Milan Marić uoči festivala Blacklist za Danas: To je borba za parče kulturnog neba u Srbiji – Kultura

U razgovoru za Danas govori o odgovornosti institucija, pretvaranju javnog servisa u stranački, potrebi za povezivanjem umetnika i borbi za „parče kulturnog neba u Srbiji“, kao i o tome zašto kolegama koji se ne oglašavaju ne želi ništa da poruči.

Festival Blacklist okuplja umetnike i kulturne radnike koji su zbog svojih javnih stavova ostajali bez angažmana ili bili izloženi pritiscima. Koliko je danas u Srbiji skupo biti glumac koji ne pristaje na ćutanje i da li je autocenzura postala jedan od načina profesionalnog opstanka?

– Ne radi se ovde isključivo o pojedincima koji su zbog onoga što misle i govore bili zabranjivani, ili im je bilo ukinut prostor ili finansiranje. Ovde se radi o principu napada i bleklistovanju celokupne kulture time što Ministarstva ne raspisuju konkurse, time što se smanjuju budžeti, time što svi umetnici u državnim prostorima, gradskim prostorima i opštinskim prostorima prvo moraju da prolaze nekakve liste, da se vidi da li su “problematični” ili “nisu problematični”, da bi im se dopustilo da rade. Zbog toga što se galerije zatvaraju, zbog toga što se ne renoviraju kulturni prostori, što su sveopšti uslovi na polju kulture jako loši. Tako da ovo nije pitanje jednog, dva ili deset pojedinaca, ovo je pitanje celokupne branše, i toga kako ljudi sa vlasti percipiraju umetnost i kulturu.

Nedavno ste govorili o tome da RTS više ne sme da pravi kulturne emisije uživo sa umetnicima, iz straha od onoga što bi mogli da izgovore. Kako smo došli do toga da se umetnička reč doživljava kao opasnost i koliko su za takvu atmosferu odgovorne i same institucije kulture?

– Odgovornost za društvo kako ono izgleda i u kom mi živimo imamo svi po malo, naravno najveću odgovornost imaju nosioci vlasti i donosioci odluka. Ali kako svi mi koji utičemo na to ko će biti ljudi na vlasti, ko će biti ti donosioci odluka, imamo određeni deo odgovornosti. I nikada se ne desi da vi preko noći zaspite u jednom društvu, onda se probudite u društvu u kom Javni servis nije više Javni servis, nego stranački servis, to se dešava korak po korak, malo po malo. U haosu svojih privatnih života, u obavezama i malo zato što nemamo naviku da društvo i sistem u kojem živimo gledamo, i da ga čuvamo, nekako vodimo računa šta se sa njim dešava, vrlo lako nam stvari prolaze ispod radara, i kada primetimo kažemo “ma dobro, neće”. I jedno to dobro neće, peto dobro neće, deseto dobro neće, onda se probudimo u zemlji u kojoj Tužilaštvo ne sme da radi svoj posao, policija ne sme da radi svoj posao, televizije ne smeju da rade svoj posao, nego rade po nečijem nalogu. Tako da to nije stvar isključivo odgovornosti jednog čoveka ili dvoje ljudi, ili petoro ljudi, to je odgovornost svih nas po malo.

Može li Blacklist da bude nešto više od simboličnog čina solidarnosti, odnosno početak ozbiljnijeg povezivanja umetnika koji odbijaju da pristanu na pritiske? I šta biste poručili kolegama koji se ne oglašavaju, bilo iz straha, bilo zato što smatraju da umetnost treba odvojiti od politike?

– Blacklist je nastao u vrlo specifičnim okolnostima, i sa jasnom idejom da se povežu umetnici i kulturni radnici iz raznih oblasti, iz raznih sfera i da nastupimo zajedno. Na žalost okolnosti su takve da mi mnogo ljudi koje bismo želeli da pozovemo nemamo gde da ugostimo, pošto nemamo nijedan Dom kulture, nemamo nijednu scenu, nemamo nijedan bioskop, nemamo nijednu galeriju. Malo je snalaženje, malo je sve štap i kanap, što daje neku dodatnu čar svemu tome, ali to su činjenice. Tako da se nadam da Blacklist može da bude ta inicijalna kapisla povezivanja, uvezivanja ljudi u jedan zajednički front. To je borba za parče kulturnog neba u Srbiji, i mislim da je taj proces započet.

A šta bih poručio kolegama koji se ne oglašavaju… Njima apsolutno ništa ne bih poručio. Želim im svu sreću u životu, da žive i rade kako god misle da treba.

Što kultura može, ona to i sme

Festival Blacklist okuplja umetnike i kulturne radnike koji su zbog javnog iznošenja stavova, kritike vlasti ili društvenog angažmana ostajali bez profesionalnih angažmana, bili izloženi pritiscima ili targetirani u prorežimskim medijima. Zamišljen je kao prostor solidarnosti, povezivanja i zajedničkog delovanja ljudi iz različitih oblasti kulture, ali i kao odgovor na sve teže uslove u kojima umetnici i kulturne institucije rade.

Festival će biti održan od 14. do 21. oktobra u više od 25 gradova Srbije, pod sloganom „Što kultura može, ona to i sme“. Program obuhvata pozorišne predstave, filmske projekcije, tribine, koncerte, večeri poezije, podkaste i stendap nastupe, a ulaz na sve događaje biće besplatan. Među učesnicima su: Mirjana Karanović, Nataša Ninković, Dragan Mićanović, Anita Mančić, Nikola Kojo, Milan Marić i Zoran Kesić.