“Katastrofa za Nemačku i zapadne obaveštajne službe”: Kako je otkrivena najveća špijunska afera od Hladnog rata? – Svet

Nakon toga započeo je novu karijeru u privatnom sektoru, baveći se konsaltingom, korporativnim obaveštajnim poslovima i poslovanjem širom Evrope, Rusije i Azije.

Sada je ovaj bivši šef špijunske službe, star 80 godina, i sam u središtu istrage zbog špijunaže.

Nemački savezni tužioci uhapsili su ga u utorak pod sumnjom za špijunažu u korist stranih sila na štetu države, pokušaj izdaje i druga krivična dela povezana sa špijunažom.

Prema navodima tužilaštva, Hening je od svog nekadašnjeg šefa kabineta dobijao poverljive obaveštajne podatke i koristio ih kako bi unapredio svoje privatno konsultantsko poslovanje.

„Ovo je katastrofa za Nemačku i zapadne obaveštajne službe. Svi su u šoku. Razmere su ogromne, posebno u ovom trenutku“, rekao je jedan zvaničnik obaveštajne službe EU, koji je, kao i drugi sagovornici u ovom tekstu Politico, zatražio anonimnost kako bi mogao da govori o tajnim operacijama.

„A s obzirom na to da su istražitelji naišli na ovaj slučaj dok su radili na potpuno drugoj istrazi, verovatno ćemo saznati mnogo više“, dodao je on.

Za BND, ovaj slučaj dolazi u veoma nezgodnom trenutku. Prošle nedelje nemački poslanici počeli su raspravu o novom zakonu koji je predložila vlada kancelara Fridriha Merca, a kojim bi se ovoj agenciji dodelila široka nova ovlašćenja. Cilj je da se nemačka spoljna obaveštajna služba vrati među vodeće svetske obaveštajne organizacije.

Tajming je podjednako nezgodan i za evropske obaveštajne službe u celini. Dok ruski hibridni napadi neprestano ciljaju Evropu, vlade širom Evropske unije menjaju decenijama stare bezbednosne zakone kako bi svojim obaveštajnim službama dale veća ovlašćenja i omogućile im da budu ozbiljnije shvaćene.

Prema navodima tužilaca, Heningov nekadašnji šef kabineta, identifikovan u skladu sa nemačkim propisima o zaštiti privatnosti kao Manfred D., dostavio mu je oko 2.000 dokumenata BND-a u periodu od 2010. do juna 2022. godine.

Mnogi od njih sadržali su poverljive informacije namenjene isključivo internom obaveštajnom radu, uključujući materijale korišćene za informisanje visokih nemačkih zvaničnika.

U izjavi za nemački list WELT, advokat koji zastupa Heninga rekao je da su neke optužbe protiv bivšeg šefa obaveštajne službe tačne, ali da on nije naneo štetu Nemačkoj.

„Tačno je da je posedovao poverljiva dokumenta. Međutim, netačna je optužba da je informacije koje su ona sadržala prosleđivao na štetu Savezne Republike Nemačke – a kamoli da je za to bio plaćen. Dalja istraga će to pokazati“, izjavio je advokat.

U jednom slučaju, tužioci sumnjaju da je Hening koristio poverljive materijale kako bi pripremio analizu za zaposlenog u stranoj obaveštajnoj službi. Takođe tvrde da je nekoliko godina održavao odnose sa predstavnikom druge strane obaveštajne službe, kome je prosleđivao političke informacije koje su delimično bile zasnovane na materijalima dobijenim od Manfreda D.

Tužilaštvo nije javno imenovalo nijednu od tih stranih službi, ali su nemački mediji naveli Azerbejdžan i Kazahstan. Azerbejdžan je negirao bilo kakvu povezanost sa slučajem.

„U obaveštajnim službama sve se evidentira – ko pristupa kojim dokumentima i kada. Ako bi analitičar koji se bavi desničarskim ekstremizmom iznenada počeo da pregledava obaveštajne podatke o Kini, to bi izazvalo sumnju. Međutim, šef kabineta ima pristup gotovo svemu, pa takav pristup ne bi delovao sumnjivo zbog visokog položaja koji ta osoba zauzima“, rekao je drugi zvaničnik obaveštajne službe EU.

Šefovi kabineta često ostaju na svojim funkcijama i nakon promene direktora, osim ako se ne slažu sa novim rukovodiocem, dodao je zvaničnik.

„Svaka obaveštajna služba sada će proveravati koje je informacije delila sa BND-om i procenjivati kakva je šteta eventualno mogla da nastane“, rekao je on.

Vrata koja se okreću: od državne službe do privatnog sektora

Hening je vodio BND od 1998. do 2005. godine, a zatim je do 2009. bio državni sekretar u nemačkom Ministarstvu unutrašnjih poslova. Čim je napustio državnu službu, brzo je prešao u privatni sektor.

U julu 2010. godine Hening i njegova supruga osnovali su konsultantsku firmu Hanning Consult. Prema saopštenju tužilaštva, upravo u proleće te godine Manfred D. pristao je da mu uz novčanu naknadu dostavlja obaveštajne podatke iz BND-a. Tužioci navode da je Hening potom koristio te informacije u okviru svojih privatnih konsultantskih aktivnosti.

