Srbija među „fenjerašima“: Inovativni lekovi registrovani u EU našim pacijentima dostupni svega 10 odsto – Društvo

Iz Udruženja pacijenata Srbije ukazuju da ni najnoviji AstraZenekini lekovi za deset indikacija, koji su trebali od 1. oktobra da se nađu u primeni kod nas još nisu, iako je lista lekova poslednji put proširivanja pre skoro tri godine. U pitanju su lekovi za više onkoloških indikacija, uključujući karcinome dojke, bešike, jetre, jajnika i žučnih puteva, za koje je potpisan ugovor u martu.

Više udruženja pacijenata okupiće se danas na zajedničkoj konferenciji, sa koje će poslati poruku da i oni zaslužuju savremenu terapiju, koja već postoji u zemjama Evrope, ali i u regionu.

„Postoje oboljenja za koja nemamo nijedan inovativni lek u Srbiji“

Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije kaže za Danas da će se okupiti najveći broj udruženja pacijenata u istoriji, jer je „kap prelila čašu“.

„Godinama smo navikli na to da nam je uskraćeno nešto što drugi pacijenti imaju, ali sad smo besni. Još nema tih inovativnih lekova koje su obećali. To su dobri lekovi, naročito za jednu specifičnu vrstu raka dojke, nažalost ništa za sada od toga, a kad će biti ne zna se. Nadali smo se da ćemo sad pred izbore dobiti proširenu listu lekova, jer za sve je bilo para samo za nas nije, što nije fer. Poslednji put su listu proširivali u decembru 2023. a pacijenti još uvek umiru čekajući da dobiju lek koji im život znači. Iako se Vučić slikao kad su potpisivali ugovor, iako su objavili da ih stavljaju na listu, i od 1. oktobra je trebalo da počne primena, ali lekova nema“, tvrdi naš sagovornik.

On dodaje da su ih vlasti predhodnih godina više puta slagali, te da im više ne veruje.

„Svi su govorili da će biti inovativnih lekova i Vučić, i Vučević i Lončar i Đuro Macut koji je lekar. Moram da priznam da nas je najmanje slagala direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić, ona je rekla „ako bude bilo para“. Ok, imamo i predsedničke izbore pa ćemo možda tad dobiti, a možda i nećemo“, ironičan je Pilipović.

Prema njegovim rečima, postoje oboljenja za koja su pacijenti u Srbiji dobro ili solidno pokriveni inovativnom terapijom, poput raka dojke i melanoma, ali ima nekoliko oboljenja za koja uopšte nema inovativnih lekova.

„To su, recimo, tumori glave i vrata i neki od tumora urotrakta. Kod hematoloških bolesnika je situacija veoma loša, oftamološki bolesnici isto nemaju ništa, katastrofa je i za pacijente sa retkim bolestima. Da me ne shvate pogrešno, postoje ljudi koji dobiju lek, ali postoje pacijenti koji nikad neće dobiti“, dodaje Pilipović.

Kako kaže, da Srbija nema dovoljno inovativnih lekova ne pokazuje samo istraživanje EFPIE, koja se inače bavi inovativnim terapijama, već i naše domaće istraživanje koje je prošlog meseca sprovedeno na skoro 400 pacijenata

„Nažalost, rezultati su identični. Prvo istraživanje pokazuje da smo zajedno sa Severnom Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom „fenjeraši“, dakle na rubu smo Evrope po dostupnosti inovativnih lekova, a takođe i naši pacijenti smatraju nesumljivo da imaju nedovoljno inovativne terapije za lečenje najtežih bolesti“, ističe on.

Srbija nedovoljno ulaže u lekove, svega 160 evra po glavi stanovnika

Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova (INOVIA) kaže za Danas da nije novost da smo godinama na začelju Evrope kada je u pitanju dostupnost inovativnih lekova.

„Mi smo na toj skali uvek, treći, četvrti od pozadi, jer je samo 10 odsto tih inovativnih lekova koji su registrovani u EU dostupno našim pacijentima. Još jedna studija koju je EFPIA radila ove godine pokazala je da sa trenutnim trendom ulaganja u zdravstvo i lekove kod nas, posmatrano od 2021. pa na ovamo, Srbija ne samo što je najlošija od svih posmatranih zemalja u Centralnoj i Istočnoj Evropi nego sa tim trendom neće dostići prosek ni do kraja 21. veka“, ukazuje Trkulja.

Treća stvar je, nastavlja on, istraživanje koje je INOVIA radila, po kome svake godine, traže od kompanija članica da im pošalju spisak svih inovativnih lekova koji su registrovani kod nas i za koje je podnet zahtev za ulazak na listu lekova, ali i da im daju i status svih tih lekova u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori.

