Ko je Navanetem Navi Pilaj, ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za mir? – Svet

Ona je, dodaje se, nagrađena za svoje napore ka unapređenju mira i međunarodnog prava.

Ovogodišnja laureatkinja imala je ključnu ulogu u obezbeđivanju procesuiranja ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, navedeno je.

Nit koja povezuje njenu ranu karijeru, tokom koje je branila Nelsona Mandelu i druge koji su se borili protiv aparthejda, sa njenim kasnijim radom kao sudije u nekim od najvažnijih međunarodnih sudskih postupaka našeg vremena jeste borba za pravdu i jednakost pred zakonom.

Dodelom ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, norveški Nobelov komitet želi da podseti svet da vladavina prava – na nacionalnom i međunarodnom nivou – predstavlja temelj sistema koji smo uspostavili kako bismo očuvali mir i rešavali sukobe nenasilnim putem. Mir zahteva pravdu.

Istorija je pokazala da je svet koji funkcioniše bez vladavine prava nepravedan, nerazuman i nehuman. Sudije, koje čuvaju tanku crvenu liniju između poretka i haosa, zato zaslužuju naše veliko poštovanje. Međutim, danas, kada se upravo tim sudijama uvode sankcije, a institucije kojima pripadaju napadaju, potrebni su nam ljudi hrabrosti, vizije i odlučnosti – osobine koje Navi Pilaj pokazuje u svom sudijskom radu, stoji u obrazloženju Nobelovog komiteta.

Navi Pilaj je pozivala države i njihove lidere na odgovornost i ulivala nadu žrtvama nasilja i sukoba. Na svim funkcijama koje je obavljala isticala je odgovornost pojedinaca i država da poštuju vladavinu prava. Takođe je pomogla u definisanju odgovarajućih normi i pravnih načela.

Kada je Međunarodni krivični tribunal za Ruandu utvrdio da silovanje i seksualno nasilje mogu predstavljati zločin protiv čovečnosti, kao i čin genocida, njen doprinos imao je značajnu ulogu. U istom predmetu, Pilaj je bila ključna i za još jedan pravni iskorak: prvi put se jedan optuženi suočio sa optužbama za podsticanje na genocid isključivo na osnovu širenja propagande.

Navi Pilaj jedna je od najznačajnijih braniteljki načela međunarodnog prava našeg vremena. Njena izuzetna karijera podseća nas na potrebu da podržavamo, jačamo i unapređujemo globalnu vladavinu prava.

Posvećenost Navi Pilaj pravdi i ljudskom dostojanstvu predstavlja izvor nade i nadahnuća za sve koji nastoje da doprinesu stvaranju mirnijeg sveta, stoji u obrazloženju odluke Nobelovog komiteta.

Ko je Navanetem Navi Pilaj?

Navanetem Navi Pilaj je rođena 1941. godine u siromašnom delu Durbana, u provinciji Natal, tadašnjoj Južnoafričkoj Uniji, u porodici tamilskog porekla. Njeni roditelji bili su Narainsami Naidu i Santama Naidu. Njeni baba i deda došli su iz Indije angažovani na radu na plantažama šećerne trske u Natalu tokom 1890-ih godina.

Njeni roditelji sklopili su ugovoreni brak u ranim tinejdžerskim godinama i imali osmoro dece, a Pilaj je bila njihovo peto dete. Njen otac Narainsami po zanimanju je bio vozač autobusa, a dodatnu zaradu ostvarivao je i drugim poslovima, poput ribolova. Njena majka Santama bila je domaćica. Decu su vaspitavali u skladu sa snažnim hinduističkim vrednostima, naglašavajući ravnopravnost muškaraca i žena u porodici.

Dok su mnoge devojčice iz njenog okruženja bile udavane još tokom osnovnoškolskog uzrasta, njeni roditelji insistirali su na tome da ona i njene dve sestre pohađaju školu, baš kao i njihova braća.

Uz finansijsku pomoć donacija lokalne indijske zajednice, Pilaj je završila Univerzitet Natal, gde je diplomirala 1963. godine i stekla diplomu prava 1965. godine. Njeno obrazovanje finansijski su podržali stanovnici naselja Klervud, Gradsko veće Durbana i univerzitetska stipendija.

