Da li su ukrajinski napadi na Jandeks centre smanjili dezinformacionu aktivnost Rusije? – Svet

Jandeks je potvrdio da su se napadi dogodili, dok su ruski mediji izvestili da je zbog oštećenja tih centara nekoliko veb-sajtova imalo probleme u radu, piše Gardijan.

U ponedeljak je Volodimir Zelenski nagovestio da su napadi oslabili rusku masovnu operaciju širenja dezinformacija. „Na mnogim društvenim platformama odjednom je postalo malo lakše disati. Bilo je manje mržnje, manje podela i manje provokacija“.

Da li su ukrajinski napadi doveli do smanjenja ruskih dezinformacija?

Verovatno nisu. Iako su se na društvenim mrežama proširili pojedini grafikoni koji su navodno pokazivali veliki pad aktivnosti Jandeksovih botova, ti grafikoni nisu povezani sa ruskim dezinformacijama.

„Naše platforme i dalje prate ruske društvene mreže širom sveta i ne primećujemo nikakvu značajnu promenu u obrascima njihovog objavljivanja”, izjavio je Amil Kan, izvršni direktor tehnološkog startapa Valent, koji prati dezinformacije.

Kan i njegov tim prate oko 40 dezinformacionih mreža širom sveta, od Velike Britanije do Australije i Sirije. Oni analiziraju poruke koje te mreže šire i način na koji javnost reaguje na njih.

Nisu primetili smanjenje obima objava tih mreža. Kan je naglasio: „Jandeksovi centri za obradu podataka nemaju praktičnu vezu sa farmama botova na društvenim mrežama“.

Šta se zapravo dogodilo?

Jandeks je internet pretraživač koji takođe pruža usluge hostovanja veb-sajtova i upravlja botovima.

Podaci kompanije Cloudflare, koja prati internet saobraćaj širom sveta, pokazuju izrazit pad aktivnosti botova povezanih sa mrežom Jandeksa 8. i 11. oktobra, što se poklapa sa datumima dva napada.

Nezavisni ruski medij Meduza izvestio je da je više veb-sajtova u Rusiji prestalo da radi ili imalo probleme. Među njima su velike banke, trgovinski lanci, sportske aplikacije i Jandeksove usluge, poput Jandeks Go i Jandeks Eats.

Prema navodima Meduze, šteta je možda onesposobila veliki deo Jandeksovog poslovanja, a potpuna popravka mogla bi da potraje mesecima.

Neki komentatori na internetu pogrešno su protumačili podatke Cloudflarea, zaključivši da je pad aktivnosti botova doveo do velikog smanjenja dezinformacija na društvenim mrežama. Međutim, stručnjaci nisu primetili takvu promenu.

Koja je razlika između različitih vrsta botova?

„Termin bot može da označava mnogo različitih stvari”, objasnio je Mihal Risjek Vojniak, stručnjak za internet infrastrukturu.

„Kada podaci Cloudflarea pokažu nagli pad saobraćaja koji potiče od botova, to ne znači da je reč o automatizovanim trolovskim nalozima na društvenim mrežama. To znači da je smanjena aktivnost softvera koji u velikom obimu automatski šalje zahteve veb-sajtovima.”

Cloudflare je, zapravo, zabeležio pad aktivnosti Jandeksovih veb-pretraživačkih robota (web crawlers).

Takve programe koriste internet pretraživači da automatski posećuju veb-sajtove, prikupljaju informacije i indeksiraju njihov sadržaj kako bi korisnici mogli lakše da pronađu ono što traže, objasnio je Kan.

Veb-pretraživački botovi automatski obilaze sajtove i indeksiraju njihov sadržaj kako bi pretraživači mogli da ih pronađu.

Botovi za manipulaciju na društvenim mrežama automatizovano objavljuju, dele ili pojačavaju političke poruke i dezinformacije.

Ukrajinski napadi možda jesu ozbiljno poremetili deo Jandeksove internet infrastrukture, ali pad aktivnosti njegovih veb-pretraživačkih botova nije dokaz da se smanjilo širenje ruske propagande i dezinformacija.

Drugim rečima, oštećenje internet infrastrukture i slabljenje organizovanih dezinformacionih kampanja dve su različite stvari.

Mreže dezinformacija koje sponzorišu države – upravo one vrste „botova” na koje su mnogi pogrešno pomislili – ipak bi mogle biti pogođene ovim napadima, rekao je Vojniak. „Međutim, ti efekti bi bili mnogo posredniji“.

Te mreže su mnogo rasprostranjenije i otpornije, izjavio je Ned Mendes, direktor istraživanja u organizaciji Alliance4Europe.

„Platforme redovno označavaju saobraćaj koji dolazi iz centara za obradu podataka kao verovatno automatizovan. Zato ozbiljne operacije sa botovima mnogo više koriste distribuirane metode, poput kućnih internet veza i farmi telefona, koje se praktično ne mogu uništiti vazdušnim napadima.”

Kako bi onda Ukrajina mogla da ometa ruske dezinformacije u Evropi?

„Ne možemo jednostavno bombardovanjem izbrisati botove, ma koliko ta ideja mogla da zvuči primamljivo”, rekao je Mendes. „Oni zapravo ne predstavljaju jednu grupu zgrada koju je moguće isključiti.”

Kan je izjavio da bi Ukrajinci mogli da razmotre preduzimanje mera protiv kompanija poput Agencije za istraživanje interneta, farme internet trolova povezane sa paravojnom grupom Vagner, koja se do 2023. godine bavila operacijama uticaja.

Druga mogućnost bila bi saradnja sa evropskim zemljama na ometanju lanca snabdevanja i procesa regrutovanja privatnih kompanija i izvođača koje Kremlj koristi za sprovođenje svojih operacija.

Još jedna strategija mogla bi biti vršenje pritiska na velike kompanije koje upravljaju društvenim mrežama da efikasnije moderiraju dezinformacije na svojim platformama.

Kanov tim je uspešno sarađivao sa kompanijom Meta na smanjenju zapaljivog sadržaja u Sudanu.

Međutim, Kan smatra da bi se Trampova administracija verovatno snažno usprotivila takvom pristupu.

„Razumem zašto je dizanje centara za obradu podataka u vazduh jednostavnija opcija”, zaključio je Kan.