Ruske crnomorske luke na meti ukrajinskih dronova: Kakve su posledice? – Svet

Kada je predsednik Vladimir Putin 2014. godine objašnjavao motive Rusije za protivpravno pripajanje ukrajinskog poluostrva Krima, rekao je: „Došle bi trupe NATO i odnos snaga u crnomorskom regionu iz temelja bi se promenio.“

Snage NATO nisu došle, ali se odnos snaga na Crnom moru ipak promenio – i to nakon početka ruskog rata punog obima protiv Ukrajine.

Ruska mornarica više ne dominira regionom kao nekada. Istovremeno, izvoz robe preko Crnog mora postaje sve teži zbog ukrajinskih napada dronovima, koji su odgovor na kontinuirane ruske vojne napade.

Pojačani udari na Novorosijsk, najveću rusku trgovačku luku na Crnom moru, poslednjih nedelja izazvali su ozbiljne poremećaje u izvozu nafte i žitarica. Prema mišljenju stručnjaka s kojima je razgovarao DW, ukoliko se napadi nastave, posledice po ruske izvoznike i državni budžet mogle bi biti značajne.

Koliko je važan Novorosijsk?

Novorosijsk je najveća ruska luka po količini pretovarenog tereta i jedna od najvećih luka u Evropi. Još od 19. veka predstavlja jedno od ključnih čvorišta ruske spoljne trgovine.

Danas se preko te luke izvozi oko trećine ruskih žitarica, zahvaljujući blizini najvažnijih poljoprivrednih regiona zemlje. Pored toga, preko Novorosijska na svetska tržišta odlaze nafta, metali i kontejnerski teret.

Nedavni napadi ukrajinskih vazdušnih i pomorskih dronova ozbiljno su poremetili isporuke, posebno kada je reč o žitaricama.

Andrej Sisov, direktor poljoprivredne konsultantske i istraživačke agencije SovEcon, o tome redovno izveštava na svom Telegram-kanalu. Prema njegovim navodima, 12. avgusta prestali su da rade Novorosijski pekarski kombinat, jedno od najvećih ruskih preduzeća za skladištenje i izvoz žitarica, kao i Novorosijski terminal za žitarice.

Dan kasnije zaustavljen je i rad terminala KSK, najvećeg dubokovodnog terminala za žitarice u Rusiji.

Krajem jula prestao je da radi i terminal u Tamanu, dok su ranije ukrajinski napadi onesposobili plitkovodne luke na Azovskom moru.

„Time je praktično blokiran celokupan ruski izvoz žitarica preko Azovsko-crnomorskog basena“, ocenjuje Sisov.

Žitarice pod najvećim udarom

Situacija s izvozom nafte za sada nije toliko dramatična. Izvoz nije potpuno obustavljen, ali se redovno prekida.

Prema navodima agencije Rojters, Šešaris, najveći ruski terminal za pretovar nafte i naftnih derivata na Crnom moru, kapaciteta oko 700.000 barela dnevno, morao je da prekine rad 14. avgusta i ponovo je pokrenut tek dva dana kasnije.

Prema procenama londonske agencije Argus Media, Rusija bi tokom izvozne sezone 2026/27. mogla da plasira oko 45 miliona tona pšenice na svetsko tržište.

Međutim, dugotrajna blokada crnomorskih ruta ozbiljno bi ugrozila taj plan. Oko 90 odsto ruskog izvoza žitarica odvija se upravo preko tog regiona.

Andrej Sisov upozorava da mnogi ruski proizvođači možda neće preživeti ovu sezonu: „Posle nekoliko godina pogoršavanja finansijske situacije, mnogi proizvođači mogli bi da se nađu pred ozbiljnim problemima“, smatra on.

Pošto je izvoz ograničen, višak žita završava na domaćem tržištu, što dodatno obara cene. Čak i ako se izvoz kasnije oporavi, deo štete više neće moći da bude nadoknađen.

Avgust predstavlja vrhunac izvozne sezone, a tokom jeseni terminali ionako rade punim kapacitetom.

Posledice oseća i svet

Eskalacija sukoba u Azovskom i Crnom moru utiče i na globalno tržište žitarica. Rusija je najveći svetski izvoznik pšenice, dok je ukrajinski izvoz već godinama ograničen ratom.

Od druge polovine jula Rusija je pojačala napade na ukrajinske luke i trgovačke brodove koji u njih uplovljavaju.

„Zbog logističkih poremećaja velika žetva pšenice u Rusiji i Ukrajini praktično je odsečena od svetskog tržišta“, kaže za DW Sjaoji Deng iz Argus Medije.

Prema njenim rečima, obe zemlje pokušavaju da koriste alternativne pravce preko baltičkih luka i dunavskih terminala.

„Međutim, te rute ne mogu u potpunosti da zamene tradicionalne izvozne pravce preko Crnog mora.“

Šta se događa s izvozom nafte?

Prema podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) iz Helsinkija, tokom prve dve nedelje avgusta kroz Novorosijsk je pretovareno oko 30 odsto manje nafte nego u istom periodu prošle godine. Tom padu prethodio je napad dronovima na terminal Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (CPC) 19. jula.

Analitičar CREA Isak Levi za DW objašnjava da smanjenje izvoza nije posledica samo oštećene infrastrukture. Pojedini brodari jednostavno odbijaju da pristanu u luke koje su česta meta napada dronovima.

Ni bezbedan prolaz kroz Crno more više nije zagarantovan. Prema podacima Blumberga, 17. avgusta napadnut je grčki tanker za koji se pretpostavlja da je prevozio rusku naftu.

„Ako se trenutna ograničenja zadrže do kraja avgusta, Rusiji će biti sve teže da jednostavno odlaže isporuke u nadi da će kasnije nadoknaditi gubitke“, kaže Levi.

Prema njegovim rečima, deo izvoza može da se preusmeri preko baltičkih luka Primorsk i Ust-Luga, ali samo delimično.

To će istovremeno povećati troškove transporta. „Novorosijsk nije moguće u potpunosti zameniti“, naglašava on.

Kremlj spreman na rizik

Kao i kod izvoza žitarica, konačne posledice zavisiće od trajanja i intenziteta napada dronovima, kao i od sposobnosti Rusije da brzo sanira štetu.

Ipak, čini se da je rusko rukovodstvo spremno da prihvati taj rizik. Kremlj je odbacio ukrajinski predlog o prekidu vatre na Crnom moru, zbog čega nema naznaka da bi pritisak na ruske crnomorske luke uskoro mogao da oslabi.