Politiko: EU se priprema za “scenario iz noćne more”, veliki hibridni napad sa više žrtava “sve verovatniji” – Svet

Međutim, pripreme otkrivaju podele oko toga koliku bi ulogu EU trebalo da ima u pitanjima bezbednosti, kao i da li se napori Unije preklapaju sa ulogom NATO-a.

Razgovori o scenariju napada kao iz noćne more održani su poslednjih nedelja među ambasadorima EU iz svih 27 zemalja, koji su se sastajali u „ograničenom formatu“, što znači bez telefona i pomoćnika.

Razgovori su intenzivirani nakon što je u avgustu na aerodromu u Lajpcigu pronađen dron sa eksplozivom, naveli su diplomate i zvaničnici, koji su dobili anonimnost kako bi mogli da govore o poverljivim razgovorima.

Iako EU o sličnim scenarijima razgovara već godinama — i već je predstavila „hibridni paket mera“ čiji je cilj koordinacija odgovora na sajber-napade, mešanje u izbore i sabotaže — najnoviji razgovori usmereni su na rizik od ozbiljnijih napada koji bi mogli da uzrokuju veliki broj žrtava.

Dvojica diplomata navela su da je sastanak ambasadora EU prošle srede bio posebno posvećen upravo takvim scenarijima.

Od početka ruske sveobuhvatne invazije na Ukrajinu, EU navodi da je Moskva intenzivirala kampanju sajber-napada, sabotaža i drugih prikrivenih operacija širom Unije.

„Evropske demokratije suočavaju se sa sve većim brojem pretnji“, rekao je evropski komesar za pravosuđe Majkl Mekgrat za Politiko. „Jačamo naše kapacitete za predviđanje i otkrivanje pretnji, unapređujemo rano upozoravanje i nastojimo da obezbedimo da Evropa može brzo i zajednički da odgovori kada se naša demokratska otpornost nađe na testu.“

Razgovori među diplomatama i ministrima EU bili su usmereni na angažovanje timova za hitno reagovanje, oslobađanje dela sredstava EU za pomoć pogođenoj državi i pitanje načina na koji bi lideri institucija EU trebalo da komuniciraju sa javnošću, rekao je jedan zvaničnik EU.

„Moramo biti spremni za nešto ozbiljno“, rekao je visoki diplomata EU. „Nažalost, Lajpcig nam je pokazao da veoma ozbiljan incident, nešto što bi izazvalo više žrtava, nije isključen.“

Drugi zvaničnik EU dodao je: „S obzirom na obim i razmere ruskog delovanja, pre ili kasnije će neminovno biti žrtava. Čista je sreća što ih do sada nije bilo.“

„Veoma zbunjujuće“

Unija se suočava sa gotovo svakodnevnim izveštajima o takozvanim hibridnim napadima — terminu koji koriste EU i NATO za opisivanje subverzivnih aktivnosti koje ostaju ispod praga direktnog ratnog čina. Juče je nekoliko mornara proglašeno nestalim nakon što je njihov brod potopljen dronovima u Crnom moru, saopštili su bugarski zvaničnici.

To je usledilo nakon incidenta na aerodromu u Lajpcigu, sumnjivog požara na poljskoj stanici za zemaljsko povezivanje koja omogućava komunikaciju putem Starlinka, kao i zavere za postavljanje zapaljivih naprava u komercijalnim transportnim čvorištima širom EU i Ujedinjenog Kraljevstva, uz redovna kršenja vazdušnog prostora.

„Sasvim je očigledno da će, ako Rusija koristi sve smrtonosnija sredstva kako bi testirala našu pripremljenost i spremnost da preduzmemo protivmere, u jednom trenutku biti žrtava“, rekla je Teija Tiilikainen, direktorka Evropskog centra izvrsnosti za suprotstavljanje hibridnim pretnjama. „U jednom trenutku, namerno ili nenamerno, upravo se to događa.“

Ako bi u onome što izgleda kao napad stradalo više građana EU ili država članica NATO-a, pritisak da se reaguje bio bi ogroman na obe institucije. „Veoma se plašimo da će u nekom trenutku biti izgubljen život nekog saveznika“, rekao je jedan diplomata NATO-a, što bi stvorilo „veoma veliki pritisak“ da se reaguje.

Ipak, razgovori na nivou EU izazivaju kritike iz pojedinih prestonica, uz ocene da EU prekoračuje svoju ulogu u oblasti bezbednosti i potencijalno duplicira ključne funkcije NATO-a, transatlantskog saveza koji već 80 godina predstavlja osnovu evropske bezbednosti.

