„Ovom gradu, pa i zemlji, neophodan je Sajam knjiga koji će voditi oni koji žive od knjige i za knjigu“: Uoči Našeg Sajma i ne:Sajma – Kultura

Naš Sajam biće održan od 9. do 11. oktobra u dvorištu Rektorata Univerziteta u Beogradu, dok će ne:Sajam biti održan 17. i 18. oktobra na više lokacija u Beogradu i drugim gradovima Srbije.

Bajac je, podsetimo, bio član Odbora Beogradskog sajma knjiga, na čije je članstvo prošle godine podneo ostavku, u vreme kada je kulminiralo nezadovoljstvo dela izdavača odnosom organizatora prema njihovim zahtevima.

„Pošto sam u Upravnom odboru Pobunjenih izdavača Srbije – UPIS, jedan sam od ljudi koji su pokrenuli ove dve vrste sajmova. Naravno da smo svesni da to nije velika i ozbiljna zamena za Sajam, ali jeste nešto što mi u ovom trenutku možemo da uradimo. Zato smo se i dogovorili da ovog prvog vikenda u dvorištu Rektorata, na Našem Sajmu, učestvuju oni izdavači koji prethodne godine nisu učestvovali na Beogradskom sajmu knjiga, te ne učestvuju ni na ovom“, objašnjava Bajac, dodajući da je reč o dvadesetak do tridesetak izdavača.

Prema njegovim rečima, nije imao dilemu oko želje da se napravi drugačiji model Sajma.

“Na Našem Sajmu biće prodaje knjiga, kao i na klasičnom sajmu, izložbi i razgovora, uz učešće glumaca, dok je ne:Sajam narednog vikenda zamišljen u drugačijem obliku. Njegov naziv nadovezuje se na ne:Bitef i širi otpor prema onome što se dešava u kulturi.

Upitan da li je bilo šansi da se Našem Sajmu i ne:Sajmu priključe i izdavači koji nisu među onima koji su prošle godine bojkotovali Beogradski sajam knjiga, Bajac odgovara odrično.

„Nije bilo šansi, zato što su se svi izdavači složili da ta zajednička grupa, koja se od početka jasno odredila prema Beogradskom sajmu knjiga, želi da ostane u kontinuitetu u tome. Uostalom, preduhitrili su nas, bar u javnosti, neki od članova drugih udruženja knjižara i izdavača Srbije i napravili svoj sajam, kako ga oni zovu. Naime, prodaju knjiga po drugačijim uslovima, ili se bar nadam, u svojim knjižarama, od Lagune pa nadalje. Verujem da će tu biti još nekih izdavačkih kuća u lancima knjižara koje će to raditi, ali mi ne smatramo da je to način na koji mi, kao manji izdavači i bez knjižara, treba to da radimo. Mi smo želeli da to što organizujemo približimo više publici, da zaista više liči na sajam.“

Bajac kaže da nije imao dilemu da Geopoetika bude deo takvog pokušaja.

„Nisam imao nikakvu sumnju da želim da se napravi takva drugačija vrsta sajma i da Geopoetika bude deo njega. Sajmovi nisu u knjižarama, treba jasno odrediti stvari. Ne mogu sada da morališem, ali mi smo jedno tvrdo jezgro koje je dosledno u ovim razlozima zbog kojih ne učestvujemo.“

O tome kako vidi Beogradski sajam knjiga u budućnosti, Bajac ima pesimistična predviđanja.

„Nisam veliki optimista. Ako ostane ova vlast, apsolutno nema šanse da ta manifestacija nastavi da postoji ni približno u onom obliku u kojem je postojala do sada. To izmeštanje u Surčin deo je jedne mnogo krupnije ideje. Teško čovek može da veruje da će se realizovati brze pruge i metro. Ne verujem da bi publika i dolazila tamo, ne toliko zbog fizičke udaljenosti, već zato što bi to bio jedan oblik koji je mnogo udaljen od suštine izdavaštva i publike“, ukazuje Bajac, dodajući da u takav koncept Beogradskog sajma ne veruje.

„Mislim da će izdavači morati, u onoj meri u kojoj imaju minimum zajedničkog imenitelja, svi zajedno da organizuju nešto što će pripadati njima i što im je pripadalo i ranije. Velika je šteta što smo, i ja lično uz mnogo napora, pokušavali dugo vremena da uverimo ili da pokažemo ljudima koji su donosili odluke na nivou grada i Republike da se manifestacija koja traje 70 godina, jedna od najvažnijih u kulturi ove zemlje, može nastaviti u oblicima koji su kompromisno rešenje, ali, nažalost, nismo nailazili na razumevanje, ni minimum, pretpostavljajući stvari, na primer, od toga da moramo kao izdavači da učestvujemo u donošenju bilo kakvih odluka – od materijalnih do metafizičkih. A mi smo, ne zaboravimo, ekonomski gledano i finansijeri ove manifestacije. Dakle, mi ne možemo da dozvolimo da se preduzeće Beogradski sajam i bilo ko ko stoji iza njih, a to je politika, ponašaju kao agencija za rentiranje prostora, a na to su sveli Sajam“, ističe Bajac.

