Šta je mapa puta ka EU i gde je Srbija – BBC News na srpskom

Briselska lokomotiva se priprema za put sa novom kompozicijom u talasu proširenja Evropske unije, ali čini se da vagona sa natpisom Srbija neće biti ni u tom vozu.

To se može zaključiti iz dokumenta „Priprema za proširenu Uniju“, koji je objavila Evropska komisija, najavivši da će uskoro objaviti i mape puta ka članstvu za četiri države – Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu. Ne i za Srbiju.

Evropska unija „nije poslala poruku Beogradu, nego odgovorila na poruke koje srpska vlast godinama šalje u Brisel“, kaže Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, za BBC na srpskom.

Pre više od decenije Beograd je bio među liderima u evropskim integracijama, a danas je na začelju, čak i na Zapadnom Balkanu.

„Poruka nije da ‘EU ne želi Srbiju’.

„Mnogo je neprijatnija za aktuelnu vlast: ‘Ne možemo da vas tretiramo kao jednu od zemalja koje su najviše napredovale na putu ka EU, ako se sami ne ponašate kao zemlja kojoj je članstvo strateški prioritet'“, smatra Đurica.

Kandidati će se pripremati za članstvo ukoliko ispunjavaju uslove, koji će zavisiti od rezultata, političke spremnosti i strateške usklađenosti, saopšteno je iz EU.

„Dok kandidati za proširenje napreduju na putu reformi, EU mora da bude spremna da ih primi“, kazala je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, dodavši da je proširenje „geopolitički imperativ“.

Za razliku od prethodnih dokumenata šta zemlje kandidati moraju da učine, ovaj se tiče promena koje EU mora da usvoji pre njihovog ulaska, napominje Đurica.

„Glavna poruka dokumenta je da EU istovremeno pokušava da ubrza proširenje, smanji mogućnost političkih blokada, integriše kandidate i pre pristupa, ali da postavi strože uslove za samo članstvo i za period posle pristupa“, govori ona.

Srbija van mape

Zvanični Beograd godinama formalno ponavlja da je članstvo strateški cilj, ali su politički signali često pokazivali drugačije.

Dok govore o članstvu, zvaničnici Srbije istovremeno održavaju prijateljske odnose sa Rusijom, kojoj nisu uveli sankcije od početka rata u Ukrajini, što je bio zahtev Brisela, kao i sa Kinom.

„Srbija će morati da isporuči više“, rekla je Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, dok je predstavljala plan Komisije pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta.

„Videćemo ozbiljnost njihove vlade posle izbora, ako ne budu samo pričali da žele da budu članica nego da konkretno rade na tome, posebno u pogledu strateškog usaglašavanja i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom“, dodala je Kos.

Đurica podseća da Srbija nije u ovakvom položaju zato što je „EU ne voli“, već zbog odluka zvaničnog Beograda.

„Pregovarački proces stoji od 2021. i to zato što ga je srpska vlast blokirala, a umesto da imamo izveštaje o napretku, mi imamo izveštaje o nazadovanju, naročito u oblasti demokratije“, objašnjava.

Ranije su vlasti mogle da kažu kako od EU uzimaju samo ono što zemlji odgovara – ekonomske povlastice, a političko usklađivanje se ostavljalo za neke druge dane, napominje Đurica.

„To više ne može – Komisija sada mnogo više povezuje ekonomsku intergraciju sa strateškim usklađivanjem“.

Šta se menja za Brisel?

Evropska komisija novim dokumentom unosi važnu promenu u mehanizmu pristupanja.

Smanjuje se mogućnost političkog blokiranja pojedinačnih članica, iako će i dalje za konačnu odluku o pristupu biti potrebna jednoglasna odluka.

„Komisija predlaže korišćenje kvalifikovane većine za otvaranje klastera i druge međukorake u pregovorima.

„Ideja je da se ubrza proces do samog cilja, a onda na cilju odlučuju sve zemlje članice“, kaže Đurica.

Integracija u fazama će u budućnosti biti sistematičnija i jasnija, a neke prednosti moći će da se koriste i pre pristupanja, kažu iz Brisela.

To, međutim, ne znači da je put ka članstvu postao lakši.

„I dalje je zasnovan na učinku, a novost je što može da se vrati korak unazad ukoliko se, na primer, promeni vlast ili dođe do nazadovanja u vladavini prava“, objašnjava.

„Neće pustiti nekoga da koristi ‘večitu čekaonicu’ samo da ne bi radio ništa na polju vladavine prava“, dodaje.

Države neće moći da se odreknu reformi ni kada stupe u blok.

Uz to, novi akt omogućava reakciju EU u slučajevima kada nazaduju članice.

„To se dešava u državama koje posle pristupa dobiju vlasti koje naginju autokratiji, narušavaju vladavinu prava ili demokratiju.

„Ovaj dokument prelaže zaštitne mere u budućim pristupnim ugovorima za ozbiljna kršenja vrednosti EU“, kaže Đurica.

Dodaje i da Komisija proširenje smatra ekonomskom i industrijskom politikom Unije.

„Ovde Komisija direktno povezuje proširenje sa ekonomskom bezbednošću, kritičnim sirovinama, energetikom, digitalizacijom, konkurentnošću, smanjivanjem strateške zavisnosti“, nabraja Đurica.

Šta se menja za četiri ‘najnaprednije’?

U okviru Paketa proširenja 2026, Komisija će 28. oktobra predstaviti mape puta za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, koje će sadržati naredne korake, okvirne rokove i konkretne ciljeve u procesu pristupanja.

Ove četiri zemlje prednjače na putu ka članstvu, ali „nisu sve na istoj tački“ puta, kaže Đurica.

Crna Gora bi 2028. mogla da postane 28. članica EU, a pristupni ugovor bi mogao da bude potpisan već sledećeg leta, rekla je Marta Kos.

Ministar spoljnih Gordan Grlić Radman izjavio je da Hrvatska od Crne Gore traži 2,4 milijarde evra na ime prisvojene imovine pre nego što Podgorica pristupi EU, ali crnogorski ministar odbrane Dragan Krapović negira postojanje tog duga.

Albaniju zvaničnici iz Brisela vide kao drugoplasiranu zemlju Zapadnog Balkana.

U slučaju te zemlje „nemamo elemente pripreme pristupnog ugovora, već ubrzanog zatvaranja klastera i održavanja dinamike reformi“, primećuje Đurica.

Iako je u „znatno nižoj fazi pregovora“ sa Briselom, Moldavija je svrstana među zemlje koje prednjače na putu ka članstvu i dobiće mapu puta, što je „politička odluka“, dodaje.

„To pokazuje da Komisija termin ‘najnaprednije’ ne koristi samo za matematički zbir otvorenih i zatvorenih poglavlja, već uzima u obzir i tempo reformi, politički trenutak i strateško usklađivanje“, objašnjava.

Moguća integracija Ukrajine u EU još je neizvesnija: daleko je od cilja u pregovorima i pod ruskom invazijom.

Kos je saopštila da ukrajinski poljoprivrednici ne bi imali pristup jedinstvenom tržištu EU, i ako zemlja postane članica.

Za njih bi važili „posebni uslovi“, a cilj je „zaštita evropskih farmera“, dodala je.

Pozicije i pregovaračke faze u četiri zemlje su znatno drugačije.

One zato „nemaju isti datum (pristupa), niti isti paket za zajednički ulazak u EU“, naglašava Đurica.

„Moguće je da će na kraju ući istog datuma u EU, ali o tome se u ovom dokumentu ne govori“, zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]