Prva je žena koja je 1967. godine otvorila advokatsku kancelariju u svojoj matičnoj provinciji Natal. Tokom narednih nekoliko godina branila je aktiviste protiv aparthejda, razotkrivala slučajeve mučenja i pomagala u uspostavljanju ključnih prava zatvorenika na ostrvu Roben, stoji na sajtu Kancelarije UN za ljudska prava.

Radila je i kao predavačica na Univerzitetu Kvazulu-Natal, a kasnije je imenovana za potpredsednicu Saveta Univerziteta Durban Vestvil.

Godine 1995, nakon okončanja aparthejda, imenovana je za vršioca dužnosti sudije Visokog suda Južnoafričke Republike. Iste godine Generalna skupština UN izabrala ju je za sudiju Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu, gde je provela ukupno osam godina, od čega poslednje četiri godine (1999–2003) na funkciji predsednice suda.

Imala je ključnu ulogu u razvoju revolucionarne sudske prakse Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu, posebno u priznavanju silovanja kao čina genocida, kao i u pitanjima slobode govora i govora mržnje u okviru propagande. Imenovana je 2003. za sutkinju Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, gde je do avgusta 2008. radila u Žalbenom veću.

U Južnoj Africi, kao članica Nacionalne koalicije žena, doprinela je unošenju odredbe o jednakosti u Ustav zemlje, kojom se zabranjuje diskriminacija na osnovu rase, pola, veroispovesti i seksualne orijentacije. Bila je jedna od osnivačica organizacije Equality Now, međunarodne organizacije za prava žena, a sarađivala je i sa drugim organizacijama koje se bave pravima dece, pritvorenika, žrtava mučenja i porodičnog nasilja, kao i različitim ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

Navi Pilaj je diplomirala i stekla diplomu osnovnih studija prava (LLB) na Univerzitetu Natal u Južnoafričkoj Republici. Takođe je stekla zvanje magistra prava i prva je osoba iz Južnoafričke Republike koja je stekla doktorat iz prava na Pravnom fakultetu Harvarda.

Obavljala je funkciju visoke komesarke Ujedinjenih nacija za ljudska prava, a donedavno je predsedavala Nezavisnom međunarodnom istražnom komisijom UN za okupiranu palestinsku teritoriju.

Trenutno obavlja funkciju sudije ad hok Međunarodnog suda pravde u predmetu Gambija protiv Mjanmara, u kojem se Mjanmar tereti za genocid. Pored toga, predsednica je Međunarodne komisije protiv smrtne kazne sa sedištem u Madridu, predsedava Savetodavnim odborom Međunarodne akademije Nirnberških načela i vodi kvazisudsku istragu o pritvaranju u Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji.

U istorijski značajnim međunarodnim sudskim postupcima pokazala je da pravne mere mogu pomoći u sprečavanju ratnih dejstava i nasilja. Navi Pilaj je takođe doprinela jačanju institucija međunarodnog prava. Njena nezavisnost, stručnost i postojanost učinile su je jednom od najuglednijih međunarodnih pravnica našeg vremena, navodi Nobelov komitet.

Dobitnica je brojnih nagrada – Gruber za prava žena; dodeljena su joj i počasna akademska zvanja na više univerziteta i obrazovnih institucija.

Časopis Forbes uvrstio ju je 2009. na 64. mesto svoje liste najmoćnijih žena na svetu.

Iste godine dobila je nagradu „Zlatna ploča“ Američke akademije za dostignuća. Nagradu joj je uručio član Saveta za dodelu nagrada, nadbiskup Dezmond Tutu, na ceremoniji održanoj u katedrali Svetog Đorđa u Kejptaunu, u Južnoj Africi.

Dobila je 2025. Sidnejsku nagradu za mir, a 2026. godine nagradu „Olof Palme“ u čast bivšeg švedskog premijera Ulofa Palme.

Svog supruga Parandžotija Gebija Entonija Pilaja upoznala je 1962. godine, kada je on bio prvi advokat kome je ponudila ugovor o pripravničkoj praksi. Venčali su se u januaru 1965. godine i kasnije dobili dve ćerke.