Kriza mentalnog zdravlja u Izraelu nakon napada 7. oktobra – Svet

Kako se približava treća godišnjica napada od 7. oktobra, tako Ronenu Šalevu njegov organizam šalje sve glasnije signale da se nešto sprema.

„Počinješ da drhtiš“, kaže on za DW. „Nije to samo jedan dan posle kog nastaviš dalje. Ima mnogo grobova koje treba posetiti, mnogo porodica s kojima se treba sresti. Težak je to period i osećaš ga u svom telu.“

Njegovo dvoje dece bilo je na muzičkom festivalu „Nova“ na jugu Izraela, gde je skoro 400 ljudi ubijeno u terorističkom napadu koji su izveli palestinska militantna grupa Hamas i njoj bliske organizacije iz Gaze. U napadu je ukupno ubijeno oko 1.200 ljudi, a oko 250 je odvedeno u taoce.

Taj napad je pokrenuo rat u Gazi, tokom kojeg je Izrael ubio desetine hiljada Palestinaca i raselio veći deo stanovništva te teritorije.

Šalevov sin, Roi, ranjen je vatrenim oružjem i hospitalizovan, ali je preživeo. Roijeva partnerka Mapal Adam ubijena je pred njegovim očima. Šalevova ćerka Liortakođe je preživela.

Ubrzo nakon tog dana, Šalevova supruga Gavrijela je nestala. Njeno telo je kasnije pronađeno u izgorelom automobilu, zajedno sa oproštajnim pismom. „Nije mogla da podnese tugu zbog tog dana“, kaže Šalev.

U isto vreme, kod njegovog sina Roija počeli su da se javljaju simptomi posttraumatskog stresa, uglavnom u vidu ekstremnih promena raspoloženja. „Išao je na lečenje da bi meni ugodio, ali nije zaista verovao u to. Mislio je da je dobro, da je jak“, priseća se Šalev.

Dve godine nakon Gavrijeline smrti, ni Roi više nije mogao da izdrži.

„Živ sam, ali iznutra mrtav“, napisao je Roi u svojoj oproštajnoj poruci koju je objavio na svom Instagram-profilu. „Žao mi je.“

Zemlja u posttraumatskom stanju

Od oktobra 2023. godine Izrael se suočava s krizom mentalnog zdravlja nezapamćenih razmera.

Prema izveštaju Državne kontrole Izraela iz februara 2025. godine, oko 39 odsto populacije te zemlje prijavilo je simptome posttraumatskog poremećaja, depresiju, anksioznost ili kombinaciju ta tri stanja, u umerenom ili teškom obliku.

To obuhvata oko tri miliona ljudi, od kojih bi 600.000 moglo da ima ozbiljne tegobe. Ipak, Izveštaj takođe pokazuje da je broj osoba koje se leče zbog problema s mentalnim zdravljem porastao za samo jedan procenat od 7. oktobra 2023. godine, što predstavlja razliku od oko 60.000 ljudi.

Među pogođenim grupama su preživeli u napadu, kao i ljudi evakuisani iz svojih domova na jugu i severu Izraela usled rata.

Noga Dagan-Buzaglo je istraživačica u centru „Adva“, organizaciji koja se bavi pitanjima nejednakosti u izraelskom društvu. Ona je napisala opsežnu studiju o izraelskom sistemu zaštite mentalnog zdravlja i izazovima s kojima se on suočava nakon 7. oktobra.

Za DW kaže da, iako je budžet za mentalno zdravlje zbog rata povećan, to je bilo nedovoljno i zakasnelo, jer se zdravstveni sistem suočavao s trajnom krizom kojom se nije adekvatno upravljalo.

„Najveći izazov je privući ljude da rade u javnom sistemu zaštite mentalnog zdravlja u Izraelu, kako zbog nižih plata u poređenju s privatnim sektorom, tako i zbog preopterećenosti poslom“, navodi ona.

Sedativi često prvo rešenje

Trenutna situacija pogađa i stručnjake za mentalno zdravlje. Istraživanje Univerziteta u Haifi pokazalo je da 84 odsto terapeuta koji su lečili osobe pogođene napadom od 7. oktobra i sami pokazuju simptome traume, dok oko 45 odsto njih navodi da se oseća mentalno iscrpljeno.

