Radni dan predsednika Vulina – Marko Vidojković

„Da li ste sigurni da želite ruski čaj? Znate i sami kakav ume da bude.“

„Predsednik Vulin se ničeg ne plaši, a kamoli čaja. Štaviše, ruski čaj je tu kao objektivno merilo moje vladavine ruskom gubernijom Srbijom. Ukoliko nešto nisam uradio po volji naših gospodara, čaj će biti tu da mi odmeri kaznu.“

„U redu, predsedniče Vulin. Šta ćete raditi posle doručka?“

„Idem na poligon, da vežbam pucanje iz vatrenog oružja sa konja u trku, kao što su to nekad radili naši ruski preci. Nikad dosta vojne obuke za mene, sad sam u najboljim godinama, a kad budem komandovao juriš četvoronožnim robotima na Kosovo i Metohiju, lično ću ih, na konju, predvoditi.“

„Predsedniče Vulin, vi ste tako hrabri.“

„I lep. Rus, lep i hrabar, nema bolje kombinacije. Niko ne može da mi prismrdi, ni Nestor u tegli, ni Sisolini i jazavičar, koji mu pomaže u disanju pod vodom.“

„Predsedniče Vulin, imamo vesti sa univerziteta. Izbila je nova studentska pobuna.“

„Dokle više!? Oko čega se sad bune?“

„Kažu da niste dovoljno oštri u stavu da će se Srbija bespogovorno svrstati uz svaku rusku odluku.“

„Ma da li su oni normalni? Pa proglasio sam Srbiju ruskom gubernijom, nego šta ćemo nego da se bespogovorno svrstavamo uz Rusiju, pa čak i kad izbije epidemija superkuge. Prvi ćemo se razboleti i umreti, ako treba!“

„Dobro, ali šta da radimo sa studentima?“

„Otpremite ih u Sibir. Niko ne može biti veći srpski Rus od predsednika Vulina, a kamoli nabeđena arogantna balavurdija!“

„U redu. Javio se i medved Dodo, iz Republike Ruske. Pita kad ćete u novu opsadu Sarajeva.“

„Što se mene tiče, odmah posle mog treninga. Spremite mi jedan dobar snajper, danas sam posebno raspoložen za gađanje izdaleka. Posle opsade Sarajeva ići ćemo u Rusku Crnu Goru, da malo granatiramo Dubrovnik. Uf, što volim što sam predsednik, nije mogla lepša stvar da mi se desi.“

„Hm, predsedniče Vulin, javila se i tetka iz Kanade…“

„Sto mu Staljina, šta hoće!?“

„Pita treba li vam još novca, čula je da ste se prilično zadužili kako biste učestvovali u finansiranju specijalne operacije Majke Rusije u Ukrajini.“

„Da li je ona normalna!? Zar se to tako pita, preko ordonansa i regularnih linija?! Izgrdiću je, čim bacim poslednju granatu na Dubrovnik.“

„U redu predsedniče Vulin. Preneću joj.“

„Ne, ništa nemoj da joj prenosiš, ko zna ko sluša! Ja ću joj lično preneti šta imam.“

„Razumem predsedniče Vulin. Idem po boršč i čaj.“

„Znaš šta, predomislio sam se. Danas ću čaj preskočiti.“

„U redu. Samo da otvorim prozor…“

„Ne, prozori ostaju zatvoreni!“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.