Vojni analitičar iz Hrvatske upozorava: Srbija se prekomerno naoružava iz Rusije, Francuske, Izraela, Kine, treba postaviti pitanje zašto – Region

„Moramo biti svesni da se Srbija naoružava ne samo odbrambenim oružjem, već i ofanzivnim, napadnim oružjem. I to treba reći našim zapadnim saveznicima. Ne treba bežati od toga. Nećemo se praviti da to ne postoji. To su fizičke pretnje koje bi nam se mogle dogoditi sutra. Zato vas molim da to imate na umu. Ne treba preterivati, treba biti racionalan, razborit, ali treba o tome razgovarati“, rekao je Jandroković, obraćajući se skupu na otvaranju Godišnje konferencije ambasadora, generalnih konzula, konzula i vojnih atašea Republike Hrvatske.

Njegova izjava, očekivano, privukla je pažnju u Srbiji, izazvala je očekivanu reakciju predsednika Srbije.

„Ne znam kako ću večeras spavati kada Hrvatska obavesti svoje zapadne saveznike da se Srbija naoružava ofanzivnim, napadnim oružjem“, rekao je Aleksandar Vučić.

„Smanjenje razlika između odbrambenog i ofanzivnog oružja“

Komentarišući Jandrokovićevu izjavu, vojni analitičar Marinko Ogorec rekao je za N1 da Hrvatska nema potrebu da obaveštava NATO saveznike o naoružavanju Srbije.

„Pretpostavljam da oni to veoma dobro znaju jer neki od tih NATO saveznika takođe prodaju oružje Srbiji. Konkretno, mislim na Francusku. Stoga moraju biti veoma upoznati sa onim što prodaju, a šta Srbija kupuje“, rekao je Ogorec.

Pored toga, objasnio je da se danas razlika između pojmova odbrambeno i ofanzivno oružje praktično izgubila.

„Samo na primer, Pancir S1 koji je Srbija nabavila od Rusije je samohodni protivvazdušni raketni sistem koji ima odbrambenu ulogu i defanzivni karakter u stacionarnoj odbrani Beograda. Ali ako taj sistem, budući da je veoma mobilan, štiti napadačke kolone, onda postaje ofanzivno oružje. A tenk, na primer, je izuzetno ofanzivno oružje, i danas ga svi nabavljaju, uključujući i Hrvatsku. Danas granice između odbrambenog i ofanzivnog oružja uglavnom ne postoje. Gotovo svo oružje koje se koristi za napad može se koristiti i za odbranu. I obrnuto“, naglasio je.

Kupuju od Rusije, Francuske, Izraela, Kine…

Ogorec, međutim, kaže da treba upozoriti na nešto drugo.

„Razumljivo je da se vojske naoružavaju. Ali Srbija se prekomerno naoružava, pa se postavlja pitanje zašto to radi. Apsolutno moramo upozoriti na to.“

„Trebalo bi da znate da i sama Srbija proizvodi veliku količinu vojne opreme jer ima veoma dobru vojnu industriju. S druge strane, naoružava se svim mogućim sistemima odasvud: iz Rusije, Francuske, Izraela, Kine… I sada se mora postaviti pitanje: Zašto“, dodao je.

Hrvatska, kaže naš sagovornik, ne bi trebalo da ima ništa protiv toga da Srbija opremi svoje oružane snage, kao što ni Srbija ne bi trebalo da ima ništa protiv toga da Hrvatska nabavi nove sisteme.

„Ne zaboravimo da je Hrvatska članica NATO-a, što Srbija nije. Moramo da pređemo na NATO standarde jer nam je ostalo mnogo opreme iz Domovinskog rata i praktično iz bivše Jugoslavije. Ova vojna oprema je ne samo tehnički zastarela, već i istrošena. Ukratko, to su sistemi koji su odslužili svoju svrhu i treba ih zameniti novim, pa uzimamo sisteme koje smo dužni da preuzmemo da bi bili kompatibilni sa NATO standardima. Međutim, ne uzimamo ih preterano, već u skladu sa našim mogućnostima i potrebama, jer dvadeset godina nije bilo mnogo ulaganja u novu tehnologiju. To je veoma dug period koji sada moramo relativno brzo da nadoknadimo, a sve to mnogo košta“, ističe Ogorec.

„Ovo je bezbednosna dilema“

Na pitanje da li možemo govoriti o nekoj vrsti regionalne trke u naoružanju ili delu šireg, sveprisutnog trenda jačanja vojnih kapaciteta, Ogorec se poziva na termin iz teorije međunarodnih odnosa – bezbednosna dilema.

„Ovo se odnosi na situaciju u kojoj imate dve susedne zemlje, od kojih jedna počinje prekomerno da se naoružava, a zatim druga, ne znajući zašto to prva radi, počinje snažnije da se naoružava, pa dolazi do lokalne ili regionalne trke u naoružanju. U ovom trenutku se još ne može reći da je ovo regionalna trka u naoružanju, ali se sve ozbiljnije postavlja pitanje zašto se Srbija tako intenzivno naoružava. Šta je u pitanju?“