Prema njegovim rečima, to je „veoma uvredljivo za profesiju i po čitaoce“.

„Nama je važno da zapravo ispravimo grešku jer mnogi čitaoci ne razumeju suštinu problema, zato i pominjem finansiranje. Sve institucije koje bi mogle da se uporede sa Beogradskim sajmom knjiga su BEMUS, BITEF, BELEF i slični, ali ne zaboravimo, to su sve manifestacije koje dobijaju sredstva sasvim ili delimično iz republičkog budžeta. Beogradski sajam to nije, on se oslanja na gazdovanje prostorom, dok je moć odlučivanja, nažalost, u drugim rukama. Prema tome, naša autonomija je potpuno narušena i to više nikakvog smisla nema.“ zaključuje Vladislav Bajac.

Goran Lakićević iz izdavačke kuće Besna kobila, koja učestvuje na sajmovima Pobunjenih izdavača, veruje da ovakav koncept manifestacije može da bude trajan.

„Ovakav model izlaganja vidim kao trajno rešenje dok su na vlasti oni koji su katastrofalno unazadili srpsku kulturu, ali se i nadam da će ovakav model biti potreban još samo ovaj put. Ovom gradu, pa i zemlji, neophodan je Sajam knjiga koji će voditi oni koji žive od knjige i za knjigu, a ne više oni koji žive od onih koji žive od knjige i za knjigu“, poručuje Lakićević.

Da od Beogradskog sajma knjiga ove godine ne odustaju samo izdavači okupljeni oko UPIS-a pokazuje i Akademska knjiga, koja neće učestvovati ni na zvaničnom Sajmu, ali ni na Našem Sajmu i ne:Sajmu.

Bora Babić iz Akademske knjige kaže za Danas da je Međunarodni beogradski sajam knjiga jedna od najvažnijih kulturnih manifestacija u Srbiji.

„Mi izdavači poslovnu godinu računamo od jednog do drugog Sajma. On nije bio samo prodajna izložba knjiga već mesto susreta pisaca, izdavača, čitalaca, prevodilaca i svih zaljubljenika u knjigu. Na njemu smo nekad donosili odluke koje su određivale našu izdavačku politiku. Od osnivanja Akademske knjige 2006. do danas, bili smo prisutni kao izdavač na svim sajmovima knjiga. Nažalost, ovo je prva godina koju ćemo propustiti, ali se nadamo da se ona više nikada neće ponoviti i da će Međunarodni beogradski sajam ponovo zasijati istim sjajem“, kaže Babić.

Prema njenim rečima, ove godine veliki broj izdavača jedva preživljava.

„Mnogima od nas finansijske prilike ne dozvoljavaju da učestvujemo na Sajmu, a država je velikom broju izdavača uskratila podršku za izdavačke projekte, kao i za otkup knjiga. Nažalost, izdavači su razbijeni na interesne grupe, svako od nas pokušava da pronađe najbolju formulu za preživljavanje“, ukazuje Bora Babić.

Ni Laguna ove godine neće učestvovati na Beogradskom sajmu knjiga. Iz te izdavačke kuće kao razloge navode prošlogodišnju organizaciju manifestacije, ali i ovogodišnje okolnosti.

„Nakon prošlogodišnjeg Sajma knjiga, koji je bio najlošije organizovan sajam knjiga otkako učestvujemo kao izlagači, a i pre toga kao posetioci – shvatili smo da, ukoliko se situacija ne popravi, nećemo želeti da se prijavimo za učešće. Ove godine situacija se samo još dodatno pogoršala, jer smo u odboru kao izdavači izgubili svoje predstavnike i ono malo uticaja koji smo imali, a uz to se od strane organizatora Sajma nastavilo sa postupcima koji ovu manifestaciju nastavljaju da unazađuju“, poručuju iz Lagune.

Akademska knjiga i Laguna opredelile su se za sopstvene modele predstavljanja knjiga i susreta sa čitaocima tokom oktobra – Akademska knjiga preko svog sajta, dok Laguna svoj sajam organizuje u Laguninim i Delfi knjižarama, kao i onlajn.