Osporavanje prava Izraela na postojanje biće krivično delo? – Svet

Neposredno pred treću godišnjicu terorističkog napada Hamasa na Izrael, u Nemačkoj su sve glasniji zahtevi da se zakonom zabrani negiranje prava Izraela na postojanje. „Svako ko negira pravo Izraela na postojanje ugrožava jevrejski život.

A svako ko napada jevrejski život, napada naš slobodan i demokratski poredak“, saopštila je ovog ponedeljka (5. oktobar) vlada nemačke pokrajine Hesen, ukazujući tako na pravnu prazninu koju je potrebno popuniti.

Parole kojima se negira pravo Izraela na postojanje često se pojavljuju kao grafiti – na primer u Berlinu – a slični pokliči se čuju i na demonstracijama solidarnosti s palestinskim civilnim stanovništvom. Reč je o odbacivanju države Izrael i pozivima na njeno uništenje. Debata se dodatno rasplamsala zbog nedavnih izjava pojedinih političara iz stranke Levica. Do sada, takve situacije uglavnom nisu rezultirale krivičnim sankcijama.

Zahtev Bundesrata za uvođenje zabrane

Početkom jula, Bundesrat – drugi dom nemačkog parlamenta – usvojio je predlog zakona iz Hesena kojim se zapravo teži uvođenju takve zakonske zabrane. Pravno gledano, plan podrazumeva uključivanje negiranja postojanja Izraela u odredbe koje se odnose na podsticanje mržnje (Volksverhetzung).

Prema tom predlogu, svako ko javno – ili na nekom skupu – negira pravo Izraela na postojanje ili poziva na njegovo uništenje, suočio bi se sa zatvorskom kaznom do pet godina ili novčanom kaznom, pod uslovom da je takva izjava pogodna da „podstakne spremnost na antisemitske akte nasilja ili proizvoljne mere“.

Međutim, stručnjaci još od proleća iznose ozbiljne kritike na račun predloga Hesena. Još na samom početku, tridesetak profesora prava izjasnilo se protiv te inicijative, ocenjujući je neustavnom. Zabrinutost zbog porasta antisemitizma i antisemitskog nasilja jeste razumljiva, ali određeno mišljenje ne može se zabraniti opštim zakonom, kažu oni.

Stručno mišljenje istraživačke službe Bundestaga takođe je izrazilo sumnju u ustavnost predloga. Sredinom juna, o toj temi oglasio se i Danijel Kon-Bendit – koji je i sam Jevrejin i nemačko-francuski političar iz stranke Zelenih, a koji je od 1994. do 2014. godine bio poslanik u Evropskom parlamentu. U intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung, on je inicijativu pokrajinske vlade Hesea i nacrt zakona opisao kao „suštinski pogrešne“.

Rezerve savezne nemačke vlade

Krajem avgusta, savezna nemačka vlada izdala je saopštenje – što je obavezan korak u parlamentarnoj proceduri za predloge zakona koji potiču iz Bundesrata. U njemu je izražena kritika na račun planiranog zakonodavnog pristupa, uz ukazivanje na „značajan ustavni rizik“. Navedeno je da bi se u daljem razmatranju moralo voditi računa o činjenici da su negiranje prava Izraela na postojanje i pozivanje na uništenje države Izrael već obuhvaćeni postojećim zakonom.

Nedavno su dva istaknuta nemačka pravna stručnjaka, Kristof Melers i Kristijan Nojmajer, u jednom stručnom članku izrazila skepticizam u pogledu izvodljivosti krivičnog gonjenja zbog negiranja prava Izraela na postojanje. Kao ključni aspekt problema naveli su visoki prioritet koji se pridaje slobodi govora.

Ministar pravde Hesea, Kristijan Hajnc (CDU), ponovo je na konferenciji za novinare savezne vlade istakao da postoji „jasna“ potreba za zakonskim regulisanjem te oblasti. On je stanje sudske prakse u Nemačkoj opisao kao „u najboljem slučaju neujednačeno“, ukazujući na različite sudske ocene slogana „Od reke do mora“. Sudovi su, na primer, ocenili kao dozvoljeno i isticanje Davidove zvezde unutar kante za smeće.

