Balada o lupusu u kupusu – Dragoljub Petrović

Jajinci su jedno
Selo baš do jaja,
Tu se Vođa vrzma
Uoči svog kraja.

U Jajinci žive,
Mama mu i tata,
A ponekad svrati
Andrej, mlađi bata.

Vođa rođen marta,
Ima malog brata,
Kome samo fali
Jedna lična karta.

U Jajinci raj je,
Celodnevna bleja,
Mama više voli
Batu Andreja.

Jajinci su selo
Severno od Kabula,
A kad dođe Vođa,
Lupus je in fabula.

Ipak sam ja faca,
Kazao je lupus,
I pozv’o na duel
kamenje za kupus.

Taj je te-ve duel
Bio baš do bola
Razbio je lupus
U kupusu vola.

Taj je te-ve duel
Bio baš do jaja,
Mučan od početka,
Otužan do kraja.

Rekao je lupus
Kamenu za kupus,
Baš si neki kamen
Aleluja, amen.

Gledao je kamen
Pogleda baš tupa,
Kako onaj lupus
Sa stolice lupa.

Jer kad lupa lupus
Maestralno, jako,
Svaki bolji kamen
Oseća se mlako.

Pritisao lupus
Taj kamen za kupus,
Galami i larma:
„Kad će stići sarma!?“

Preti prstom lupus
Kamenu za kupus:
„Ko mi dirne brata,
kupus je salata?“

Dvaes petog ja ću
Da napravim lom,
Neće vam pomoći
Kupus kamenolom.

Glasaće za mene
Vasceli Jajinci,
Neće meni državu
Da preotmu klinci.

Galamio lupus
Ljut po celoj faci,
Na mojoj je listi
Miloš, nulti ćaci.

Na mojoj je listi
Viki, Violeta,
Glumica poznata
Diljem celog sveta.

Na mojoj je listi
I šarmantni Leka,
Super imitator
Časni predator.

Na mojoj je listi
Krem od dela krema,
Poštenja nam fali
Al’ pameti nema.

A kamen se smeška
U bure se vraća
Od tog mu se tipa
Iskreno povraća.

Pocrneo lupus
Kao da je Barak
Na kraju od njega
Ostade podvarak.

Lupus in kupus,
Kupus in fabula,
Od Velikog vođe
Ostala je nula.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.