Suđenje za napad na Severni tok: Kako je nemačka policija sledila trag dokaza sve do Ukrajine – BBC News na srpskom

Sergej K. je delovao opušteno dok se prijavljivao za mesto u kamp odmaralištu blizu italijanske obale Jadranskog mora sa ženom i malom decom.

U šortsu, sandalama i tamnom kačketu, ovaj bivši vojnik ukrajinskih specijalnih snaga, šetkao se unaokolo, ćaskajući sa recepcionerom i zavlačeći ruku uporno u zdelu sa besplatnim slatkišima.

Ali nemačka policija mu je već bila za vratom.

Posle temeljne istrage, zaključili su da je Sergej K. komandovao najvećim evropskim aktom sabotaže decenijama unazad: nizom eksplozija iz septembra 2022. duboko ispod Baltičkog mora koje su oštetile džinovski naftovod Severni tok i ugrozile snabdevanje ruskog gasa Nemačkoj.

Uhapšen je u Italiji, a posle izručenja Nemačkoj i mesecima provedenih u izolaciji u strogo obezbeđenom zatvoru, Sergej K. će biti izveden na suđenje u Hamburgu.

On je optužen za izazivanje eksplozije i ratni zločin – napad na civilnu infrastrukturu – navodno delujući u ume „ukrajinskih državnih agencija“.

I on i Ukrajina su negirali bilo kakvu umešanost.

Prema nemačkim pravilima o privatnosti, on će biti imenovan tokom suđenja samo kao Sergej K, ali tokom procesa izručenja je identifikovan kao Sergej Kuznjecov.

Bilo je 02.03 ujutro 26. septembra 2022. godine kad je prva eksplozija prekinula deo naftovoda Severni tok, poslavši ogromne količine gasa kroz površinu Baltičkog mora.

Još dve eksplozije pogodile su Severni tok 2, koji još nije operativan, ali je već bio pun, i originalni Severni tok 1 koji je namirivao oko polovine nemačke godišnje potražnje za prirodnim gasom.

Oba su od tada van funkcije.

Tužioci kažu da su „eksplozivi velike snage“ postavljeni otprilike 80 metara ispod površine: četiri naprava teških oko 27 kilograma, aktivirane tajmerima.

Oni „čvrsto sumnjaju“ da je Sergej K. predvodio ekipu sastavljenu od četiri ronioca na velike dubine, koristeći iznajmljenu jahtu po imenu Andromeda.

Jednom kad je njihova složena, opasna misija bila obavljena, saboteri su se uvukli nazad u Ukrajinu nesvesni DNK dokaza koje su neki navodno ostavili za sobom na brodu.

Kako se vest o eksplozijama širila, stručnjaci i neke vlade isprva su brzopleto doneli isti zaključak: okrivili su Moskvu.

Rusija ima istorijat hibridnih napada, na kraju krajeva, i korišćenja istih energetskih zaliha za politički pritisak.

Ali dok se etar ispunjavao komentatorima koji su navodili „sumnjivu“ rusku pomorsku aktivnost blizu mesta eksplozije, nemačka policija je ignorisala šumove.

On su sledili trag forenzičkih mrvica.

Na kraju su ih oni odveli do Ukrajine.

Slučaj koji su u međuvremenu izgradili istražitelji navodi da je Sergej K. ušao u Nemačku kako bi izvršio napad na Severni tok pomoću falsifikovanom pasošu, koji su mu verovatno izdale ukrajinske službe bezbednosti.

U papirima o izručenju poslatim Italiji on je naveden kao Sergej Kulinič.

To bi moglo da objasni zašto je delovao toliko opušteno na odmoru u Italiji.

Prošle godine je bez ikakvih problema putovao gde je hteo.

U kopiji njegovog pravog pasoša u koji je BBC imao uvid, postoji više od dve desetine pečata iz zemalja kao što su Francuska, Španija i Kanada – svi sa datumima posle napada na Severni tok.

Ali 13. avgusta 2025. godine, Nemačka je identifikovala ključne osumnjičene i ovaj put, kad je Sergej K. ušao u Poljsku, on je bio razotkriven.

Italijanska policija kaže da je pravi nalog za hapšenje bio izdat tek 18. avgust, nakon što je on otputovao na jug i napustio Poljsku, sugerišući da Nemačka nije bila sigurna da će njihovi susedi sarađivati i privesti ga.

U vreme kad je njegova žena rezervisala sobu u Peskačiji, međutim, za njim je već zvanično bila izdata poternica.

Čim je pokazao pasoš prilikom prijavljivanja u odmaralištu, lokalni karabinjeni su dobili automatsko upozorenje.

Policija je stigla da obavi kasno hapšenje iste noći, odvevši Sergeja K. iz kamp odmarališta i njegovu porodicu u lisicama.

Saboteri

Niko od osumnjičenih za napad na Severni tok nije se javno oglasio i niko od njih ne priznaje ulogu u eksplozijama.

Ali, razgovarala sam sa nekim Ukrajincima upletenim u ovaj slučaj i ljudima koji su im bliski.

„Svako ko prizna učešće u ovoj misiji, momentalno postaje meta za Rusiju“, objasnio je jedan izvor.

„Ko god da je to uradio, nikad to ne može da potvrdi.“

Severni tok je bila krupna investicija i donosila je velik novac Moskvi u prodaji goriva.