Roderih Kizeveter, poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i član Odbora za spoljne poslove nemačkog parlamenta, izjavio je da u Nemačkoj postoji „veoma raširena mreža“ ljudi koji koriste kontakte i znanje stečeno tokom rada u državnoj službi kako bi uticali na politiku Berlina u ime stranih vlada, poput Rusije i Kine.

„To nije samo tužno, već šteti ugledu Nemačke“, rekao je Kizeveter za Politico.

„Moglo bi se reći i da, ako želite da razgovarate sa Rusijom, možete angažovati bivše članove vlade ili bivše pripadnike tajnih službi“, dodao je on.

Hening je takođe sarađivao sa Samuelom Danilovičem, nemačkim biznismenom koji je rukovodio švajcarskom konsultantskom firmom za korporativnu obaveštajnu delatnost Pluteos. Hening je kasnije postao predsednik te kompanije.

Njih dvojica navedeni su kao učesnici skupa održanog u Moskvi 2019. godine, posvećenog odnosima Evrope i Rusije. Skupu su prisustvovali ruski politički i poslovni predstavnici, a na njemu je pripajanje Krima Rusiji predstavljeno kao „nužnost“, a ne kao izbor.

Kompanija Pluteos nije odgovorila na zahtev za komentar.

Prema arhiviranim internet stranicama koje je pregledao Politico, Hening je oko 2014. godine postao viši savetnik britanske konsultantske firme G3. Kasnije je nadgledao njen rad u vezi sa Rusijom i bivšim sovjetskim republikama, navodi nemački medij Correctiv.

Godine 2019. Hening je pozvan kao „počasni gost“ na skup zvaničnika i stručnjaka iz zemalja Arktičkog saveta, koji je organizovao ruski Savet bezbednosti. Skupom je predsedavao Nikolaj Patrušev, nekadašnji sekretar Saveta bezbednosti Rusije i jedna od najmoćnijih ličnosti u bezbednosnom okruženju predsednika Vladimira Putina.

U okviru kulturnog programa učesnici su posetili udaljeni manastir na ostrvu Valaam, gde je Hening fotografisan pored Patruševa.

Hening je javno iznosio stavove i o nekim od politički najosetljivijih pitanja povezanih sa ruskim ratom protiv Ukrajine.

Godine 2024. izjavio je za televiziju WELT da smatra „veoma verovatnim“ da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski znao za operaciju iz 2022. godine u kojoj su uništeni gasovodi Severni tok.

Nekoliko dana kasnije Hening je otišao korak dalje, sugerišući da iza napada stoji dogovor visokih ukrajinskih i poljskih zvaničnika. Nemačka je od tada podigla optužnicu protiv ukrajinskog državljanina, identifikovanog samo kao Sergej K., a početak njegovog suđenja u Hamburgu zakazan je za oktobar.

Nijedan od ovih poslovnih odnosa, kontakata ili javnih izjava sam po sebi ne dokazuje povezanost sa špijunskom aferom u kojoj se Hening sada našao. Ipak, oni oslikavaju uticaj koji je nastavio da gradi nakon odlaska iz nemačke vlade.

Tužilaštvo ga nije optužilo za špijuniranje u korist Rusije.

Naslednica lanca restorana i spor oko starateljstva

Istražitelji su došli do Heninga tokom istrage o neobičnom sporu oko starateljstva koji uključuje Kristinu Blok, naslednicu nemačkog lanca restorana specijalizovanih za odreske.

Blok se suočava sa optužbama javnog tužilaštva u Hamburgu da je organizovala otmicu svoje dvoje najmlađe dece od njihovog oca u Danskoj.

Prema navodima tužilaštva, Blok i dvojica muškaraca angažovali su izraelski bezbednosni tim da preuzme decu, tada staru 10 i 13 godina, od njihovog oca Stefana Henzela.

Prema optužnici, maskirani muškarci pretukli su Henzela i odveli decu preko danske i nemačke granice, u južni deo Nemačke. Deca su četiri dana kasnije, na osnovu sudskog naloga, ponovo spojena sa ocem u Danskoj.

Blok negira da je znala za otmicu.

U septembru 2025. godine istražitelji iz Hamburga pretresli su Heningov dom i poslovne prostorije u okviru istrage o slučaju Blok, prema navodima lokalnih medija.

Tužilaštvo je sumnjalo da su Hening i jedan penzionisani policajac prihvatili ugovor vredan više od 100.000 evra kako bi presreli decu na putu do škole u novembru 2022. godine. Plan je na kraju propao jer je njihov otac primetio sumnjive osobe i obavestio dansku policiju.

Nemačka televizija Tagesšau izvestila je da su istražitelji tokom pretresa Heningovih prostorija pronašli oko 2.000 digitalnih dokumenata BND-a, što je pokrenulo dodatnu proveru načina na koji je postupao sa osetljivim državnim informacijama.

Savezno tužilaštvo preuzelo je istragu koja je iz toga proistekla u maju 2026. godine.

Manfred D. bio je Heningov šef kabineta u obaveštajnoj službi, a potom je nastavio da radi i za nekoliko Heningovih naslednika. Na visokoj funkciji ostao je sve do marta ove godine.

Obojica se sada nalaze u pritvoru.

„On odražava Nemačku iz perioda od 1998. do 2011. godine, tako da nema osećaj da je učinio nešto loše“, rekao je Kizeveter.

„On je jednostavno odražavao državnu politiku centrističke desnice, odnosno saveza hrišćanskih demokrata i konzervativaca“, dodao je on.