CBS njuz piše: Sumnjivi Trampovi ljudi pod lupom – od ukidanja sankcija Dodiku do gasovoda u BiH vrednog 1,7 milijardi dolara – Svet

Američki zakonodavci optužuju Trampovu administraciju da je ukidanje sankcija separatisti Miloradu Dodiku iskoristila kako bi obogatila i osnažila Trampove saveznike, kao i da je time potkopala dugogodišnje interese američke spoljne politike u regionu, piše CBS news.

U nedelju je Dodik hvalio Trampa nakon što je njegova nacionalistička stranka osvojila jedno od tri mesta u Predsedništvu Bosne i Hercegovine. Ta tri mesta pripadaju predstavnicima bošnjačkog, srpskog i hrvatskog naroda, u skladu sa složenim sistemom podele vlasti i izbornim sistemom u zemlji.

„Da nije bilo veličanstvene pobede Donalda Trampa … danas bismo verovatno bili politički mrtvaci“, rekao je Dodik pristalicama u govoru, u kojem je takođe zahvalio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na podršci.

Kompanija povezana sa Trampom spremna da izgradi gasovod

AAFS Infrastructure & Energy, kompanija registrovana u SAD prošle godine, na čijem su čelu bivši lični advokat predsednika Trampa Džesi Binol i Džozef Flin, brat Trampovog saveznika, generala Majkla Flina , blizu je dobijanja ugovora za razvoj gasovoda Južna interkonekcija.

O projektu gasovoda bosanski zvaničnici razgovaraju već godinama, ali mu se Dodik dugo protivio zbog svojih bliskih veza sa Kremljom. Međutim, Dodik, čija stranka ima pravo veta u parlamentu Bosne i Hercegovine, rekao je da neće stajati na putu tom predlogu nakon što je prošlog aprila objavljeno da će AAFS biti uključena u projekat.

Šest meseci ranije, Trampova administracija ukinula je sankcije Dodiku koje je američko Ministarstvo finansija uvelo gotovo deceniju ranije.

Gasovod bi povezao Bosnu i Hercegovinu sa gasnom mrežom Hrvatske, omogućavajući Bosni i Hercegovini da uvozi tečni prirodni gas (LNG) od svojih suseda. Prema podacima hrvatske vlade, vrednost projekta iznosi oko 1,7 milijardi dolara, a njegova realizacija bi pomogla Bosni i Hercegovini da smanji zavisnost od uvoza ruskog gasa.

Na svojoj internet stranici AAFS sebe opisuje kao kompaniju usmerenu na „energetsku bezbednost, strukturiranje projekata, usklađivanje kapitala i dugoročni razvoj regionalne infrastrukture“.

Ne čini se da kompanija ima dokazano iskustvo u sličnim energetskim projektima.

Separatistički lider Dodik, koji je bio predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, dugo je bio optuživan za podrivanje Dejtonskog sporazuma, čiji su posrednici bile Sjedinjene Američke Države i kojim je okončano krvavo međuetničko nasilje između Bosne, Hrvatske i Srbije tokom 1990-ih.

Sankcije, koje su uključivale zamrzavanje imovine i zabranu izdavanja viza, uvela je administracija predsednika Baraka Obame 2017. godine. Administracija Džo Bajdena potom je 2022. godine uvela dodatne sankcije, optužujući Dodika za korupciju, uključujući i tvrdnju da je državne ugovore dodeljivao bliskim poslovnim saradnicima u Republici Srpskoj.

Izveštaj koji su prošlog meseca objavili demokratski članovi Predstavničkog doma Kongresa, pod naslovom „Plati za uslugu na Balkanu“ („Pay for Play in the Balkans“), tvrdi da su te dve odluke – ukidanje sankcija Dodiku i njegova odluka da se ne protivi gasovodu – direktno povezane.

„Trampova administracija iskoristila je svoj diplomatski uticaj i veze sa sumnjivim ličnostima poput Majkla Flina kako bi olakšala dodelu koncesionog ugovora za SIC (gasovod Južna interkonekcija) kompaniji AAFS Infrastructure and Energy LLC, koju poseduju i vode Džozef Flin, brat Majkla Flina, i advokat i politički aktivista povezan sa Trampom, Džesi Binol“, navodi se u izveštaju.

AAFS Infrastructure and Energy LLC nije odgovorila na zahtev CBS News-a za komentar.

Dokumenti o registraciji stranih agenata (FARA), na koje se izveštaj poziva i koje je pregledao CBS News, pokazuju da je Majkl Flin, bivši savetnik predsednika Trampa za nacionalnu bezbednost, poslednji put radio kao plaćeni lobista za Republiku Srpsku u oktobru 2025. godine, istog meseca kada su sankcije protiv Dodika ukinute.