„Ono što smo ove godine dobili od njih je da u odnosu na tih 100-ak indikacija koje čekaju ulazak na našu listu 90 odsto je već na listi u Bugarskoj, 73 odsto je na listi u Hrvatskoj, 70 odsto je na listi u Rumuniji, a čak i u Crnoj Gori je 40 odsto tih lekova već dostupno njihovim osiguranicima. A kod nas ništa“, navodi Trkulja.

Razlog tome je, kaže, što je u Srbiji ulaganje u lekove na jako niskom nivou i što sistemski nije rešeno pitanje finasiranja ulaska inovativnih lekova na listu. Prema njegovim rečima, u budžetu Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja ne postoji stavka koja bi se odnosila na novac koji bi bio namenjen ulasku inovativnih lekova na listu

„Svake godine se u Evropi registruje između 40 i 50 inovativnih lekova, a mi ako nemamo izdvojen novac za to onda ne možemo ni da imamo listu. Za tri godine u Evropi bude registrovano između 120 i 150 lekova mi stavimo na listu nekih 15-ak i to je tih 10 odsto. Srbija za lekove godišnje izdvaja oko 160 evra po glavi stanovnika, u Rumuniji je oko 230 evra, u Hrvatskoj oko 300 evra, u Sloveniji oko 470 evra, u Mađarskoj je oko 270 evra po glavi stanovnika. Dakle, jako zaostajemo kad je u pitanju ulaganje novca u lekove. Jeste da taj budžet od 2019. godine zaista raste u proseku oko 10 odsto godišnje, ali to je nedovoljno.Tim trendom ni do kraja veka nećemo sustiću prosek Centralne i Istočne Evrope“, ističe naš sagovornik.

Osvrćući se na nabavku AstraZenekinih lekova, Trkulja kaže da su to sjajni lekovi koji su nam apsolutno potrebni i koje su osiguranici u Srbiji već odavno trebali da dobiju.

„Odlična je vest da će biti dostupni, samo proces nije bio idealan. Pocedura je takva da kada se donese odluka Republičkog fonda o stavljanju nekog leka na listu tu odluku mora da potvrdi Vlada, što se desilo letos i posle toga se raspisuju tenderi. S obzirom da svi lekovi koji su na listi se nabavljaju centralizovanom procedurom nabavke ti tenderi su trebali da se završe i isporuka krene negde početkom oktobra, ali ako se to već nije desilo očekujem da sigurno budu dostupni našim pacijentima tokom oktobra“, objašnjava naš sagovornik.

Trkulja napominje da poslednjih deset godina živimo naučno medicinsku revoluciju po broju lekova, koji imaju takvo dejstvo da menjaju bolesti za koje su namenjene.

„Od toga da neke smrtonosne bolesti postaju bolesti sa kojima se živi, do toga da kvalitet života toliko raste da ti pacijenti ne moraju da idu u neku preveremenu penziju, neko drugi ne mora da prestane da radi da bi negovao takve pacijente itd. Ali ta revolucija prolazi mimo nas ako ne možemo da obezbedimo novac. Neke zemlje više puta godišnje proširuju listu lekova, kod nas je to na svake dve, tri godine, ali poenta je da sve zemlje, svake godine rade proširenje. Naši javno zdravstveni pokazatelji su jako loši, godišnje nam umre 11.500 ljudi koji nisu morali da umru da su lečeni adekvatno“, zaključuje Trkulja.

Šta su rekli pacijenti u Srbiji – do leka na put od više od 100 kilometara

Istraživanje, koje je sprovelo Udruženje pacijenata Srbije pokazuje da u poređenju sa zemljama koje su članice EU (Hvratska, Slovenija, Mađarska, Bugarska) 41,7 odsto ispitanika smatra da su inovativne terapije za njihovzu bolest u Srbiji manje ili značajno manje dostupne. Inovativnu terapiju koristi 31,8 odsto ispitanika, a među njima čak 77,8 odsto pozitivno ocenjuje njenu efikasnost. Kada je u pitanju sam pristup terapiji to često podrazumeva i putavoanje, a čak 22,2 odsto njih mora da putuje po lek više od 100 kilometara, dok 41,3 odsto njih je dobija u mestu stanovanja. O inovativnim lekovima lekovima najviše se informišu od lekara (32,3 odsto) a najmanje iz tradicionalnih medija (3,5 odsto).

U kojim zemljama su inovativni lekovi najdostupniji?

Evropski prosek u dostupnosti inovativnih lekova je 45 odsto. Ako se poredimo sa zemljama iz okruženja, Rumunija je dva puta bolja od nas, Hrvatska tri i po puta, Bugarska četiri i po puta i ona ima evropski prosek, ali zemlje kao što su Nemačka imaju 93 odsto dostupnu inovativnu terapiju, Austrija 85 odsto, Italija 79 odsto, Švajcarska 76 odsto…