Ateroskleroza može dovesti do infarkta i moždanog udara: Ovo su najvažniji faktori rizika – Život

Šta povećava rizik od ateroskleroze?

Postoji veliki broj faktora rizika za nastanak ateroskleroze. Na neke od njih možemo uticati prvenstveno promenom svojih životnih navika, a postoje i faktori rizika na koje ne možemo uticati, piše Stetoskop.info.

U prvu grupu faktora rizika spadaju:

• pušenje cigareta,
• visok holesterol (naročito visok „loš holesterol“ – LDL a naročito visok nivo specifičnog lipoproteina koji nosi naziv Lipoprotein (a)),
• visok krvni pritisak,
• šećerna bolest,
• prekomerna težina, posebno abdominalna gojaznost,
• metabolički sindrom,
• nedostatak fizičke aktivnosti,
• unos hrane sa velikom količinom zasićenih masti, a nedovoljno voća i povrća.

Grupa faktora rizika na koju ne možemo značajno uticati obuhvata:

• pozitivna porodična anamneza – imati u porodici bliskog rođaka koji je bolovao od ateroskleroze,
• muški pol – ateroskleroza je češća kod muškaraca koji su u riziku za nastanak bolesti već od svoje 45.godine života (kod osoba ženskog pola učestalost se povećava posle 55. godine života),
• starenje.

Koje su komplikacije ateroskleroze?

Posledica ateroskleroze je loše funkcionisanje celokupnog kardiovaskularnog sistema. Bilo koji organ i tkivo u telu mogu trpeti posledice oslabljenog ili prekinutog dotoka krvi.

Ateroskleroza je glavni uzrok nastanka infarkta srca i mozga. Rana dijagnoza i lečenje ateroskleroze mogu vam pomoći da izbegnete ili odložite komplikacije.

Moguće komplikacije ateroskleroze obuhvataju:

• bolest karotidne arterije,
• bolest koronarnih (srčanih) arterija,
• bolest perifernih arterija,
• srčani udar,
• aritmija (nepravilan srčani ritam),
• srčana insuficijencija (srčana slabost),
• mezenterična ishemija (crevna),
• hronična bolest bubrega (CKD),
• stenoza bubrežne arterije,
• moždani udar,
• tranzitorni ishemijski napad (TIA),
• aneurizme i rupture oslabljenih zidova arterija.

Mnoge osobe i ne pretpostavljaju da se u nekoj arteriji u njihovom telu stvara plak. Tako se za proces ateroskleroze sazna tek nakon srčanog ili moždanog udara.

Većina simptoma se može primetiti ukoliko je širina (lumen) arterije blokirana za više od 70%. Ti simptomi se razlikuju u zavisnosti od lokacije zapušene ili jako sužene arterije – vezuju se za određeni deo tela ili organe u telu.

Koji organi su najčešće zahvaćeni aterosklerozom?

Srce – bolest srčanih (koronarnih) arterija i srčani infarkt
Suženje i/ili zapušenje srčanih arterija je uzrok nastanka koronarne bolesti koja se može manifestovati na različite načine:

• angina pectoris,
• srčani infarkt,
• aritmije,
• iznenadna srčana smrt.

Da bi posumnjali da se radi o infarktu važno je koliko tegobe traju i koliko se često javljaju. Osobe najčešće mogu osetiti neke od sledećih tegoba – pojedinačno ili više njih u isto vreme:

• kratak dah (dispneja) tokom lagane fizičke aktivnosti,
• bol ili nelagodnost u grudima – anginozni bol,
• bol u regiji leđa, ramena, vrata ili trbuha,
• osećaj nestabilnosti i vrtoglavice,
• nepravilan ili ubrzan srčani rad,
• umor,
• mučnina i povraćanje koji se mogu pogrešno protumačiti kao tegobe zbog lošeg varenja,
  preznojavanje.