Isti dokumenti pokazuju da je Flin za taj posao dobio 100.000 dolara od kompanije RRB Strategies, lobističke firme koju vodi Rod Blagojević, bivši guverner Ilinoisa, koji je 2011. godine osuđen po 18 tačaka optužnice za korupciju i proveo gotovo osam godina u saveznom zatvoru, pre nego što ga je predsednik Tramp prošle godine pomilovao.

Prema dokumentima FARA, Flin je pružao strateške savete i konsultacije, analize i istraživanja informacija, kao i posredovao u uspostavljanju kontakata sa Vladom Republike Srpske.

Firma Blagojevića prvobitno je u martu 2025. godine potpisala ugovor kojim se obavezala da „pruža podršku u oblasti komunikacija i javnih poslova u ime Republike Srpske“, pokazuju zasebni dokumenti FARA koje je pregledao CBS News.

CBS News je zatražio komentar putem imejl adresa povezanih sa Flinom i Blagojevićem, ali do trenutka objavljivanja teksta nije dobio odgovor.

Ambasada SAD u Sarajevu objavila je 13. novembra 2025. godine na društvenim mrežama da se otpravnik poslova Džon Ginkel sastao sa predsednikom Vlade Bosne i Hercegovine Nerminom Nikšićem kako bi razgovarali o projektu gasovoda i „podržali uvoz američkog gasa preko Hrvatske do potrošača u Bosni i Hercegovini“.

Nedelju dana kasnije, ambasada je objavila da je postignut preliminarni dogovor o tome da „američka kompanija razvije, izgradi i upravlja gasovodom“.

Četiri dana nakon toga, 24. novembra, kompanija AAFS Infrastructure & Energy registrovana je u saveznoj državi Vajoming.

U januaru je Ambasada SAD u Sarajevu ponovo objavila da je održan sastanak između rukovodstva kompanije AAFS, uključujući Džozefa Flina i Binola, i najviših bosanskohercegovačkih zvaničnika.

AAFS je zatim dobio status glavnog investitora i operatera predloženog gasovoda za prirodni gas na osnovu zakona koji je parlament Bosne i Hercegovine usvojio u aprilu.

Kasnije tog meseca, hrvatska i bosanskohercegovačka vlada potpisale su ugovor o izgradnji gasovoda, a ceremoniji potpisivanja prisustvovao je američki ministar energetike Kris Rajt. Na konferenciji za novinare sa ministrom energetike Bosne i Hercegovine 2. aprila, Binol je projekat gasovoda nazvao „prioritetom“ Trampove administracije.

Bela kuća je prošle nedelje odbila da komentariše projekat gasovoda, ali je jedan zvaničnik administracije rekao da su sankcije Dodiku ukinute kako bi se sprečila nestabilnost na Balkanu.

„Ovo je još jedan primer pragmatične, dalekovide spoljne politike predsednika Trampa, koja je sprečila katastrofe u dugotrajnim pitanjima u kojima su njegovi prethodnici tako često pravili greške“, rekao je zvaničnik Bele kuće za CBS News u petak, ne objašnjavajući na kakve je katastrofe administracija Trampa pokušavala da spreči.

U pismu Stejt departmenta, objavljenom u okviru kongresnog izveštaja koji su sačinili demokratski članovi Predstavničkog doma, navodi se da je odluka o uklanjanju Dodika sa liste sankcionisanih pomogla da se obezbede mir i stabilnost u Bosni i Hercegovini. Zvaničnik koji je potpisao pismo, Pol Gvaljanone, rekao je da je ukidanje sankcija Dodiku dovelo do toga da srpski separatisti povuku neke od politika koje bi destabilizovale vlast u Bosni i Hercegovini.

„Ukidanje sankcija unapredilo je interese SAD u Bosni i Hercegovini i na Zapadnom Balkanu. Narodna skupština Republike Srpske (NSRS) povukla je 18. oktobra većinu anti-dejtonskih zakona koje je usvojila poslednjih godina“, navodi se u pismu.

Ti zakoni uključivali su propise kojima bi se onemogućilo da državna policija i pravosuđe Bosne i Hercegovine imaju bilo kakvu nadležnost u Republici Srpskoj.

Politikolog i stručnjak za spoljnu politiku Balkana Jasmin Mujanović rekao je za CBS News da su zakoni o kojima je reč već bili poništeni pre ukidanja sankcija Dodiku i izrazio sumnju u opravdanja Trampove administracije za tu odluku.

„Ovaj paket sveobuhvatnih separatističkih zakona, koje su srpski nacionalistički zvaničnici i vlasti entiteta RS u Bosni nezakonito usvojili u lokalnoj skupštini, već je bio poništen odlukom Ustavnog suda Bosne i Hercegovine“, rekao je.

„Ako je argument da je Trampova administracija ipak uspela da ubedi Dodika i njegove ljude da povuku te zakone, i dalje nije jasno kakav je značaj toga, niti, s obzirom na to da su ti zakoni pravno ništavni, zašto bi to bilo važno“, rekao je on, dodajući da bi to „rezultiralo ukidanjem sankcija čitavom režimu“.