvrdnje da su ti ukrajinski udari poremetili ili čak zaustavili aktivnosti ruskih propagandnih botova. Ti nalozi se često optužuju za širenje dezinformacija ili veštačko pojačavanje vidljivosti sadržaja na društvenim mrežama.

Tokom Varšavskog bezbednosnog foruma, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je sugerisao da su napadi na „Jandeksove“ centre podataka poremetili aktivnosti botova, rekavši: „Bilo je manje mržnje, manje podela i manje provokacija [jer] je bilo manje botova.“

U odgovoru timu za proveru činjenica „BBC Verify“, kabinet Zelenskog naveo je da predsednik nije govorio o smanjenju aktivnosti botova, već o „atmosferi na društvenim mrežama“. Kabinet je dodao da su zabeleženi „izveštaji o manjem broju provokativnih komentara i komentara punih mržnje“ od strane mnogih korisnika društvenih mreža.

Ipak, za sada ne postoje jasni dokazi koji bi povezali te napade s padom aktivnosti botova.

Prema rečima Jozefa Holnburgera, izvršnog direktora Centra za praćenje, analizu i strategiju (CeMAS), trenutno „nema pada u aktivnostima ruskih dezinformacija koji bi se mogao objasniti napadom na ’Jandeksove’ centre podataka“. CeMAS sistematski prati takve kampanje.

Uprkos tome, jedan grafikon koji dovodi u zabludu

kruži kao navodni dokaz. Podelio ga je, na primer, češki poslanik u Evropskom parlamentu Tomaš Zdehovski. Njegova objava na platformi Iks imala je više od četiri miliona pregleda. On je sugerisao da taj grafikon možda pokazuje pad „onlajn aktivnosti vezanih za AfD“ (Alternativa za Nemačku), iako nije precizirao na kakvu aktivnost misli. U stvarnosti, taj grafikon najverovatnije ne pokazuje apsolutno ništa.

Grafikon, koji je na nemačkom jeziku, nosi naziv „Dnevna aktivnost tokom tri meseca“. Čini se da prikazuje aktivnost koja ostaje relativno stabilna pre nego što je naglo opala početkom oktobra, što se otprilike poklapa s napadima na „Jandeksove“ centre podataka. Međutim, ništa na samom grafikonu ne ukazuje na to da se on odnosi na onlajn aktivnosti vezane za AfD.

Nedostatak izvora i pogrešna skala

Isto važi i za podatke na kojima se grafikon zasniva. Nije jasno koji su podaci korišćeni. Nije naveden izvor, niti postoji objašnjenje procesa prikupljanja podataka ili metode izračunavanja za navodnu „aktivnost“, koja se u početku kreće između 6.000 i 7.000, pre nego što padne ispod 3.000.

Posebno je upadljivo to što se grafikon proteže do 15. oktobra. Čini se da njegova poslednja tačka podataka odgovara 14. oktobru – datumu koji je još uvek bio u budućnosti kada se grafikon prvi put pojavio na internetu 11. oktobra. Podaci za budući datum ne mogu postojati.

Grafikon takođe sadrži greške u skaliranju na obe ose, Iks i Ipsilon. Na primer, na Ipsilon-osi, razmak između 2.500 i 3.000 je manji od ostalih intervala od 500 jedinica. Budući da Ipsilon-osa ne počinje od nule, pad je vizuelno preuveličan. Na Iks-osi, jednaki vremenski periodi predstavljeni su nejednakim razmacima.

Takođe nije jasno koje su platforme analizirane i kako je izračunata promenljiva „aktivnost“. Odsustvo poznatog izvora podataka, netačno skaliranje i uključivanje vrednosti iz „budućnosti“ u velikoj meri ukazuju na to da ovo nije relevantan grafikon zasnovan na činjeničnim podacima i pouzdanim statističkim metodama.

Učešće veštačke inteligencije ne može se dokazati, ali je moguće

Nije jasno da li je za kreiranje grafikona korišćena veštačka inteligencija (AI). S obzirom na greške i očigledno „haluciniranje“ u vidu prikazivanja podataka iz budućnosti, učešće AI se ne može isključiti.

Redovno se pojavljuju grafikoni koji dovode u zabludu i sadrže greške, a od kojih su neki možda generisani pomoću AI. Tim #Faktenfuchs nemačkog javnog emitera BR nedavno je izveštavao o jednom takvom grafikonu koji je lažno prikazivao industrijsku proizvodnju u Nemačkoj. Identitet autora grafikona ostaje nepoznat.

Šta zapravo pokazuju podaci kompanije Cloudflare?

Podaci kompanije Cloudflare takođe se često navode u vezi s tvrdnjama o padu aktivnosti botova. Međutim, prema rečima direktora organizacije CeMAS, Holnburgera, postoji nerazumevanje u vezi s tim šta izveštaj kompanije Cloudflare zapravo znači.

Cloudflare pruža usluge mnogim veb-sajtovima koji blokiraju saobraćaj za koji se proceni da nije ljudskog porekla. Automatizovani veb-saobraćaj je uobičajen i uključuje, na primer, „kroulere“ (robote za pretraživanje) koji proveravaju veb-sajtove u potrazi za tek objavljenim sadržajem. Pretraživači, uključujući „Jandeks“, oslanjaju se na te robote. Drugi botovi se mogu koristiti za slanje neželjenih poruka (spama) u odeljcima za komentare.

U poruci upućenoj servisu #Faktenfuchs, Holnburger piše: „Smanjenje aktivnosti botova na veb-sajtovima je nešto sasvim drugo od smanjenja nepouzdanog ponašanja ’socijalnih botova’ na društvenim mrežama.“

Pozivajući se na podatke kompanije Cloudflare, on je dodao: „Kada se sagleda ukupna aktivnost sa ruskih IP-adresa na serverima koji koriste Cloudflare usluge, ne uočava se značajan pad aktivnosti botova.“ Štaviše, nema razloga za pretpostavku da bi infrastruktura koju koriste društveni botovi za širenje dezinformacija bila hostovana u „Jandeksovim“ centrima podataka. „Verovatnije je da su ti sistemi raspoređeni kod velikog broja različitih provajdera“, piše Holnburger.

Ovaj članak je rezultat saradnje timova za proveru činjenica nemačkih javnih servisa: ARD-Faktenfinder, BR24 #Faktenfuchs i DW Fact check.