Za Hajnca je, međutim, primarno pitanje obezbeđivanje pravnog osnova koji bi organima nadležnim za okupljanja omogućio da zabrane odgovarajuće demonstracije ili im nametnu neophodne uslove. Ukazao je na drastičan porast antisemitskih krivičnih dela od 7. oktobra 2023. godine i na posledični osećaj nesigurnosti među Jevrejima.

„Obaveza države da štiti Jevreje“

Štefen Augsberg, profesor prava iz Gisena koji je za vladu Hesea pripremio i predstavio stručno mišljenje o tom pitanju, izrazio je uverenje da je zakonsko rešenje koje Hesen predlaže „ustavno“. Sa stanovišta ustavnog prava, kako je naveo, nemačka država ima obavezu da štiti Jevreje. Augsberg je naglasio da sloboda izražavanja u Nemačkoj već sada „nije apsolutna“.

Profesor se eksplicitno osvrnuo na neobičnu presudu koju je doneo najviši nemački sud 2009. godine – takozvanu „odluku Vunzidela“ Saveznog ustavnog suda. U tom slučaju, sudije su potvrdile ustavnost zakonske odredbe kojom se kriminalizuje veličanje nacionalsocijalističke tiranije. Presuda je bila zasnovana na posebnoj istorijskoj odgovornosti Nemačke. Prof. Augsberg sugerisao je da je pitanje koje se trenutno razmatra uporedivo s tim slučajem.

Na govornici se Hajncu i Augsbergu pridružio i Jozef Šuster, predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj. On je zahvalio vladi pokrajine Hesen i izrazio načelno slaganje s njenim predlogom da se kriminalizuje negiranje prava Izraela na postojanje. Ipak, izrazio je zabrinutost da nacrt zakona te pokrajine „deluje na pogrešnom delu tela“.

Šuster se zalagao za to da se takva odredba uvrsti u delove Krivičnog zakonika koji se odnose na „krivična dela protiv stranih država“ (članovi 102–104), umesto u član 130, koji sankcioniše podsticanje na mržnju (Volksverhetzung).

Šuster je naglasio da je teror od 7. oktobra 2023. godine predstavljao prekretnicu za jevrejsku zajednicu – i to ne samo u Nemačkoj. Tokom masakra koji su u Izraelu počinili islamistička grupa Hamas i druge ekstremističke frakcije, ubijeno je oko 1.200 ljudi, a hiljade su povređene.

Oko 250 ljudi je oteto i odvedeno kao taoci u Pojas Gaze. Usledio je rat u Gazi, u kojem su otada, usled izraelskih napada, poginule desetine hiljada Palestinaca, dok su mnogi drugi povređeni.

„Anticionizam: Vekovna mržnja prema Jevrejima”

„Za nas nema povratka u normalnost“, rekao je Šuster. Dodao je da je ono što se naziva „anticionizmom“ u ogromnoj većini slučajeva „samo stara mržnja prema Jevrejima“. Iza takvih parola krije se „poziv na uništenje jevrejske države Izrael“.

Samo nekoliko minuta nakon konferencije za novinare u Hesenu, Ajke Hozeman, portparol Saveznog ministarstva pravde, jasno je stavio do znanja na istom mestu da je savezna nemačka vlada skeptična prema ograničavanju slobode govora na taj način. Tokom redovne konferencije za novinare vlade, izneo je zabrinutost savezne vlade povodom pokušaja kriminalizacije izražavanja mišljenja.

„Tako nešto nije moguće prema Osnovnom zakonu“, naglasio je. Hozeman je takođe odbacio poređenja sa presudom u slučaju „Vunzidel“ iz 2009. godine, ističući da ona predstavlja „veoma specifičan izuzetak“. Vlada vidi „značajne ustavne rizike“ i smatra inicijativu savezne pokrajine Hesen „rizičnom“.

Jedno je jasno: politička debata će se nastaviti. Inicijativa pokrajine Hesen – koju podržava Bundesrat – u suprotnosti je sa zabrinutošću savezne vlade. Sledeći korak podrazumeva uvrštavanje nacrta zakona na dnevni red Bundestaga. To će nesumnjivo i tamo pokrenuti polemične rasprave. Moguće je da će spor oko tog pitanja osnovnih prava na kraju stići pred sudije Ustavnog suda.