Spiskovi za obračun i osvetu: Kako lični podaci građana Čačka cure i ko je za to odgovaran? – Društvo

Pomenuta lista čačanskih „blokadera“ sadrži imena birača, datum rođenja, broj telefona, adresu, biračko mesto, VDV status – da li je reč o sigurnom glasu, članu stranke ili pak onima koji su protiv.

ANEM je juče saopštio da se ova lista deli u Čačku a i šire, sadrži podatke o „kapilarnim glasovima“, ali i građanima koji su oslovljeni kao „blokaderi“.

Jelena Adamović iz Šer fondacije kaže da je prvo pitanje, kada se dese ovakvi slučajevi, kako ih zakon reguliše, odnosno, kome su podaci iscureli i ko je za njih bio odgovoran.

„Zakon prepoznaje pojam rukovodioca podacima – fizičko ili pravno lice, odnosno, organizacije koja je podatke prikupljala i koja je dužna da poštuje čitav niz pravila o tome kako se oni zakonito prikupljaju i obrađuju. Kada vidimo ovakve spiskove, možemo da pretpostavimo da je već u fazi prikupljanja podataka došlo do kršenja zakona, da samo prikupljanje nije bilo zakonito“, objašnjava Adamović.

Kada se takvi spiskovi potom dele sa širim krugom ljudi, naša sagovornica ukazuje da zakon polazi od odgovornosti rukovaoca.

„To važi bez obzira kako su podaci dospeli van sistema – da li je hakovan sistem ili je neko od ljudi koji su imali pristup te podatke dalje delio“, navodi.

Adamović dodaje da prvi koji bi trebalo da reaguje u našem pravnom sistemu jeste Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

„Poverenik bi trebalo da pokrene nadzor, pri čemu se odmah pojavljuje prvo važno pitanje: prema kome se taj nadzor uopšte vodi, odnosno ko je odgovoran za prikupljanje i obradu tih podataka. U krivičnim propisima postoji i krivično delo neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka. Međutim, i kod primene krivičnih propisa potrebno je utvrditi koje je konkretno fizičko lice izvršilo određenu radnju“, objašnjava.

Ističe da su to opšti propisi koji se primenjuju na različite situacije, pa tako i na ovu, te da je problem sa kojim se suočavamo što u praksi ne postoji naročito efikasan pravni put da se ovakvi slučajevi spreče, ni da neko za njih zaista odgovara.

„Prvi izazov je utvrditi ko je pravni subjekt prema kome bi trebalo primeniti propise. Drugi problem nastaje čak i kada Poverenik utvrdi ko je odgovoran i da je došlo do povrede zakona. On nema ovlašćenje da sam kažnjava prekršioce, već se pokreće prekršajni postupak u kojem povredu treba dokazivati. U praksi se takav sistem pokazuje kao prilično neefikasan. Zbog toga, nažalost, u ovom trenutku pravni sistem nema efikasne odgovore na ovakve incidente“, zaključuje Adamović.

Spisak za obračun i osvetu

S obzirom na to da su se u velikom broju na pomenutoj listi pojavili lični podaci o nezavisnim novinarima, postavlja se pitanje da li je ovakva praksa pritiska učestala i u drugim državama, ali i kako se njom dodatno ugrožavaju bezbednost novinara i neometan rad medija.

Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara, navodi za Danas da nažalost, targetiranje novinara, političko etiketiranje, objavljivanje njihovih privatnih podataka i različiti oblici doksinga nisu specifični samo za Srbiju.

„S takvim se oblicima pritiska susrećemo i u drugim evropskim državama. Međutim, slučaj iz Čačka posebno je zabrinjavajući jer ovde ne govorimo samo o objavljivanju pojedinačnih podataka na društvenim mrežama, nego o, čini se, sustavnom evidentiranju i političkom profiliranju građana i novinara. Na listama se, prema objavljenim informacijama, nalaze adrese, brojevi telefona, datumi rođenja i biračka mjesta, ali i procjene njihovih političkih stavova“, objašnjava Sever.

Kada se novinari razvrstavaju prema tome jesu li „sigurni“, „protiv“ ili se označavaju kao „blokaderi“, Sever ističe da je to mnogo više od pitanja zaštite osobnih podataka.

