Kuga u Rusiji: Kako se menjala priča o smrti laboratorijske tehničarke – BBC News na srpskom

Smrt ruske laboratorijske tehničarke u centru za istraživanje kuge u Sibiru izazvala je zabrinutost u svetu i pokrenula nagađanja o mogućem curenju ove retke zarazne bolesti iz laboratorije.

U početku, ruski zvaničnici su njenu smrt povezivali sa kugom, ali sada to poriču, uprkos izveštajima nezavisnih medija o uvođenju lokalnih karantina.

Šta se, dakle, zaista dogodilo ovoj ženi i koliko bi ljudi trebalo da budu zabrinuti?

Šta znamo?

Darija Šipilova, 28, koja je radila u Institutu za borbu protiv kuge Sibira i Dalekog istoka, primljena je u bolnicu krajem septembra.

Tri dana kasnije je preminula u Šelehovu, gradu nedaleko od regionalnog centra Irkutska.

Prema izveštajima, to se dogodilo 2. oktobra, ali BBC nije uspeo da potvrdi ovu informaciju.

U bolnici je stavljena u karantin, lokalna fabrika aluminijuma uvela je obavezno nošenje maski, a veliki javni događaj u Irkutsku je otkazan.

Igor Kobzev, guverner Irkutske oblasti je 2. oktobra rekao da je glavni ruski sanitarni inspektor doputovao u Irkutsk kako bi istražio „sumnjivi slučaj naročito opasne infekcije“ i da nadležni prate ljude koji su bili u kontaktu sa Šipilovom.

Prema pisanju lista Izvestija, oko 197 ljudi je bilo pod medicinskim nadzorom.

Istog dana, guverner susedne Republike Burjatije izjavio je da je laborantkinja preminula od kuge.

To je podstaklo nagađanja o mogućem curenju iz laboratorije Instituta za borbu protiv kuge, a lokalni novinar je objavio nepotvrđenu informaciju da se preminula istraživačica razbolela nakon što je razbila epruvetu.

Kako se ova verzija događaj promenila?

Ruska Federalna služba za zaštitu prava potrošača i nadzor javnog zdravlja ljudi, poznata kao Rospotrebnadzor, pokušala je da izmeni te navode.

Ove nedelje saopšteno je da je laborantkinja, čije ime nije navedeno, preminula od upale pluća neutvrđenog porekla bolesti i da testiranja nisu pokazala prisustvo „nikakvih mikroorganizama povezanih sa njenim profesionalnim aktivnostima“.

Posle ovog saopštenja, provladin informativni medij je obrisao pet objava u kojima se pominjao mogući slučaj kuge, dok su vlasti u gradu Bajkalsku uklonile poruku kojom se građanima savetovalo da ne putuju u Šelehov zbog moguće zaraze kugom.

Međutim, dok se činilo da vlasti usklađuju objave kako bi umanjile ozbiljnost situacije, nezavisni lokalni portal People of Baikal je preneo navode sopstvenih izvora da su najmanje četiri bolnice u Irkutsku zatvorene i stavljene u troonedeljni karantin.

Ova informacija nije zvanično potvrđena.

BBC ruski servis je saznao da Institut za borbu protiv kuge u Irkutsku treba da bude domaćin međunarodne konferencije o kontroli kuge u oktobru, na kojoj bi trebalo da učestvuju naučnici iz Kine, Mongolije i nekoliko bivših sovjetskih republika.

BBC je kontaktirao Institut da bi potvrdio da li će skup biti održan.

Šta je kuga?

Bakterija koja izaziva kugu Jersinija pestis (Yersinia pestis) usmrtila je do polovine stanovništva Evrope u 14. veku, kada je bila poznata kao Crna smrt.

Ona izaziva bolest životinja koja je prisutna na svim kontinentima osim Okeanije, a među njima su i glodari poput mrmota u ruskoj Republici Burjatiji.

Ljudi mogu da se zaraze ujedom buve, kontaktom sa telesnim tečnostima ili kontaminiranim materijalom, kao i respiratornim putem.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), plućni oblik kuge ima veoma kratak period inkubacije, ponekad samo 24 sata, i može da bude smrtonosan ako se ne dijagnostikuje i ne leči na vreme.

