Nenormalni razgovor sa građanima – Marko Vidojković

„Gospodine Nenormalni, obesiću se za onu gredu koju si obećao da ćeš da mi zameniš u štali! Obećao si, nisi ispunio, sram te bilo!“

„Slušaj ga, kako si samo duhovit.“

„Bog mi je svedok, on sve vidi! Video je da si obećao da ćeš da mi zameniš parket, a nisi ga zamenio!“

„Kad sam to obećao, bre? Ne sećam se.“

„Bio si pijan, gospodine Nenormalni! Ja se sećam, a i Bog mi je svedok, ako mi ne zameniš taj parket, ubiću se!“

„Čekaj, bre, polako. Zar ćeš i ti da se ubiješ?“

„A šta da radim? Obećao si, nisi ispunio, ubiću se!“

„Ako si baš navalila, ti se ubij. Ali ćeš biti na gubitku. Nećeš doživeti da vidiš kako će super EXPO da bude.“

„Šta me briga za EXPO, ako nemam nov parket! Prošli je ulegao od vode, bila poplava, cevi pukle, a obećao si da ćeš da ih zameniš! Nisi ih zamenio, ubiću se!“

„Šteta, a baš sam hteo da obećam kako će cevi biti zamenjene i parket i novi most, a ako treba i kanalizaciju ću da vam napravim, istu kao u Krnjači.“

„Ne verujem ti, već si obećao, pa nisi ispunio! Dete mi ne radi za stalno, nego po ugovoru o delu! Na šta to liči, ima završenu osnovnu a ne može da radi za stalno u opštini! Ubiću se, a i ona će se ubiti!“

„Sačekaj, nećeš da se ubiješ. Kaži dragička, zaposliću ti malu u BIA, na poslovima tajnog snimanja blokaderskih plenuma. Koliko je stara?“

„Četrdeset devet godina, a još uvek nema posao za stalno, a obećao si, gospodine Nenormalni!“

„Ako sa toliko godina nema posla, onda su za to krivi ovi prethodni. Žutica, žutica!“

„Nee, neee, žutica, upomoć! Upomoć! Samo da se ne vrate na vlast, nikad, nikad više to!“

„Ako budete nevaljali, ima da dođe ponovo žutica, neće biti ni mosta, ni grane, ni ptice, ni reke.“

„Nema ni sad! Nema ništa, sve izgorelo. Obećao si da ćeš da pomogneš u gašenju, obećao si, nisi ispunio! Ubiću se, evo sad ću da isečem vene.“

„Pih, ako se sad ubiješ nećeš doživeti da vidiš kakav će lep stambeno poslovni objekat da izgradi moj drug tu gde je bio požar. Čak i požar radi za mene, to jest, nas.“

„Ne verujem ti, ne verujem ti! Već si tako obećavao pa ništa!“

„Obećavam, evo mame mi. Izgradićemo stambeno poslovne objekte na zgarištima, ima sve da se puši. Moći ćete da im priđete na trideset metara i divite se. Pa vi sad vidite hoćete li to propustiti.“

„Studenti pobeđuju, studenti pobeđuju!“

„Šta si rekao?“

„Studenti pobeđuju! Obećao si, nisi ispunio! Studenti će vratiti Kosovo i izgraditi mi most i zameniti parket!“

„Znaš šta, ubij se, ako si u tom fazonu.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.