INTERVJU Mića Mihajlović povodom izložbe „Svet fantastike na papiru”: Kod fantastike me je privukla sloboda – Kultura

Mića Mihajlović je Direktor Fondacije Mihajlović-Feniks, koja neguje fantastičnu umentost u Srbiji, organizator je Bijenala fantastike i vlasnik jedne od najvećih kolekcija fantastične umertnosti kod nas.

Zajedno sa sinom Mijatom, Mića Mihajlović godinama sakuplja ova dela, a izložba u Kolarčevoj zadužbini u okviru koje je priređena i istoimena monografija, otvorena je do 18. oktobra.

Sećate li se prvog rada koji ste nabavili i trenutka kada je interesovanje za umetnost preraslo u potrebu da stvarate kolekciju?

– Upoznao sam brojne ljude različitih profesija tokom svog rada u Pomoravskom kraju. Posebnu pažnju privukli su mi umetnici sa kojima sam se rado družio. Kroz ta prijateljstva kupio sam i prve slike. Neke od njih se i dalje nalaze u našoj kolekciji. Posećujući izložbe primetio sam da se pred nekim radovima posebno zadržavam. Vukli su me na vizuelno istraživanje. To su obično bile slike sa puno detalja, kreativne i maštovite. One ukazuju na bogat unutrašnji svet autora. Tako se kristalisalo šta volim i krenuo sam za svojim osećajem.

Šta Vas je privuklo upravo fantastici? Postoji li nešto što povezuje svetove tih umetnika sa Vašim ličnim iskustvom ili pogledom na život?

– Kao građevinski inženjer moram puno da planiram i računam. To je na prvi pogled suprotno od mašte i igre, iako ih u mom poslu svakako ima. Kod fantastike me je privukla sloboda. Nju pokreće igra sa oblicima i simbolima. Veoma mi je značio i susret sa knjigom „Ars fantastika“ likovnog kritičara Dejana Đorića. Ona je moje kolekcionarske sklonosti povezala sa imenima domaće scene. Tako je započela moja kolekcionarska avantura. Kroz nju sam ušao u svet umetnika i otkrio čaroliju brojnih ateljea u kojima nastaju novi svetovi.

Koja je najneobičnija priča o tome kako je neki rad dospeo u zbirku? Da li je bilo dugih potraga, slučajnih otkrića ili neočekivanih susreta?

– Ne bih izdvajao jedno ime. Družeći se sa umetnicima i kolekcionarima, dolazili smo do mnogih radova na koje smo izuzetno ponosni što su deo naše zbirke.

Svako delo krije priču za sebe i prešlo je veoma zanimljiv put do nas. Zbirku smo gradili strpljivo i uz pažljiv odabir, a umetnici rado prepuštaju svoje radove našoj kolekciji jer znaju da ih sa ponosom promovišemo i gradimo jednu posebnu zajednicu ljubitelja fantastike.

Šta Vas navodi da nabavite delo manje poznatog ili mladog umetnika? Koliko Vam je važno da kolekcija prati ono što u fantastici tek nastaje?

– Gde god da putujem, obilazim muzeje i galerije. Poseban utisak na mene je ostavila Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu. Kustos koji me je vodio kroz postavku naglasio je jednu stvar. Pavle Beljanski se opredelio za sakupljanje dela svojih savremenika. To me je podstaklo na razmišljanje. Kolekcionarstvo ne mora biti samo sigurno ulaganje u umetnike između dva svetska rata. Ono može biti i direktan doprinos savremenoj likovnoj sceni. Danas vidimo da je izbor Beljanskog bio nepogrešiv. Svi ti umetnici su današnja velika imena.

Postoji li rad koji smatrate srcem zbirke? Šta ga čini nezamenljivim za Vas?

– Kolekciju odlikuje dinamicnost koja se menja iz dana u dan, a srce zbirke je zapravo izloženo u Kolarcu. Mogu reci da je moj favorit često ono najnovije kojim obogatimo našu zbirku, mada teško je reci koje mi je delo najdraže, to je kao da me pitate koje dete od četvoro najviše volim. Pre svega, to su nagrađeni radovi sa Bijenala fantastike. Do sada smo kao fondacija organizovali tri bijenala u saradnji sa Zadužbinom Ilije M. Kolarca. Uzbudljivo je pratiti ceo konkurs zajedno sa umetničkim savetom.

Šta Vam je bilo najvažnije da monografija sačuva: podatke o delima, priču o nastanku zbirke ili Vaše razumevanje fantastične umetnosti?

– Od osnivanja Fondacije Mihajlović Feniks, moj sin Mijat i ja trudili smo se da kolekciju učinimo umetnički vrednom. Zato smo sarađivali sa istoričarima umetnosti, kritičarima, profesorima akademija, galeristima i samim umetnicima. Rad na viziji naše fondacije i Bijenala fantastike trajao je godinama. O ozbiljnosti rada govori podatak da smo na monografiji radili četiri godine. Od toga je godinu i po dana otišlo na sam dizajn.

Ova knjiga je prva monografija koju objavljujemo. Ona u sebi sadrži godine rada i teških odluka. Za čitaoce, ovo je prilika da prodube razumevanje vizionarske fantastike. Knjiga obuhvata period od Mediale do učesnika Bijenala fantastike, kao i širi kulturni kontekst. Sadrži tekstove znamenitih stručnjaka i likovne poetike više od 70 izabranih autora.

Kakav je za Vas bio trenutak kada ste kolekciju videli kao celinu u knjizi i galerijskom prostoru? Da li vas je nešto iznenadilo?

– Radovi iz naše kolekcije nalaze se na zidovima naše firme i u kući, pa ih viđamo svakodnevno. Ja pripadam generaciji koja posebno ceni knjigu. Bilo mi je puno srce kada sam video deo kolekcije izložen u Galeriji Kolarčeve zadužbine. Osećaj je bio još lepši jer je naša firma adaptirala i proširila taj prostor. Udvostručili smo ga i opremili najsavremenijim muzejskim osvetljenjem. Ipak, držati u rukama knjigu gde je kolekcija stručno obrađena, valorizovana i grafički uobličena, poseban je doživljaj. To se može uporediti sa radošću rađanja deteta. Videti svoj dosadašnji trud na jednom mestu jedno je od najlepših osećanja koja sam doživeo.

Kako zamišljate budućnost zbirke: šta biste još želeli da nabavite i na koji način želite da ona bude dostupna narednim generacijama?

– Priča koju smo započeli adaptiranjem Galerije Kolarčeve zadužbine nastavlja se dalje. Fondacija Mihajlović Feniks dobila je prolećni i jesenji termin za izložbe na Kolarcu. Jedan termin ćemo koristiti narednih 18, a drugi narednih 30 godina. Nastavljamo i saradnju sa Modernom galerijom Valjevo. Njen osnivač Ljuba Popović bio je direktni nastavljač integralnog slikarstva Mediale. Tako će publika naše izložbe moći da vidi i u Beogradu i u Valjevu. Pored Bijenala fantastike, planiramo i druge projekte. Cilj nam je da pokrenemo nove kolekcionare. Živimo u zemlji gde je scena fantastičnog slikarstva među najživljima u svetu. Naša vizija je da fantastika postane prepoznatljiv srpski brend.

Stručna vođenja kroz izložbu

10. oktobar 2026. u 19 časova – Emilija Aćimović, master istoričarka umetnosti

18. oktobar 2026. u 19 časova – Minja Velemir, kustoskinja izložbe i istoričarka umetnosti