Roboti još nisu spremni za kućne poslove: Osnivač Boston Dynamicsa otkriva zašto – Ekonomija

Rejbert je govorio na nedavno održanom najvećem globalnom samitu i sajmu u oblasti veštačke inteligencije u Abu Dabiju, pod nazivom „AI Everything Abu Dhabi“, o tome šta je potrebno da bi roboti iz istraživačkih laboratorija i kontrolisanih industrijskih okruženja prešli u svakodnevni život

Istaka je da iako ulaganja u robotiku rastu, a tehnološki napredak, pre svega zbog razvoja veštačke inteligencije, ubrzava razvoj sve sposobnijih mašina, njihova šira primena ne zavisi samo od tehnologije.

Naveo je da bi bezbednost, cena, dostupnost podataka i spremnost ljudi da prihvate robote mogli da budu ključne prepreke njihovoj komercijalizaciji.

Na samitu u Abu Dabiju rečeno da je da interesovanje za oblast robotike nikada nije bilo veće nego danas. Prema podacima Crunchbasea, objavljenim 22. juna 2026, robotski startapi širom sveta prikupili su 18,8 milijardi dolara od početka 2026. godine do tada, čime su već premašili ukupnih 15 milijardi dolara prikupljenih tokom cele 2025. godine.

Prema Rejbertovoj proceni, komercijalizacija robotike neće se odvijati istovremeno u svim oblastima. Naveo je da neki sektori već imaju jasne ekonomske koristi od automatizacije, dok će u drugima biti potrebno znatno više vremena da bi roboti postali dovoljno pouzdani i isplativi.

Ukazao je da skladišta i logistički centri kompanija poput Amazona i Alibabe već uveliko koriste robote za obavljanje različitih zadataka. Naredni veliki korak, smatra Rejbert, biće šira primena robota u fabrikama.

Kućno okruženje, kako je istakao, predstavlja znatno veći izazov.

„Da biste imali robote u kući, morate imati veoma visok nivo bezbednosti, i to u veoma raznovrsnom okruženju. Svaka kuća je drugačija. Svaki dom ima drugačiji raspored i drugačiji nered. Zatim, robot mora da bude veoma jeftin, a pritom mora da postoji dovoljno korisnih zadataka koje može da obavlja. Zato mislim da smo od toga još uvek prilično daleko“, naveo je Rejbert.

„Tehnologija napreduje brže od spremnosti ljudi da je prihvate“

Pored tehničkih ograničenja, Rejbert ukazuje i na prepreku koja se često zanemaruje: spremnost korisnika da prihvate novu tehnologiju i razumeju kako da je koriste.

Kao primer navodi automobile. Ljudi imaju višedecenijsko iskustvo sa vožnjom, poznaju osnovna pravila i uglavnom razumeju kako se automobil ponaša u različitim situacijama. Roboti, međutim, još nisu postali toliko uobičajen deo svakodnevnog života da bi postojalo slično kolektivno iskustvo, ukazuje Rejbert.

Za njihovu širu primenu zato neće biti dovoljno da tehnologija postane bolja, već će, kako je dodao, biti potrebno i da korisnici nauče kako da komuniciraju sa robotima.

„Dakle, iako tehnologija napreduje veoma brzo, mislim da postoji jedno skriveno kašnjenje u njenom usvajanju. To kašnjenje ima veze sa kulturom korišćenja robota. Evo jednog primera koji mi pričaju neki moji prijatelji. Kada pokušavaju da prodaju robota nekom skladištu, potrebno im je da robot dobije pristup njihovom IT sistemu. Međutim, ljudi koji su zaduženi za IT i koji vode računa o bezbednosti ne žele tek tako da otvore pristup svom sistemu. Na prvi pogled to deluje kao veoma jednostavan tehnički problem, ali on može da izazove probleme prilikom integracije koji mogu dovesti do kašnjenja od nekoliko meseci, pa čak i nekoliko godina“, ukazao je on.

Zato smatra da postoje dve različite brzine – brzina tehnološkog napretka i brzina kojom se odvijaju edukacija korisnika, prihvatanje tehnologije i razvoj kulture njenog korišćenja.

Upravo bi taj jaz između tehnoloških mogućnosti i spremnosti društva da ih prihvati mogao da bude jedna od glavnih prepreka masovnoj primeni robota u narednim godinama.

„Robot ne mora fizički da izgleda kao čovek“

Iako humanoidne robote vidi kao izuzetno uzbudljiv izazov, Rejbert smatra da prevelika usmerenost industrije na ovaj oblik robota nije nužno dobra za razvoj robotike.

Kako ističe, stvaranje humanoidnog robota predstavlja svojevrsni „Mont Everest robotike“, ali ga istovremeno iznenađuje to što danas stotine kompanija razvijaju upravo takve mašine.

„Jedan moj prijatelj je prošle nedelje bio na konferenciji o robotici. Otišao je u izložbeni deo i rekao mi da su tamo postojala samo četiri štanda na kojima nije bio prikazan humanoidni robot. Mislim da to nije dobro. Mislim da oblik robota, kao i njegove sposobnosti treba da budu prilagođeni zadacima koje će obavljati. I mislim da bi trebalo da postoji mnogo više različitih oblika robota“, naveo je Rejbert.

Pritom, postavlja i pitanje šta zapravo podrazumevamo pod humanoidnim robotom. Taj izraz danas se uglavnom povezuje sa robotima koji imaju dve ruke, dve noge i glavu, ali Rejbert smatra da sličnost sa čovekom ne treba posmatrati isključivo kroz fizički izgled.

Prema njegovom shvatanju, osobine koje robota čine sličnim čoveku uključuju sposobnost semantičkog razumevanja sveta, svest o situaciji, prilagodljivost, svestranost, pokretljivost i spretnost. Sve te karakteristike, ističe on, mogu se ostvariti kroz različite oblike robotskih sistema.

„Sve te karakteristike slične ljudskim mogu da se implementiraju kroz mnogo različitih oblika robota. Robot ne mora fizički da izgleda kao mi“, zaključio je Rejbert.