Vanja Bajović o Vučićevom aboliranju: Ako Ministarstvo pravde nije učestvovalo, to je onda krivično delo – Društvo

„Pretposlednjeg dana pomilovanja doneo sam odluku o abolicijama i pomilovanju 49 lica“. Ni 12 dana nakon ove izjave, javnost ne zna ko su osobe koje je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomilovao, a koje abolirao, niti se zna po kom osnovu je to učinio.

Bajović kaže da nije normalno da ne znamo ništa, jer po članu 51. Ustava javnost ima pravo na obaveštenost. Za informaciju o tome ko je pomilovan trebalo bi se obratiti generalnom sekretarijatu predsednika Republike i Ministarstvu pravde jer su oboje uključeni u zakonsku proceduru abolicije, ali i tu nailazimo na zid, kaže profesorka.

„I ako biste se obratili sa zahtevom za informaciju od javnog značaja, oni imaju 15 dana da odgovore i da traže da se produži rok, pa ako ne dobijete informaciju onda možda da se uloži žalba Povereniku. Nisam sigurna, ali mislim da ako Predsedništvo uskrati te informacije ni ne može žalba Povereniku, nego bi morao da se pokrene upravni spor – što bi opet zahtevalo dugu proceduru i teško da bi se time nešto ishodovalo“, navodi Bajović za N1.

„Ako ministarstvo nije učestvovalo, onda se radi o krivičnom delu“

Inicijativa za aboliciju mora da pođe od Ministarstva pravde, kaže profesorka, a ono je reklo da nije pokrenulo inicijativu u nezvaničnom saopštenju, u kom su naveli da je Vučić sam izabrao 49 lica za pomilovanje i da Ministarstvo neće učestvovati u proceduri oko njihovog oslobađanja od krivične odgovornosti.

„Ako se to saopštenje ispostavi tačnim, odnosno da Ministarstvo uopšte nije učestvovalo u tom postupku pomilovanja, onda se nesumnjivo radi o krivičnom delu zloupotreba službenog položaja… Ako predlog Ministarstva nije postojao, onda je očigledno da je predsednik prekoračio svoja ovlašćenja jer je doneo odluku mimo predloga koji je morao da postoji po Zakonu o pomilovanju“, navodi Bajović.

Da napomeneno da se portal N1 obratio Ministarstvu pravde povodom navoda za Betu dva puta, prvi put 30. septembra. Napisali smo im: Zakon o pomilovaju u članu 11 predviđa da pomilovanje po službenoj dužnosti pokreće ministar pravde. Ukoliko ministar nije učestvovao u proceduri pomilovanja, kao što zakon propisuje i kao što je bio slučaj u januaru prošle godine, da li se ta pomilovanja mogu smatrati pravno ništava? Na naše pitanje nismo dobili odgovor.

Razlika između abolicije pomilovanjem i amnestije

Amnestiju daje Narodna skupština u vidu zakona i to je bio slučaj kada je donesen Zakon o amnestiji kada su amnestirana sva ona lica koja su tokom ratova devedesetih izbegavala služenje vojnog roka, objašnjava profesorka.

„I ta odluka nije sporna jer je donosi Skupština u vidu akta koji se odnosi na sva pravna lica koja su u istom pravnom položaju. Kod abolicije pomilovanjem je drugačija situacija, jer vi time samo određena lica stavljate u privilegovani položaj u odnosu na druga lica protiv kojih se vodi krivični postupak“, navodi Bajović.

Ona kao primer toga navodi nasilničko ponašanje, za koje je predsednik Vučić već dao pomilovanja.

„Predsednik je pomilovao lica koja su devojci polomila vilicu, lica koja su kolima gazila protestante – u tom slučaju očigledno da se radi o zloupotrebama funkcije, a s druge strane dovodi se u pitanje jednakost građana pred zakonom jer šta je sa drugim licima koja se takođe terete za nasilničko ponašanje“, zaključuje Bajović.

Ne znamo da li su među pomilovanima 12 novosadskih aktivista

Ne znamo koja su lica pomilovana, a kako kaže Bajović, među njima može biti javnih funkcionera i nasilnika koji za krivična dela neće odgovarati. Profesorka navodi da ne znamo ni da li su među pomilovanima dvanaest novosadskih aktivista jer nema informacija da je ta odluka dostavljena tužilaštvima i sudovima.