“Zabrinjavajuće, ne pomaže”: Trampov plan da uveze stotine hiljada tona ruskog dizela naišao na skepticizam u Evropi – Svet

Tramp je tokom vikenda izjavio da će uvesti 300.000 tona ruskog dizela, svega nekoliko nedelja pre izbora za Kongres u SAD, na kojima republikanci prema anketama beleže slabe rezultate, a očekuje se da će cene energenata i troškovi života igrati važnu ulogu.

Međutim, njegova najava — koja je uključivala tvrdnju da su Rusija i Ukrajina postigle dogovor o „primirju u energetskom sektoru“, kao i poziv ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da se povuče s funkcije — naišla je na skepticizam i oštre kritike evropskih prestonica i Evropske unije, piše Politiko.

„Ovaj sporazum ne doprinosi ni snižavanju cena naftnih derivata, ni jedinstvu transatlantske zajednice“, izjavio je jutros litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica EU, dodajući: „To nije evropski način.“

Irska ministarka spoljnih poslova Helen MekEnti nazvala je Trampovu najavu sporazuma s Moskvom „zabrinjavajućom“ dok je nemački državni sekretar za evropska pitanja Ginter Krihbaum izjavio da se svakim dolarom potrošenim na ruske energente finansira kupovina oružja koje se koristi protiv Kijeva.

Najviša diplomatska predstavnica EU Kaja Kalas podsetila je Vašington: „Rusija je započela ovaj rat. To ne smemo da zaboravimo.“

Zelenski je danas nagovestio da Vašington možda ima i druge motive za postizanje energetskog sporazuma s Moskvom, tvrdeći da bi rusko gorivo obuhvaćeno dogovorom imalo zanemarljiv uticaj na globalno snabdevanje.

Govoreći na Varšavskom bezbednosnom forumu, Zelenski je izjavio da su predložene isporuke ruskog dizela beznačajne u poređenju sa svetskom mesečnom potrošnjom, koja iznosi približno 120 miliona tona.

„Ne mislim da će to imati neki opipljiv uticaj“, rekao je Zelenski. „Smatram da iza ove odluke postoje i drugi razlozi.“

Zelenski je takođe sugerisao da bi Vašington trebalo da razmotri alternativni sporazum s Kijevom.

„Zašto onda Amerika ne bi sklopila sporazum o dizelu s Ukrajinom?“, upitao je. „Hajde da predložimo sporazum o dizelu s Ukrajinom.“

Otkrio je i da Kijev nije bio unapred obavešten o Trampovoj najavi da je postignuto energetsko primirje.

„Ne, nismo znali za to“, rekao je Zelenski. „I mi smo za to saznali iz medija.“

Uoči sastanka, ministri spoljnih poslova zemalja članica EU ostali su jedinstveni u stavu da je pojačavanje pritiska na Moskvu jedini put napred.

„Očigledno je da se naš stav nije promenio — pritisak na Rusiju, sankcije, podrška Ukrajini i izolacija Rusije predstavljaju put ka miru“, izjavila je letonska ministarka spoljnih poslova Baiba Braže.

Britanski državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Stiven Dauti izjavio je da London „ne planira da sledi taj primer“ i kupuje ruske energente, već da će pojačati „ekonomski pritisak“ na Moskvu.

„Pritisak, pritisak i samo pritisak na Rusiju“, poručio je litvanski ministar spoljnih poslova Budris.

Kakvo primirje?

Trampova tvrdnja da su Ukrajina i Rusija postigle dogovor o „energetskom primirju“ izazvala je tokom vikenda zbunjenost u Kijevu i među njegovim saveznicima. Zelenski je izjavio da su primirje i njegovi uslovi za njega bili „novost“, ali da bi ga ipak podržao — pod uslovom da se i Moskva pridržava dogovora.

Međutim, samo nekoliko sati nakon Trampove najave, ruske bombe pogodile su ukrajinske elektrane, izazvavši široko rasprostranjene nestanke struje.

Ukrajina se priprema za svoju petu zimu od početka ruske invazije punog obima u februaru 2022. godine. Poljski premijer Donald Tusk izjavio je prošlog meseca da bi predstojeća zima mogla biti „tragično presudna“ za Ukrajinu zbog gotovo neprekidnih ruskih napada na infrastrukturu.

Na otvaranju Varšavskog bezbednosnog foruma Tusk je danas oštro kritikovao „sve one koji pokušavaju da uspostave bilo kakvu simetriju i sugerišu da je Ukrajina odgovorna za rat“, ističući da se time „agresoru, Putinu, daje dragocen poklon“.

Kalas je izjavila da se eventualno primirje ne bi smelo „odnositi samo na rafinerije, kojih Ukrajina ima jednu, dok ih Rusija ima mnogo“, jer bi to „nesumnjivo išlo u korist Rusije“.

Ona je takođe pozvala Vašington da se pridruži Briselu i Londonu u uvođenju oštrih sankcija Rusiji.

„Naravno, SAD su naš najveći saveznik“, rekla je Kalas, „ali naša poruka je jasna: ako želimo da okončamo ovaj rat, jedini način da to postignemo jeste da izvršimo još veći pritisak na Rusiju.“

Finansijske potrebe Ukrajine naći će se na dnevnom redu sastanka evropskih šefova država i vlada, koji će u četvrtak biti održan u Briselu.

Međunarodni monetarni fond (MMF) procenio je da će se Ukrajina naredne godine suočiti s manjkom sredstava u iznosu od 30 do 35 milijardi dolara.

„Ukrajina će biti u središtu pažnje na ovonedeljnom sastanku Evropskog saveta“, izjavila je sinoć predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, nakon telefonskog razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Ona je dodala da rat ulazi u „novu, još mračniju fazu“.