Nekoliko sati posle dodele Nobelove nagrade za mir: Vašington uvodi sankcije Međunarodnom krivičnom sudu – Svet

Zamenica tužioca MKS Nazhat Šamim Kan osudila je američke sankcije, poručujući da one neće zaustaviti rad međunarodnog suda.

Administracija Donalda Trampa već dugo se protivi radu MKS, osnovanog 2002. godine radi procesuiranja ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, a Vašington je ranije uvodio sankcije tužiocima i sudijama tog suda.

Najnovija mera ide znatno dalje od prethodnih, jer bi mogla da pogodi i kompanije koje pružaju usluge samom sudu.

„Predsednik Tramp nikada neće dozvoliti Međunarodnom krivičnom sudu da procesuira Amerikance“, izjavio je američki državni sekretar Marko Rubio u saopštenju koje je objavio Rojters.

„Zato Sjedinjene Američke Države danas uvode sankcije Međunarodnom krivičnom sudu. Zabranićemo transakcije sa ovim odmetnutim sudom, preseći mu pristup resursima i osakatiti njegovu sposobnost da radi“, naveo je Rubio.

Zamenica tužioca MKS Nazhat Šamim Kan izjavila je za Rojters da se sankcije „moraju osuditi“.

„Sankcije imaju za cilj da potkopaju vladavinu prava na međunarodnom nivou i rad nezavisne pravosudne institucije. Naš rad će se nastaviti u svim situacijama kojima se bavimo, u svim istragama i postupcima koje vodimo“, rekla je Kan.

Vašington je osudio MKS zbog naloga za hapšenje izraelskih zvaničnika, među kojima je i premijer Benjamin Netanjahu, kao i zbog ranije istrage o postupanju američkih vojnika u Avganistanu, koju je sud u međuvremenu zatvorio.

Međunarodni krivični sud ima 125 država članica, među kojima su sve članice Evropske unije i sve članice NATO, osim Sjedinjenih Američkih Država i Turske. Sud se nalazi u Holandiji, članici i EU i NATO, a u prošlosti je imao snažnu javnu podršku država članica, uključujući i najvažnije američke saveznike.

Navi Pilaj, južnoafrička pravnica koja je u petak dobila Nobelovu nagradu za mir, bila je sudija Žalbenog veća MKS od 2003. do 2008. godine.

Nobelov komitet je u obrazloženju nagrade naveo da je njenim izborom želeo da „podseti“ na značaj međunarodnog prava u trenutku kada su „sudije i institucije međunarodnog prava izložene političkim napadima“.

„Međunarodni pravni sistem u kojem se ratni zločinci pozivaju na odgovornost, a žrtve zlostavljanja dobijaju pravdu, preduslov je za miran svet“, navedeno je u saopštenju Nobelovog komiteta.

Rubio je rekao da su sankcije osmišljene tako da sudu i njegovim državama članicama ostave mogućnost da odgovore na američke primedbe.

Američko Ministarstvo finansija odmah je odobrilo i određena izuzeća. Ubrzo nakon objavljivanja sankcija izdalo je četiri opšte licence kojima se dozvoljavaju pojedine transakcije povezane sa telekomunikacijama i softverom koji koristi MKS, isplatama penzija i osobama pritvorenim u okviru postupaka tog suda.

Američke sankcije po pravilu zabranjuju kompanijama sa sedištem u SAD da posluju sa sankcionisanim organizacijama. Takve mere mogu primorati banke da zatvore račune, osiguravajuće kuće da obustave pokriće, a softverske kompanije da prekinu saradnju.

Tokom prvog Trampovog mandata Vašington je uveo ciljane sankcije pojedinim zvaničnicima MKS, ali ih je ukinuo predsednik Džozef Bajden. Nove sankcije američka administracija najavila je svega nekoliko dana nakon Trampovog povratka na vlast u januaru 2025. godine.

Zvaničnici suda mesecima su se pripremali za mogućnost da sankcije budu proširene na samu instituciju. Među preduzetim merama bila je zamena kancelarijskih računara sa Majkrosoftovim softverom alternativama otvorenog koda, kao i sklapanje novih aranžmana za bankarske usluge i zdravstveno osiguranje.

Registrar MKS Osvaldo Zavala Giler pozvao je ranije ove sedmice Evropsku uniju da bude spremna da primeni takozvani mehanizam blokiranja, kojim bi evropske zemlje mogle da se zaštite od ekstrateritorijalnih posledica američkih sankcija.

Rubio je u saopštenju naveo da je Vašington odlagao uvođenje sankcija u nadi da će MKS i države potpisnice Rimskog statuta, kojim je sud osnovan, odgovoriti na američke primedbe, ali da se to nije dogodilo.

„Ili će MKS prestati sa svojim pretnjama ili ćemo mi okončati postojanje MKS. Očekujemo da naši saveznici, od kojih su mnogi članovi MKS i oslanjaju se na američke vojnike u svojoj odbrani, obuzdaju taj sud“, poručio je Rubio.

On je dodao da su sankcije oblikovane tako da državama članicama ostave prostor za pregovore i pronalaženje rešenja kojim bi se otklonile američke zabrinutosti.

„Ako ti napori ne daju rezultate, nastavićemo da prilagođavamo svoje mere u skladu sa situacijom“, naveo je Rubio.