Prvi potezi: Darijana Filipović otkrila šta namerava da promeni kao članica Predsedništva BiH – Svet

Jedan od prvih koraka nakon stupanja na dužnost, prema njenim najavama, biće razgovor sa druga dva člana Predsedništva BiH Denisom Bećirovićem i Željkom Cvijanović.

Darijana Filipović smatra da bi na početku novog mandata trebalo utvrditi pitanja oko kojih postoji saglasnost i na kojima bi članovi Predsedništva mogli zajednički da rade, pre svega kada je reč o evropskom putu BiH i stabilnosti institucija.

Da li će prvo posetiti Hrvatsku?

Govoreći o odnosima unutar tročlanog Predsedništva, osvrnula se i na političke poruke o mogućem preglasavanju koje su se mogle čuti tokom i nakon predizborne kampanje, preneo je N1 Hrvatska.

„Slušala sam i tokom ove kampanje i posle kampanje te priče o odnosu 2:1, 1:2 i o tome ko će koga preglasavati. Predsedništvo Bosne i Hercegovine postoji upravo da bismo mi radili svoj posao u skladu sa svojim ovlašćenjima, u korist onih koji su nas birali, ali isto tako i u opštu korist Bosne i Hercegovine. Želja mi je da naš mandat promeni percepciju Predsedništva — od institucije koja je izvor sukoba i neslaganja do oglednog primera kako Bosna i Hercegovina može da funkcioniše“, rekla je Filipović za RTV HB, prenosi N1 BiH.

Kada je reč o njenoj prvoj zvaničnoj poseti nakon stupanja na dužnost, Filipović još nije želela definitivno da otkrije koju će zemlju izabrati. Kazala je da će to saopštiti na početku mandata, ali je navela da bi volela da njeno prvo odredište bude Hrvatska.

Najavila proveru rada diplomatsko-konzularne mreže

Filipović je tokom kampanje govorila i o mogućim promenama među ambasadorima Bosne i Hercegovine, a sada je potvrdila da od te namere nije odustala. Prema njenom obrazloženju, eventualne smene ne bi trebalo da budu rezultat političke odmazde, već procene rada, rezultata i efikasnosti diplomatsko-konzularne mreže Bosne i Hercegovine.

Najavila je sveobuhvatnu analizu načina na koji BiH trenutno predstavljaju njeni diplomatski predstavnici širom sveta.

„Želim da napravim jedan ozbiljan, profesionalan pregled diplomatsko-konzularne mreže jer moramo znati ko nas predstavlja, gde smo predstavljeni i kakvi su rezultati. Prema mom mišljenju, diplomatija ne može da postoji sama radi sebe i tamo gde to ne funkcioniše, treba nešto menjati“, rekla je.

Otvara kancelariju i u Mostaru

Jedna od najava koje je Filipović ranije iznela odnosi se i na organizaciju njenog rada tokom mandata. Potvrdila je da namerava da otvori kancelariju u Mostaru, ističući da to, prema njenom tumačenju, ne znači uspostavljanje bilo kakve paralelne institucije.

Kako je objasnila, sedište Predsedništva BiH ostaje u Sarajevu dok bi kancelarija u Mostaru trebalo da omogući neposredniji rad i komunikaciju sa građanima, posebno sa biračima od kojih je dobila najveću podršku.

„Sedište Predsedništva Bosne i Hercegovine jeste u Sarajevu, ali hrvatska članica Predsedništva može imati svoju kancelariju u Mostaru i to nisu paralelne institucije, kako se pokušalo meni pripisati. To bi trebalo da bude prostor gde hrvatska članica Predsedništva može da radi i prima ljude, tako da je sedište u Sarajevu, a Mostar će dobiti Kancelariju hrvatskog člana Predsedništva“, podsetila je.

Od novog Veća ministara očekuje jasan program

Filipović se osvrnula i na proces imenovanja predsedavajućeg i novog saziva Veća ministara Bosne i Hercegovine. Istakla je da Predsedništvo BiH u tom procesu ima jasno određenu ulogu, ali i da će konačan razvoj događaja u velikoj meri zavisiti od formiranja i dogovora parlamentarnih većina.

Od budućeg saziva državne izvršne vlasti očekuje precizno definisan program rada, efikasnije donošenje odluka i bolju saradnju između institucija. Kao oblasti kojima bi trebalo posvetiti posebnu pažnju izdvojila je evropske integracije, energetsku stabilnost, infrastrukturu, privredu i privlačenje investicija.

„Veće ministara kao izvršna vlast treba da ima jasan program, ali pre svega treba da ima demokratski kapacitet da donosi odluke. Ono što očekujem, osim programa koji treba da bude zasnovan pre svega na evropskom putu Bosne i Hercegovine, jeste i rad na energetskoj stabilnosti, infrastrukturnim projektima, privredi i investicijama“, istakla je Filipović.

Evropski put mora značiti konkretne promene

Govoreći o prioritetima u predstojećem periodu, Filipović je naglasila i da evropske integracije Bosne i Hercegovine, prema njenom viđenju, ne bi trebalo da ostanu samo deo političke i spoljnopolitičke retorike.

Evropski put, smatra ona, mora biti praćen konkretnim unutrašnjim reformama čije bi rezultate građani trebalo da osete u svakodnevnom životu. Kao primere je navela bezbednije saobraćajnice, funkcionalnije institucije i, uopšteno, bolji kvalitet života.

U tom procesu Hrvatsku vidi kao jednog od ključnih saveznika Bosne i Hercegovine.