Ministarstvo zdravlja Izraela više puta je isticalo da je povećalo finansiranje i broj radnih mesta u javnom sistemu zaštite mentalnog zdravlja, ali nedostatak kadra i dalje postoji, naročito u perifernim oblastima na krajnjem severu i jugu zemlje.

Zbog tih problema, u izveštaju se navodi da je vreme čekanja na lečenje u okviru izraelskog sistema javnog zdravstva prelazilo šest meseci. U nekim slučajevima, kako ističe Dagan-Buzaglo, pacijenti su morali da čekaju duže od godinu dana pre nego što su dobili pomoć.

Nevladine organizacije i volonteri koji se bave mentalnim zdravljem pokušavaju da popune te praznine, često i sami teško izlazeći na kraj s obimom posla. To takođe dovodi do povećane upotrebe lekova koji se izdaju na recept. Neki ljudi se okreću supstancama poput alkohola i droga.

Izraelsko Ministarstvo zdravlja saopštilo je ranije ove godine da je zabeležilo porast od 13 do 17 odsto u propisivanju sedativa, lekova za spavanje i antidepresiva.

Najteže je pogođenima koji ne mogu sebi da priušte privatnog terapeuta. Dagan-Buzaglo ocenjuje odgovor izraelskog sistema javnog zdravstva na ovu situaciju kao „jednostavno loš“.

Vojnici u riziku

Posebna pažnja posvećena je vojnicima koji učestvuju u borbenim dejstvima.

Statistički podaci koje su objavili izraelski parlament i Izraelske odbrambene snage (IDF) ukazuju na nagli porast broja samoubistava među rezervistima: s najviše jednog slučaja godišnje tokom šest godina pre početka rata, na 11 slučajeva u 2024. godini, uz još devet slučajeva koji se u 2025. istražuju kao sumnjiva samoubistva. Ovi podaci ne obuhvataju bivše vojnike koji su izvršili samoubistvo usled traume nakon završetka službe.

Dagan-Buzaglo, istraživačica u centru „Adva“, navodi da, iako stručnjaci koji rade za vojsku imaju bolje plate i uslove rada, nedostatak osoblja i dalje je očigledan. „Čak i u vojsci, dužina i kvalitet tretmana nipošto nisu na zadovoljavajućem nivou.”

Ona smatra da je sistemu potrebna veća podrška, kako bi se problem rešio i za civile i za vojnike. „Moramo prihvatiti činjenicu da se trauma ne završava nakon godinu dana. To podrazumeva ulaganje novca.“
Rušenje tabua

Ronen Šalev redovno drži predavanja i vodi razgovore o važnosti mentalnog zdravlja, često pred grupama vojnika. On veruje da je to najbolji način da nastavi zaveštanje svog sina – borbu za život.

Šalev, kome je i samom dijagnostikovan posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), kaže da je odlučio da živi punim plućima.

Njegova poruka glasi: tabu vezan za samoubistvo – koji i dalje postoji u izraelskom društvu – mora biti srušen. „To se posebno odnosi na one koji za sebe kažu da su snažni. Oni su ti koji zabrinjavaju, jer je manja verovatnoća da će potražiti pomoć.”

Za Šaleva je to da javno govori o iskustvu njegove porodice postalo deo njegovog sopstvenog oporavka, ali i način da ohrabri druge da potraže pomoć pre nego što dođu do kritične tačke.

„Život, uprkos svom bolu, ipak je vredan toga da se za njega odlučimo“, zaključuje on.

Dojče vele oprezno izveštava o temi samoubistva, jer postoje indicije da neki oblici izveštavanja mogu da dovedu do imitacije. Ako imate samoubilačke misli ili ste u emocionalnoj nevolji, nemojte oklevati da potražite pomoć. Ona se u Srbiji može dobiti na nacionalnoj SOS-liniji za prevenciju samoubistava, na broju 0800/309-309, opcija 1, i to 24 sata, sedam dana u nedelji.