„To je oblik političkog targetiranja novinara. Novinar ne smije biti evidentiran kao politički protivnik zato što profesionalno i kritički izvještava o vlasti. Posebno je opasno ako postoji mogućnost da su za izradu takvih popisa korišteni podaci kojima raspolažu javne institucije. Zato je nužno hitno i neovisno utvrditi tko je prikupio podatke, odakle ih je dobio, tko je izradio liste i u koju svrhu. To ne smije ostati bez jasnog institucionalnog odgovora“, ukazuje.

Objavljivanje adrese, telefonskog broja i drugih privatnih podataka novinara, prema rečima naše sagovornice, izuzetno povećava sigurnosni rizik – takvi podaci omogućuju da pretnja iz digitalnog prostora vrlo brzo postane fizička, da se novinar „potraži“ kod kuće, kontaktira članove njegove porodice, uznemirava ga ili preti.

„Upravo zato međunarodne organizacije za sigurnost novinara upozoravaju da objavljivanje kućne adrese i privatnog telefona povećava rizik za fizičku sigurnost novinara. U sadašnjoj situaciji u Srbiji to smatram posebno ozbiljnim. Kada novinare koji kritički izvještavaju istodobno politički označite i uz njihovo ime objavite podatke pomoću kojih ih se može identificirati i pronaći, šaljete vrlo jasnu poruku: ‘znamo tko ste, znamo gdje živite i znamo na kojoj ste strani’. To je zastrašivanje i ozbiljna prijetna“, naglašava Sever.

Dodaje da novinari moraju moći slobodno pratiti kampanju, izbore i period nakon izbora, postavljati pitanja svim političkim akterima i istraživati moguće nepravilnosti bez straha da će zbog svog rada završiti na političkim listama.

„Zato ovo nije samo pitanje privatnosti pojedinih novinara. Ovo je pitanje slobode medija i prava građana Srbije da pred izbore dobiju slobodne, neovisne i kritičke informacije. Nadležne institucije moraju odmah reagirati, istražiti porijeklo ovih podataka i osigurati zaštitu novinara koji su se našli na listama“, zaključuje Sever.

Novinar Branko Čečen smatra da nije toliko važno da li se ovako nešto događa u drugim zemljama, pošto je po našim sopstvenim zakonima to nelegalno po različitim osnovama.

„Prosto zastrašujuće. Ovo liči na spiskove za obračun i osvetu. Naravno da novinari nisu politički opredeljeni u svom radu, ali ova vlast proglašava svakoga ko objavi nešto što im ne odgovara za političkog protivnika“, ističe Čečen.

Kaže da su pre deset godina govorili da je to opasno i netačno, a danas vidimo čitav sistem sortiranja građana na „naše“ i „njihove“.

„Ko želi dobro ovoj zemlji, svakako neće to da radi. Osim toga, da ova vlast nije izašla iz okvira ustava i zakona, mogli bi da se nasmejemo ovome. Ali kada vlast koja hapsi, bije i radi gore stvari od toga pravi spiskove, to treba da nas plaši“, poručuje Čečen.

Žrtve ranije bili studenti

Curenje ličnih podataka od početka studentskih blokada dešava se često, a podaci privatnih lica uglavnom završavaju u režimskim tabloidima i na njihovim televizijama. Tako je u junu 2025. godine na televiziji Informer u emisiji posvećenoj incidentu u Studentskom gradu, tokom kojeg su studenti proterali Miloša Pavlovića, tada studenta koji je organizovao tzv. Ćacilend, a zbog čega je privedeno 18 studenata, Vojislav Šešelj izneo privatne informacije o jednom od privedenih.

Istog trenutka kada je priveden prvi student Informer je objavio njegovu fotografiju, ime i prezime, odakle je i na kom fakultetu studira. Šešelj je voditelju potvrdio da o njemu ima iste informacije, ali onda izneo i privatne informacije o drugom privedenom studentu – ime i prezime privedenog mladića, zatim njegov privatni broj telefona, datum rođenja i fakultet na kojem studira. Situacija je kulminirala kada je Šešelj naveo adresu prebivališta privedenog studenta, ime roditelja, informacije gde su njegovi roditelji zaposeni. Izneo je i koje osiguranje student ima, kada je dobio stipendiju, a rekao je i da ima njegov matični broj, ali da ga neće iznositi „jer to ne sme da radi u emisiji“.

U januaru 2025. godine u Novostima su objavljene fotografije pasoša studenata, braće Lazara i Luke Stojakovića. Ubrzo je i Informer objavio iste fotografije, a sve u cilju diskreditacije studenata jer poseduju hrvatske pasoše. Zbog ovoga je u junu ove godine Informer osuđen od strane Višeg suda.