„Postoji rizik da to bude veoma zbunjujuće za donosioce odluka na svim nivoima“, rekla je Oana Lungesku, istaknuta saradnica britanskog Kraljevskog instituta za ujedinjene službe (RUSI) i bivša portparolka NATO-a. „Ako dođe do zabune ili preklapanja nadležnosti, postoji rizik da će donošenje odluka biti usporeno, što ima posledice jer je vreme uvek od ključne važnosti.“

Još jedan problem predstavlja nedostatak bezbednih komunikacionih kanala u EU, kao i sumnja da poverljive informacije koje se razmenjuju tokom sastanaka ambasadora mogu da procure u javnost, navelo je nekoliko diplomata.

Izveštaji da je bivši mađarski ministar spoljnih poslova sadržaj razgovora na nivou lidera prenosio svom ruskom kolegi samo su dodatno pojačali ove zabrinutosti, zbog čega su prestonice počele da ograničavaju razmenu zaista poverljivih informacija na sastanke i formate NATO-a.

„Moja vlada veoma je sumnjičava kada je reč o deljenju poverljivih obaveštajnih podataka u COREPER-u ili čak u prostoriji u kojoj se sastaju lideri“, rekao je diplomata iz jedne od država na istočnom krilu. „Ili se to pojavi u medijima, ili direktno stigne do Moskve.“

Preklapanje protokola

Otpor ovim inicijativama poklapa se sa nastojanjima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da ojača bezbednosnu ulogu Unije.

U svom najnovijem govoru o stanju Evropske unije, održanom u Strazburu, bivša nemačka ministarka odbrane predstavila je ideju o „protokolu za vanredne bezbednosne situacije“, koji bi državama članicama EU pomogao da koordiniraju delovanje upravo u scenariju kakav se razmatra.

Prema navodima dvojice diplomata, očekuje se da će taj protokol, zajedno sa predlogom Fon der Lajen za stvaranje „Evropskog saveta za bezbednost“, biti deo ključne „Evropske strategije bezbednosti“, čije se objavljivanje očekuje početkom novembra.

Međutim, nekoliko diplomata izrazilo je protivljenje, uz obrazloženje da bi za uspostavljanje ovih mehanizama bili potrebni meseci i da bi oni potencijalno duplirali funkcije koje već postoje unutar EU.

Umesto stvaranja novih formata koji bi dodatno zakomplikovali sistem, jedan visoki nacionalni diplomata rekao je da bi EU trebalo da se još više osloni na postojeće mehanizme za reagovanje u kriznim situacijama.

„Veoma nam je neprijatna ideja o (ovom) protokolu za vanredne bezbednosne situacije“, rekao je diplomata. „Mi već imamo mehanizme. Ako dođe do krize, imamo Integrisani politički odgovor (IPCR), koji je veoma dobro funkcionisao tokom pandemije i drugih kriza.“

Putinu svejedno

Uspostavljen u okviru Lisabonskog ugovora, IPCR omogućava državi koja trenutno predsedava EU da na zahtev pogođene zemlje sazove hitne sastanke na kojima učestvuju stručnjaci iz NATO-a, Ujedinjenih nacija ili drugih međunarodnih organizacija.

U slučaju velikog hibridnog napada, odluka o tome kako dalje postupati i dalje je na pogođenoj državi. Francuska je aktivirala član 42.7 EU nakon terorističkih napada u Bataklanu 2015. godine, što je jedini slučaj kada je klauzula o uzajamnoj pomoći do sada aktivirana.

Međutim, Lungesku je istakla da je to bila „politička odluka“ Pariza koja nije dovela do značajnijeg ispoljavanja uzajamne pomoći, osim koordinacije istraga o terorizmu između Francuske i Belgije.

Kako bi se izbegla zabuna oko toga ko šta radi u slučaju napada sa velikim brojem žrtava, Lungesku je rekla da bi obe strane trebalo da podele odgovornosti – NATO bi se bavio razmenom obaveštajnih podataka i vojnim odvraćanjem dok bi EU bila usmerena na odgovor u civilnoj sferi.

Prema mišljenju Tiilikainen, napori EU da koordinira odgovor na hibridne napade korisni su — ali u određenim granicama. Međutim, ona je naglasila da se oni „ne mogu porediti sa merama otpornosti na nacionalnom nivou“, poput finskog pristupa „sveobuhvatnoj bezbednosti“.

Lungesku je takođe naglasila da Moskva ne pravi razliku između ove dve organizacije. „Iskreno, (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu nije važno da li se odluke donose u COREPER-u 2 ili u NAC-u“, dodala je, misleći na sastanke ambasadora EU, odnosno tela NATO-a zaduženog za donošenje odluka. „Moskva ne razmišlja na taj način.“