Kad Srbi naprasno postanu Slovaci – Lični stavovi

Pre neku godinu je u Bosni i Hercegovini izbila „afera“ u vezi sa političarima koji su svakih nekoliko godina menjali svoje nacionalno opredeljenje samo da bi na osnovu nacionalnog ključa stalno bili na svojim položajima i ostali na vlasti. Više godina su oni bili Srbi, pa su se onda izjasnili kao Hrvati, a po potrebi, i kao Bošnjaci. I obratno. Niko se nije „gadio“od pripadnosti drugom konsitutivnom narodu u BiH, iako su do juče međusobno vodili rat do istrebljenja.

Na ovim republičkim izborima u Srbiji opet će nacionalni ključ imati važnu, možda i presudnu ulogu. Lako se može desiti da nekolicina poslaničkih mandata bude jezičak na vagi prilikom konstituisanja skupštinske većine i vlade. A tih desetak mandata je najlakše namaći preko manjinskih lista kod kojih je za osvajanje poslaničkog mesta treba manji broj glasova. Nisu se slučajno pojavile čak dve ruske manjinske liste, iako je vrlo malo Rusa koji odavno žive ovde. Nisam ni siguran da su pre desetak ili dvadesetak godina Rusi u Srbiji i bili registrovani kao nacionalna manjina.

Posebnu pažnju, međutim, privlači navodna slovačka politička stranka i njena manjinska lista pod nostalgičnim nazivom „Majka Srbija – Gruda“, prijavljena u Kragujevcu. Ovaj grad se, inače, još 2023. godine „proslavio“ naročitim zalaganjem za pojedine nacionalne manjine, jer su neke političke stranke nacionalnih manjina dobile zamašan broj glasova birača, uprkos tome što tamo gotovo da nema Mađara, ni Slovaka, niti Crnogoraca a ni Rusa. Prema popisu iz 2011. godine u Kragujevcu je živelo 16 Slovaka, a po pisanju Glasa Šumadije 2023. godine ih je bilo 17. Ipak, te 2023. je na lokalnim izborima „Stranka Slovaka Kragujevac – Jako i hrabro“ osvojila 1258 glasova birača i ušla u gradsku skupštinu. Pretpostavljam da su do danas odbornici ove stranke u Kragujevcu „jako i hrabro“ izdejstvovali bar uvođenje dvojezičnih srpsko-slovačkih naziva mesta i ulica, kao i proglašavanje slovačkog jezika kao službenog na teritoriji grada.

Posle tri godine apetiti su porasli, kao i plemenita briga za prava i interese slovačke nacionalne manjine, pa odvažni Kragujevčani ciljaju poslaničke klupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije. I sigurno će neko od njih tamo i zasesti jer će iz centrale naprednjaka stići zapovest u mnoge lokalne sredine da deo članstva SNS-a i režimu odani Slovaci glasaju za tu manjinsku listu. Ambiciozni samozvanci iz Šumadije koji ne umeju da govore i pišu na slovačkom jeziku, ne znaju šta je to npr. Bingula, ko je bio Martin Jonaš ili Janko Bulik, hoće da predstavljaju Slovake u Srbiji!

Ali ova beskrupulozna zloupotreba manjinskih izbornih prava i načina glasanja nije nova. Pre sedam, osam godina je jedna „Zelena stranka – Zelena strana“ ušla u republičku skupštinu na izborima kao manjinska stranka. O tome sam svojevremeno u više navrata pisao mas medijima, ali je samo jedan članak objavljen. I na sastancima Upravnog odbora „Matice slovačke u Srbiji“ upozoravao članove Odbora i čelnike Matice da se često i olako zloupotrebljava slovački identitet i status u političke svrhe i da je nužno oštro reagovati, javno i zvanično.

I pojedinim članovima Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, kao i samoj predsednici Saveta u mandatu 2018-2022, sam skretao pažnju na nepoznatu grupu iz Kragujevca koja konkuriše za raznorodne projekte, tobož za dobrobit Slovaka u Srbiji. Avaj. Svi su se nevešto pravdali da su nemoćni. Snaga iz njih je toliko iščilela da nisu mogli ni da podignu pero ili prevuku prste po tastaturi računara i upute pismo nadležnim državnim organima. Još manje da sazovu konferenciju za novinare. A i kako bi, kada su mnogi od njih zaseli na čelna mesta zahvaljujući istoj kuhinji. U Staroj Pazovi su se, naime, neki „napredni“ Srbi preko noći izjasnili kao Slovaci i svoje glasove na izborima nesebično dali određenim kandidatima za Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine. Plodove ondašnjeg nezameranja vlastima, prećutkivanja i trpljenja svakojakih podvala sada ubiremo sa kamatom.

Zato je na pravim opozicionim i pravdoljubivim strankama da se suprotstave zloupotrebi manjinskih lista i zatraže, za početak, od Republičke izborne komisije (RIK) odnarodovanje broja i imena svih kandidata sa proglašenih manjnskih lista koji su zaista i upisani u posebne biračke spiskove (nacionalnih manjina). Da se jasno vidi jesu li zbilja posvećeni nacionalnoj manjini koju žele da zastupaju u Narodnoj skupštini. Predlog jednog člana RIK-a da se prvo zahteva mišljenje Slovačkog nacionalnog saveta o pomenutoj stranci iz Kragujevca je beskoristan jer odavno u tom Savetu niko nema svoj stav nego sluša diktat vođstva SNS.

Autor je sociolog iz Pančeva

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.