Neki od simptoma su otežano disanje i kašalj, često praćen iskašljavanjem krvave sluzi.

Međutim, bez obzira na uzrok smrti laborantkinje, rizik od epidemije kuge je mali, jer u razvijenim zemljama ne postoje uslovi potrebni za održavanje epidemije, kaže Irina Jakutenko, ruska novinarka koja izveštava o naučnim temama.

„Obični antibiotici su delotvorni protiv kuge, jer je ta bolest danas izuzetno retka i nije imala priliku da razvije široko otpornost“, rekla je u podkastu BBC ruskog servisa.

Reakcije u svetu

SZO je stupila u kontakt sa ruskim vlastima kako bi procenila situaciju i njene moguće posledice po međunarodno javno zdravlje, rekao je portparol organizacije za informativni portal Politiko.

Situaciju prate i stručnjaci Evropskog centra za sprečavanje i kontrolu bolesti (ECDC), agencije Evropske unije (EU) zadužene za nadzor zaraznih bolesti, rekao je portparola Evropske komisije.

Sjedinjene Američke Države (SAD) „veoma pažljivo“ prate izveštaje o mogućem slučaju kuge u Rusiji, rekao je predsednik Donald Tramp 5. oktobra.

On je nagovestio da su SAD spremne da pomognu u suzbijanju bolesti, ali je rekao da o tome nije razgovarao sa Kremljom.

Slično je izjavio i Marko Rubio, državni sekretar SAD-a.

„Pozivamo Rusiju da bude transparentna i podeli više informacija sa svetom, kako bismo svi mogli da reagujemo na odgovarajući način“, rekao je Rubio na konferenciji za novinare u Rejkjaviku na Islandu.

U utorak je portparol Kremlja Dmitrij Peskov pozdravio Trampovu ponudu za pomoć.

„Uvek je veoma dobro kada se ponudi pomoć“, rekao je Peskov uredniku BBC ruskog servisa Stivu Rozenbergu.

Dodao je da su pouzdane samo zvanične informacije o situaciji u Irkutsku.

Koje tvrdnje se iznose na internetu?

Na društvenim mrežama, kako u Rusiji tako i u inostranstvu, kruži niz protivrečnih izveštaja.

BBC je otkrio najmanje pet naloga na Instagramu koji dele nepotvrđene informacije o navodnoj drugoj žrtvi.

Ti nalozi, koji zajedno imaju skoro 169.000 pratilaca, objavili su gotovo identične poruke na ruskom jeziku, tvrdeći da je preminuo i muškarac po imenu Viktor Naklonjeni, za koga se navodi da je kolega Darije Šipilove.

Izvor blizak ruskoj službi Rospotrebnadzor nije potvrdio ove navode.

BBC je od ove službe zatražio komentar.

Institut za borbu protiv kuge Sibira i Dalekog istoka je odbio da komentariše slučaj.

Ove nepotvrđene informacije kasnije je prenelo i nekoliko međunarodnih medija, među kojima i britanski Dejli mejl (Daily Mail), koji se pozvao na „lokalne medije“ u Rusiji.

Objave su izazvale podeljene reakcije na internetu: neki korisnici su izrazili zabrinutost zbog mera zaštite javnog zdravlja, dok su drugi optužili te naloge za širenje dezinformacija.

BBC je takođe pronašao niz nepotvrđenih informacija na platformi Iksu, od kojih neke imaju više miliona pregleda.

Jedan bloger je rekao da je od prijatelja dobio poruku da se Sankt Peterburg, drugi najveći grad u Rusiji, sprema za zaključavanje (karantin).

Ta objava ima više od šest miliona pregleda.

Međutim, ni vlasti ni mediji u Sankt Peterburgu nisu izvestili o slučajevima kuge u tom gradu, niti o mogućnosti uvođenja zaključavanja.

U drugoj objavi, korisnik je tvrdio da je „plućna kuga koja je upravo pobegla iz laboratorije u Rusiji oko 100 puta smrtonosnija od korona virusa“.

Ta objava je imala 11,3 miliona pregleda.

Iako je plućna kuga smrtonosnija ako se ne leči, malo je verovatno da bi ubijala ljude na isti način kao korona virus, jer može da se kontroliše antibioticima.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]