CNN analizira: Tramp je u političkim problemima, ali populizam u njegovom stilu jača širom sveta – Svet

Iznenađujuća pobeda Flavija Bolsonara, nove zvezde brazilske desnice, u prvom krugu predsedničkih izbora u Brazilu u nedelju dala je dodatni podsticaj Trampovom projektu preoblikovanja zapadne hemisfere prema njegovom političkom modelu, piše CNN.

Populisti desnice takođe su u usponu u Evropi, podstaknuti istim neuspehom političkih lidera u drugim zemljama da se izbore sa troškovima života i sprovedu obećane promene koji opterećuje i republikance u SAD uoči približavanja izbora za Kongres na polovini mandata.

Radikalno antiimigraciona Alternativa za Nemačku (AfD) ubrzano se pretvara u političku snagu na nacionalnom nivou, dok vlada nemačkog kancelara Fridriha Merca stagnira. Liderka francuske krajnje desnice Marin Le Pen vodi u anketama uoči predsedničkih izbora sledeće godine.

Ove stranke nisu Trampove kopije, a neke su postojale i pre njegovog pokreta MAGA. Ipak, njegov uspon na vlast i sposobnost da opstane na političkoj sceni predstavljaju im inspiraciju.

Trampova administracija otvoreno podržava i svoje nacionalističke saveznike koji prete da svrgnu centrističke evropske lidere sa kojima se predsednik sastaje na međunarodnim samitima.

Mnoge stranke krajnje desnice dele populistički duh koji je bio pokretačka snaga Trampovih iznenađujućih kampanja 2016. i 2024. godine, prihvatajući protekcionističku ekonomsku politiku i oponašajući njegov neprijateljski stav prema elitama, globalizaciji i masovnoj imigraciji.

Bilo bi ironično kada bi desničarski populisti dostigli vrhunac u drugim delovima sveta upravo u trenutku kada Trampova politička zvezda počinje da bledi. Ipak, Tramp teško da je predsednik bez političke snage i mogao bi da sledi primer drugih predsednika u drugom mandatu koji su agresivno nastojali da oblikuju svoje nasleđe u svetu pre nego što napuste vlast.

Snaga konzervativnog populizma dovela je lidere poput kanadskog premijera Marka Karnija i njegovog novog britanskog kolege Endija Bernama pred svojevrsni prelomni trenutak.

Obojica predvode pokušaj političkog odgovora tako što usvajaju retoriku i programe osmišljene da obuzdaju desnicu i ojačaju umerenu, centrističku vlast.

Međutim, čini se da Trampovi nagli politički zaokreti podstiču i drugačiju reakciju, naročito u Sjedinjenim Državama, gde uspeh demokratskih socijalista na pojedinim unutarstranačkim izborima najavljuje novi talas levičarskog populizma.

Iznenađujući rezultat u Brazilu

Bolsonaro je najstariji sin Trampovog saveznika i bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, koji je zatvoren nakon što je osuđen zbog planiranja državnog udara protiv aktuelnog brazilskog lidera Luisa Inacija Lula da Silve, nakon opštih izbora 2022. godine.

Lula ima samo tri nedelje da pokuša da preokrene situaciju i spreči da se najveća demokratija Latinske Amerike dodatno pomeri udesno.

Tramp će imati veliki uticaj na drugi krug izbora, nakon što su demokratski senatori Džin Šahin, Tim Kejn i Piter Velč prošlog meseca uputili pismo državnom sekretaru Marku Rubiju, optuživši administraciju da carinama i ekonomskim sankcijama pokušava da se umeša u demokratiju Brazila.

Tramp je, u međuvremenu, komentarisao nedeljne izbore u Brazilu dovodeći u pitanje američku demokratiju i ističući da je glasalo 125 miliona ljudi, a da su rezultati objavljeni istog dana, za razliku od nekih saveznih država SAD. „GLASANJE U AMERICI JE KORUMPIRANO!!!“, napisao je.

Iznenađujući uspon Bolsonara mlađeg usledio je nakon uspeha Abelarda de la Esprijelje, desničarskog autsajdera koji je početkom ove godine pobedio na predsedničkim izborima u Kolumbiji. Konzervativne vlade bliske Beloj kući sada su na vlasti i u Kostariki, nakon pobede populistkinje Laure Fernandez Delgado, kao i u Salvadoru, Čileu i Hondurasu.

U Argentini je predsednik Havijer Milej, Trampov sledbenik koji je Ilonu Masku poklonio motornu testeru na jednoj konzervativnoj konferenciji, imao koristi od ponude za valutni svop vredne 20 milijardi dolara, koju je Tramp uslovio podrškom birača njegovoj stranci na parlamentarnim izborima.

