Nemojte više da čitate ovu kolumnu – Nemanja Rujević

Kod nas svaki građanin ima istraživanje javnog mnjenja u džepu. To jest, nema, ali je čuo za to i to istraživanje, a to je kao da ga ima. Za razliku od kalifornijskog konobara koji čeka holivudsku zverku, naš građanin ne čeka nikog neko ide među svet da obznani štosekaže saznanja.

Mi smo zemlja neobjavljenih istraživanja! Takva imaju političari, novinari i analitičari, svi što su u grupi tzv. poznavalaca prilika. Imaju ih bravari i travari, pekarke i lekarke, taksisti i kafe-kuvarice i, razume se, svaki tviteraš koji ume sve i sme sve osim da se potpiše pravim imenom na Tviteru.

Kod nas, vraga mu, čak i istraživači javnog mnjenja imaju samo neobjavljena istraživanja javnog mnjenja.

Cele su dvosatne emisije posvećene sukobu neobjavljenih istraživanja i merenju čije je lepše, tačnije i neobjavljenije! Kunem vam se da nisam izmislio, nego sam gledao Utisak nedelje.

U poslednjih sedam dana čuo sam od sve tako ljudi obaveštenih iz neobjavljenih istraživanja: da Vučić vodi sedam posto; da Vučić gubi sedam posto; da SPS ne prelazi cenzus; da SPS prelazi cenzus; da Evropejci ladno prelaze cenzus; da su Evropejci hteli da biju jednog majstora anketa kad im je saopštio da je cenzus za njih nedostižan kao sazvežđe Orion.

Politički stratezi kažu da su istraživanja važna da se razume narod pa da mu se politički proizvod bolje uvali, da prostite. Ali ne da ona sama postanu politika u formi drekavca – možda ne postoje, ali njima se plaše drugi.
***
Bivši prvi među nama na korak je od toga da samog sebe dočeka u televizijskom studiju dok jedan od njih dvojice izlazi, a drugi ulazi. Možda ima dvojnika, kao što je Tito navodno imao. Ili, zašto tu stati, možda ima i trojnika jer nije li zaslužio više dublera od Tita kad je napravio više puteva od njega?

Uopšte, put kao dostignuće! U svakoj reklami je put. Rekao bi čovek da uspešan vođa jedne nedorečene države za petnaest godina treba da ima nešto više da se pohvali od – puta. A možda je i to napredak – pred prošle izbore se hvalio konzervama sardine u robnim rezervama, kao lagermajster.

Za njega je loše znamenje što izbori imaju temu, a to nisu ni put, ni famozno neuvođenje sankcija Rusiji dok se pije rujno vino kraj Makronovog klavira što je bivši prvi među nama precizno opisao kao „vrdanje“.

Tema je – smena bahatosti, tender-dahija i apanaža-satrapa.

Pošto ne može da ponudi da smeni sebe, bivši prvi među nama nudi sve isto uz plašenje ljudi da će biti gore. To se ponavlja u spotovima sa estetikom Pavićevih serija što ih RTS reprizira četrdeset godina – onde se govori suviše razgovetno, kao da publika ima smetnje u razvoju, preglumljuje se i veštački osmehuje, a patetična muzika podvlači patetične poruke.
Gledalac je sve to odavno video. Kao i naličje kampanje, uostalom, samo je sada brže, jače, bolje. Naprednjaci biju i kukaju da su žrtve. Ko to još može da prati?
***
U medijima što ih je pazario Pedro Vargas traje pravi shitshow! Čast izuzecima, evo Danas se dobro drži.

N1 i Nova S sa pripadajućim portalom nevoljno su postali tema, ali neki ljudi koji tamo rade kao da tome hoće da doprinesu. Nije dobro kad su mediji sebi tema. Užasno je kad se kolege opanjkavaju tajno i javno, kad ne umeju da raščiste stvari gde treba.

Razumljivo, pride, kad svima nad glavom visi poslednji mač. Jer, nema više velikih pribežišta za novinare, samo par galskih sela.

Kažu mi da je Pedro, kad je došao da miropomaže i obznani urednike portala Nova, zaposlenima rekao da rade kako im se kaže, da pakuju prnje ili, pazite sad dobro, da odu na bolovanje! Svi su razumeli – na bolovanje do izbora. A posle? Pa zavisi ko pobedi.

Deo publike tih medija (u čemu oni nisu sasvim nevini) navikao je da sve manje od „Vučiću pederu“ smatra izdajom slobodnog novinarstva. Sada su ti mediji na teškom ispitu da odrade pošteno svoj posao oko izbora.

Ako uspeju da ne budu sebi tema, što nije lako.
***
Hoću da kažem, najbolje je do izbora ne gledati ništa, ne slušati ništa i ne čitati ništa. Ni ovu kolumnu! Šta ima više da se vidi, čuje i pročita što nije već prikazano, rečeno i napisano?

Ali, pričati treba! Kome je stalo, okolo svima treba da priča za koga će da glasa i da je uveren u pobedu. I da ništa više ne gleda, ne sluša i ne čita, može samo da se jedi bezveze.

Kažu da je neki skorojević pitao Pikasa zašto traži silne pare za crtež koji je nažvrljao za pet minuta. A Pikaso je rekao: „Eh, to je pet minuta i pedeset godina.“

Tako, nije ovo samo pet minuta da pročitate kolumnu ili pedeset minuta da čujete politički tok-šou… Ovo je pet minuta i petnaest godina. Sve smo videli, čuli, pročitali, sve je napisano.

Vaservaga ide u ranu predizbornu šutnju. Sledeći put ću, videćete, pisati o cveću, povetarcu ili puževima, tako nešto.

Odgovor na tekst „Kad Srbi naprasno postanu Slovaci“ (Danas, 10-11. oktobar)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.