Karić predstavio desetu tačku programa Bogoljubova Srbija – Politika

Program predviđa turizam koji donosi prihod tokom cele godine, zaštitu reka i vazduha i jasna, javno dostupna pravila gradnje.„Danas sam u Kruševcu i ponavljam: za mene nema lepše zemlje od Srbije! Hoću da od njene lepote žive i naš turizam i naši ljudi. Neću Srbiju koja samo naplaćuje putarinu dok putnik ide na tuđe more i u tuđe banje. Hoću Srbiju koja je razlog putovanja“, poručio je Karić.

On je u Kruševcu, gradu na čijoj se teritoriji nalazi i Ribarska Banja, predstavio jedan od glavnih predloga programa – Nacionalnu mrežu srpskih banja.

Svaka banja, kako je rekao, zadržala bi svoju posebnost, dok bi gost u svakoj mogao da računa na visok i pouzdan standard usluge. Cilj je, po njegovim rečima, da se zdravstveni turizam, oporavak i odmor razvijaju svih dvanaest meseci, a ne samo u vreme najveće sezone.

„Kada hotel radi i u februaru, rade i pekara, taksi, pijaca i naš domaćin. Gost treba da ostane duže, a da više onoga što potroši stigne ljudima u mestu koje je posetio“, naveo je Karić.

Program predviđa jednostavniju registraciju porodičnog smeštaja, obuku domaćina i zajedničko predstavljanje njihove ponude. Razvoj turizma treba da otvori prostor i za lokalne proizvođače hrane, zanatlije i mlade koji žele da ostanu u svom kraju. Deo prihoda od turizma vraćao bi se mestu kroz ulaganja u vodovod, parkove i šetališta.

Programska knjiga polazi od procene da turizam Srbiji donosi oko 2,5 milijardi evra i postavlja cilj od najmanje 10 milijardi evra godišnje. Taj cilj, kako je istakao Karić, mora da prati plan sa rokovima, odgovornim ljudima i rezultatima koji mogu javno da se mere.

Drugi deo desete tačke odnosi se na zaštitu prirode. Predloženi su javni i razumljivi podaci o kvalitetu vazduha i vode, pojačan nadzor ugroženih reka i izvora, kao i planovi njihove sanacije sa jasnim rokovima. Program obuhvata i popis velikih divljih deponija i praćenje otpada od preuzimanja do odlaganja.

„Moramo da čuvamo ono što nam je Bog dao — naše reke, čist vazduh i plodnu zemlju. Nijedno dete ne sme da odrasta u vazduhu koji mu narušava zdravlje. A porodici koja nema novca za čistije grejanje država mora da pomogne da pređe na zdravije rešenje“, istakao je Karić.

U oblasti prostornog razvoja, program predviđa javnu digitalnu mapu planova i građevinskih dozvola. Građani bi mogli da vide šta sme da se gradi, koja je dozvola izdata i ko je za nju odgovoran. Za investitore je predložen jedinstven postupak sa jasnim rokom, a za novu gradnju pravilo da se najpre planiraju voda, putevi, škole i zelenilo.

U prvih sto dana, prema programu, započeli bi javni pregled kvaliteta vazduha i vode, kontrola ugroženih vodotokova, popis velikih divljih deponija, mapa planova i dozvola i program „Srpski domaćin“. Tokom prve godine predviđeni su pokretanje mreže banja, sanacija prvih ugroženih reka i jezera, plan mreže parkova, šuma i voda i Digitalni vodič Srbije.

„Prirodu ne čuvamo zato što smo protiv razvoja. Čuvamo je zato što hoćemo razvoj koji traje. Lepa Srbija mora da bude i uređena Srbija: u gradnji mora da se zna šta može, šta ne može, ko je dozvolio i ko odgovara“, rekao je Karić.