Ali je i učinila Nemačku i druge zavisnim, dajući Rusiji ogromnu polugu nad Evropom.

Zbog toga su ga Ukrajina, SAD, i Poljska posebno prezirali.

Drugog izvora sa kojim sam pričala je „živog pojela anksioznost“ zbog istrage i zbunjen je što Nemačka, blizak saveznik Ukrajine, uopšte insistira na krivičnom gonjenju počinilaca.

„Mnogi Ukrajinci veruju da su ovi gasovodi pomogli Rusiji u borbama, tako da je njihovo dizanje u vazduh bilo dobra stvar za našu zemlju“, ističe on.

Nemačko tužilaštvo mi kaže da je pravosudni sistem izvan svake politike.

Sabotaža je predstavlja kršenje nemačkog ustava.

Jednako frustrirajuće za Ukrajince sa kojima sam se susrela jeste ćutanje njihove vlastite vlade.

„U najmanju ruku, on je vojnik, tako da ako postoje bila kakva pitanja, treba ih uputiti državi a ne njemu“, požalio se bliski kontakt Sergeja K.

Pred njegovo izručenje Nemačkoj, njegov advokat ovde u Italiji rekao mi je da se njegov klijent oseća „napuštenim“.

Nemačka ima čitav spisak osumnjičenih, ali do sada je otkriveno samo još jedno drugo ime.

Vladimir Žuravljov se trenutno bori protiv izručenja iz Hrvatske, gde je uhapšen u avgustu.

Tamo je boravio kao konsultant za novi triler film o eksplozijama na Severnom toku, mada negira da je imao bilo kakvu ulogu u operaciji iz stvarnog života.

Putovanje je bilo rizičan potez, kad je znao da ga Nemačka traži.

Žuravljov je živeo u Varšavi sa porodicom od vremena neposredno pred rusku invaziju na Ukrajinu i ima vlastitu kompaniju koja ugrađuje klima uređaje.

On je i strastveni i umešni ronilac na velikim dubinama.

Ali je i civil.

Prošle godine je bio uhapšen u Varšavi po nalogu koji je izdala Nemačka, ali je poljski sudija odbio da ga izruči.

U dramatičnom obrtu, sud je ocenio je da je ukrajinski napad na Severni tok, ako je to ono što se stvarno desilo, „samo čin u krvavom i genocidnom ratu“.

Kao što mi je rekao jedan izvor blizak slučaju: „Poljaci istorijski ne vole Ukrajince, ali još više mrze Ruse i Nemce“.

Ali Hrvatska je nešto sasvim drugo.

Političke posledice

Implikacije ovog slučaja sežu mnogo dalje od sudnice u Hamburgu.

Posle oklevanja u početku, Nemačka je sada najveći snabdevač Ukrajine vojnom pomoći.

Desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD), trenutno visoko kotirana u izbornim anketama, uhvatila se za slučaj Severni tok da bi učvrstila argument kako pomoć Kijevu mora momentalno da se prekine.

To stvara neprijatnosti, u najmanju ruku, za vlade i u Berlinu i u Kijevu.

Ujedno postavlja pitanja o tome šta čini legitimnu vojnu metu: ko sme da gađa šta i gde, izvan otvorene ratne zone.

Upitan za eksplozije, predsednik Vladimir Zelenski je prethodno insistirao da Ukrajina „to definitivno nije učinila“.

Ove nedelje je portparol ministarstva otišao korak dalje.

„Vrlo mi je žao što se čitava ova rasprava usredsređuje na to ko je digao u vazduh naftovode umesto ko ih je izgradio“, rekao je energično Georgij Tihi za BBC.

On tvrdi da je Severni tok „odvezao ruske ruke“ da može da pođe u rat, zato što joj više nije bio potreban tranzit kroz Ukrajinu kako bi njen gas stigao do Evrope.

„Da li smo upozoravali na ovo? Jesmo.

„Da li nas je bilo ko slušao? Ne, nije niko“, kaže Tihi.

Pogledajte video: Kako će dizanje Severnog toka u vazduh uticati na životnu sredinu

Prvi na optuženičkoj klupi

Sergej K. će uskoro postati prvi osumnjičeni koji će se suočiti sa optužbama na ovom značajnom suđenju.

Žuravljovljev slučaj može, u teoriji, biti spojen sa njim kasnije, mada bi to bilo komplikovano.

Oni koji poznaju Sergeja K. nazivaju ga rodoljubom.

Prijavio se da brani Ukrajinu kad je Rusija izvršila invaziju iako je imao više male dece i bio pošteđen – a borio se do decembra 2023. godine.

Njegova vojna dokumentacija pokazuje da je i dalje bio u aktivnoj službi kad su naftovodi dignuti u vazduh, što znači da je neko u ukrajinskoj vojnoj komandi tačno znao gde je i šta radi.

Ali oni ništa ne govore.

A na sudu ni Sergej K. neće reći ništa.

Njegov advokatski tim će tvrditi da nije ovlašćen da otkriva detalje o bilo kakvim aktivnostima kao vojnik i da će pokazati izjave date pod zakletvom dvojice njegovih vojnih nadređenih koje to potkrepljuju.

Rečeno mi je da će jedan od njih biti čovek naširoko smatran mozgom koji je stajao iza čitave operacije napada na Severni tok.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]