Gliksman ili Melanšon: Za koga će glasati mladi Francuzi? – Svet

U pariskoj četvrti Belvil, tamo gde je istorija radničkog pokreta ostavila dubok trag, danas svoje mesto nalazi i bogatiji sloj prestonice Francuske. Upravo tu je Rafael Gliksman u nedelju uveče proslavio pobedu na predizborima umerenog dela levice.

Za četrdesetšestogodišnjaka je glasalo više od 66 odsto članova stranaka i simpatizera koji su učestvovali u glasanju. Iako su bila predviđena dva kruga, sinu filozofa i esejiste Andrea Gliksmana bio je dovoljan samo jedan.

Međutim, kada je Gliksman napustio restoran „Cantine de Belleville“, nepoznata osoba prosula mu je brašno po glavi. Već u ponedeljak ujutro zatražio je od levičarskog populiste Žan-Lika Melanšona da osudi napade svojih pristalica.

Za sada nije razjašnjeno da li napadač zaista pripada Melanšonovom pokretu Nepokorena Francuska (LFI), ali spor otvara pitanje koje će narednih nedelja verovatno pratiti Gliksmanovu kandidaturu za Jelisejsku palatu: kako da privuče Melanšonove birače ako odbacuje saradnju s njihovim liderom?

Distanciranje od levičarskih populista

Kako se postaviti prema Melanšonu? To pitanje obeležilo je veliki deo kampanje za predizbore. Dok je lider socijalista Olivije For želeo da ostavi otvorena vrata za saradnju sa LFI, Gliksman je zahtevao jasan raskid. Njegova ubedljiva pobeda zato predstavlja i podršku takvom kursu.

Protivnici su, međutim, dovodili u pitanje njegovo političko iskustvo. Nekadašnja predsednička kandidatkinja Segolen Rojal uporedila je njegovu kandidaturu za Jelisejsku palatu sa pokušajem da se „pripravnik“ postavi na čelo velike kompanije. Gliksman, tvrdila je, nema ni iskustvo vođenja vlade, niti neku izvršnu funkciju na lokalnom nivou.

Mnoge prepreke na putu do Jelisejske palate

Ubedljiva pobeda na predizborima ne menja činjenicu da se Gliksman nalazi u teškoj poziciji. U anketi instituta Toluna Harris Interactive objavljenoj ovog ponedeljka on bi trenutno imao između deset i jedanaest odsto glasova, dok Melanšon dostiže 18 procenata. Sedamdesetpetogodišnji rival tako je znatno bliži ulasku u drugi krug predsedničkih izbora.

Ipak, istraživanje je sprovedeno pre Gliksmanove pobede na predizborima ne uzima u obzir eventualni zamah koji bi mogao da donese nominacija.

On poslednjih nedelja nastoji da se približi protestima srednjoškolaca. Na skupu u blizini Klermon Ferana u nedelju je izrazio solidarnost s njihovim pokretom i ponovio zahteve za uvođenje prava glasa sa 16 godina i ukidanje spornog sistema za upis na fakultete Parcoursup.

Levo orijentisani, ali ne i vezani za LFI

Politikolog Antoan Bristijel u analizi za Fondaciju Žan-Žores razlikuje tvrdo jezgro birača LFI i širu grupu levičarskih glasača koji su spremni da promene političke preferencije. Najodanije Melanšonove pristalice uglavnom su mladi koji žive u velikim gradovima i visoko su obrazovani. Međutim, mnogi od njih suočavaju se s finansijskim problemima. Njih četvoro od deset živi u domaćinstvima koja raspolažu sa manje od 2.000 evra neto prihoda mesečno.

Socijalisti svoj novi početak poveravaju čoveku koji čak nije ni član Socijalističke partije (PS). Rafael Gliksman dolazi iz male stranke Place publique (Javni trg) i sada treba da izvuče socijaldemokratski tabor iz političke marginalizacije. Na predsedničkim izborima 2022. socijalistkinja An Idalgo osvojila je samo 1,75 odsto glasova.

Melanšonova prednost među mladima

Posebno težak zadatak Gliksmana čeka među mladim biračima. U Ipsosovom istraživanju iz septembra Melanšon je među mlađima do 25 godina imao podršku od 41 odsto. U tom scenariju Gliksman je bio kandidat socijaldemokrata, a Eduar Filip jedini kandidat političkog centra. Marin Le Pen je u istoj starosnoj grupi imala podršku od 20 procenata. Mladi francuski birači politički su podeljeni, ali na levici za sada dominira Melanšon.

Istraživač Bristijel procenjuje da među levičarskim biračima gotovo trećinu čine oni kojima je pobeda levice važnija od lojalnosti pojedinačnoj stranci. Gotovo polovina te grupe mlađa je od 35 godina i otvorena je prema socijalistima, Zelenima i LFI. Važni su im preraspodela bogatstva i snažna uloga države, ali većina priželjkuje političare spremne na kompromise.

Šta Gliksman nudi mladim biračima

Trend zabeležen u Nemačkoj, prema kojem mlade žene češće glasaju za levicu, a mladi muškarci za desnicu, ne može se jednostavno preneti na Francusku. Politikološkinje Anja Durović, Nona Majer i Noemi Piola zaključile su na osnovu evropskih i parlamentarnih izbora 2024. da mlade Francuskinje nisu značajno češće glasale za levicu niti ređe za krajnju desnicu od svojih vršnjaka.

Ostaje otvoreno pitanje da li će isti obrazac da važi i na predsedničkim izborima 2027.

Gliksman želi da rastereti prihode od rada smanjenjem socijalnog doprinosa CSG, dok bi nasledstva veća od dva miliona evra bila jače oporezovana. Socijaldemokrata se istovremeno predstavlja kao uveren zagovornik evropske integracije, prema kojoj je Melanšon znatno kritičniji.

Njegov politički profil povezuje socijalne zahteve sa spoljnopolitičkim stavovima koji mogu da privuku i deo birača iz tabora Emanuela Makrona.

Spor oko Ukrajine

Među tim pitanjima je i politika prema Ukrajini. Socijaldemokrata zagovara snažnu podršku Kijevu. Nasuprot tome, LFI podržava vojnu pomoć samo pod određenim uslovima, kako navodi njihova poslanica u Evropskom parlamentu Manon Obri.

Pomoć Ukrajini, prema tom stavu, mora prethodno da bude predmet demokratske rasprave, ne sme da omogući napade duboko na teritoriji Rusije i ne sme da oslabi odbrambene sposobnosti Francuske. Poslanici LFI glasali su 2024. protiv francusko-ukrajinskog bezbednosnog sporazuma u Nacionalnoj skupštini.

Koliko su odnosi zategnuti pokazalo se i nakon incidenta sa brašnom u Belvilu. Poslanik LFI Sebastijen Delogu na mreži Iks izrazio je „podršku“ taksisti koji je posle incidenta morao da očisti svoje vozilo.

Za put ka Jelisejskoj palati Gliksmanu će biti potrebni brojni glasovi iz Melanšonovog biračkog tela. Distanciranje od njegovog rukovodstva moglo bi da bude lakše od pridobijanja njegovih birača.