Tramp takođe širi svoj uticaj u regionu podržavajući levičarski autoritarni režim u Venecueli, dok istovremeno sklapa sporazume o izvozu nafte koje kritičari nazivaju imperijalističkom pljačkom 21. veka.

Novi populistički talas u Evropi

Populistički talas bi sledeće godine mogao da podigne jednu od najdugovečnijih figura desničarskog nacionalističkog pokreta u Francuskoj, nakon tri prethodna neuspešna pokušaja da osvoji predsednički mandat.

Marin Le Pen je u prethodnim izborima gubila u drugom krugu, jer su se birači ujedinjavali oko umerenijih kandidata. Međutim, urušavanje etabliranih stranaka desnog i levog centra moglo bi da znači da će se u drugom krugu suočiti sa levičarskim populistom Žan-Likom Melanšonom za koga se trenutno očekuje da bi ga pobedila.

Le Pen je preoblikovala svoju stranku Nacionalno okupljanje, koja je nastala iz Nacionalnog fronta njenog oca Žan-Marija Le Pena. Ipak, ona i dalje zastupa nacionalističku, antiimigracionu i protekcionističku politiku, kao i protivljenje Evropskoj uniji. Bila bi najdesničarskija francuska predsednica modernog doba i uzdrmala bi političke strukture u Parizu i Briselu, kao što je Tramp učinio u Vašingtonu.

Evropske centrističke snage još više su zabrinute zbog AfD-a, jer krajnje desničarske stranke u Nemačkoj izazivaju posebnu pažnju, imajući u vidu da ta zemlja već 80 godina pokušava da se suoči sa sramotom nacizma.

AfD je desnije pozicioniran od Le Pen i pokreta MAGA, a njegovi kritičari ga optužuju za istorijski revizionizam, antisemitizam i etnonacionalizam. Ipak, AfD je sada druga najveća pojedinačna stranka u nemačkom saveznom parlamentu.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens izazvao je bes među Evropljanima 2025. godine kada se u Minhenu sastao sa liderkom AfD-a Alis Vajdel, istovremeno upozoravajući da imigracija uništava zapadnu civilizaciju.

Prošlog meseca, Tramp je na društvenim mrežama podržao AfD nakon ubedljive pobede stranke u pokrajini Saksoniji-Anhalt, napisavši: „ONI SU U USPONU i više neće to da trpe!“

Tramp odavno pokušava da se nametne kao lider globalnog populizma. Tako je, na primer, 2016. tvrdio da je on „pozvao“ Britance da glasaju za izlazak iz EU, što je bilo nagoveštaj njegovog sopstvenog populističkog uspona do predsedničke funkcije nekoliko meseci kasnije.

Međutim, nije uvek uspevao da ostvari ono što je želeo. Mađarski premijer Viktor Orban, krajnje desničarski heroj pokreta MAGA, ove godine je izgubio vlast uprkos Trampovim pokušajima da mu pomogne.

A odnosi predsednika sa drugom konzervativnom populistkinjom, italijanskom premijerkom Đorđom Meloni, pogoršali su se zbog rata sa Iranom i njegove tvrdnje da ga je ona „molila“ za zajednički selfi.

Organzuje se kontrapopulistički pokret

Karni je odgovorio na Trampove zahteve da Kanada postane 51. savezna država tako što se pojavio kao neformalni lider zapadnih demokratija, u ulozi koju je Tramp napustio. U januaru je upozorio da „u vreme rastućeg populizma i etničkog nacionalizma, Kanada može pokazati kako različitost može biti snaga, a ne slabost“.

Bernam je u govoru na godišnjoj konferenciji Laburističke stranke prošle nedelje govorio o nezadovoljstvu koje proizlazi iz ekonomskog propadanja i podstiče desničarski populizam. On je okrivio „britansku desnicu“, počevši od vlada Margaret Tačer tokom 1980-ih, za podsticanje deregulacije, deindustrijalizacije i privatizacije.

Međutim, ako Bernam ne uspe, Trampov populistički saveznik i lider stranke Reform UK Najdžel Faraž čeka priliku da preuzme inicijativu.

Bernam pomalo podseća na bivšeg predsednika Džo Bajdena, koji je pokušavao da oslabi trampizam u propadajućim postindustrijskim oblastima kroz velike infrastrukturne projekte i zakone o socijalnoj potrošnji.

Ali Bajden je dugo potcenjivao razmere tog zadatka. Još 2012. godine rekao je da očekuje da će „groznica“ radikalnog konzervativizma splasnuti, a kasnije je predvideo „prosvetljenje“ unutar Republikanske stranke nakon što Tramp 2020. napusti funkciju.

Populizam u Trampovom stilu može jačati i slabiti, ali njegova otpornost ukazuje na to da je sada postao trajno obeležje demokratija širom sveta, bez obzira na to kakva politička sudbina čeka njegovog glavnog pokrovitelja.