Nova „Keri“, stara zamerka: Zašto ekranizacije menjaju Kingovu junakinju – Kultura

Majk Flanagan je autor horora koji stoji iza uspešnih serija poput „Ponoćne mise“ i „Uklete kuće na brdu“. Njegova nova serija obično bi bila razlog za slavlje među ljubiteljima žanra. Međutim, kada su objavljene prve fotografije i trejler za njegovu adaptaciju Kingovog klasika „Keri“ iz 1974. godine, seriju od osam epizoda, nisu svi bili oduševljeni.

Neki obožavaoci bili su razočarani, pa čak i ljuti. Šta ih je razbesnelo? Kao i u prethodnim ekranizacijama, činilo se da postoje odstupanja od romana, koji pripoveda o zlostavljanoj tinejdžerki koja se sveti svojoj srednjoj školi — naročito kada je reč o Kerinom izgledu i ponašanju.

Više korisnika mreže Iks ukazalo je na to da, kako je jedan od njih napisao, „svi odlučuju da za tu ulogu izaberu mršavu, konvencionalno privlačnu devojku“, što se veoma razlikuje od njenog opisa u knjizi.

Drugi je primetio da nijedna adaptacija „nikada nije u potpunosti dočarala Kerin lik iz romana. Ona je neverovatno besna devojka, a na ekranu je obično prikazuju kao tužnu i naivnu“. Treći je ustvrdio da „Holivud ni za milion godina ne bi prikazao Keri onakvu kakva je u knjizi“.

Kako je Keri prikazana u knjizi

„Keri“ je Kingov prvi roman, a u njegovom središtu je šesnaestogodišnja devojka koju vršnjaci iz razreda godinama maltretiraju. Utehu ne pronalazi ni kod kuće, jer je njena majka, udovica, nasilna verska fanatičarka: grudi i tuširanje samo su neke od mnogih stvari koje smatra grešnim. Karijeta „Keri“ Vajt poseduje uspavanu telekinetičku moć, koja se obično ispoljava kada je pod stresom, uplašena ili besna.

Roman počinje njenim užasom zbog prve menstruacije, koju dobija dok se tušira posle časa fizičkog. Druge devojke joj se rugaju jer ne zna šta joj se dešava, a stres — ili možda sam početak menstruacije — ponovo budi njenu telekinetičku moć. Priča dostiže tragični vrhunac nekoliko dana kasnije, kada je ponižena na maturskoj večeri.

King ovako opisuje Keri u zajedničkim tuševima: „Keri je nepomično stajala među njima, žaba među labudovima. Bila je punačka devojka, s bubuljicama na vratu, leđima i zadnjici.“ Jasno je da bi trebalo da bude — u nedostatku bolje reči — „neugledna“.

Ipak, u četiri dosadašnje ekranizacije igrale su je glumice koje se smatraju konvencionalno lepim. U klasiku Brajana de Palme iz 1976. godine Keri je tumačila Sisi Spejsek.

U televizijskom filmu iz 2002. igrala ju je Anđela Betis. Kloi Grejs Morec bila je glavna glumica u filmu iz 2013, a sada, u novoj seriji platforme Prajm video, tu ulogu tumači dvadesetdvogodišnja kanadska glumica u usponu Samer H. Hauel.

Kako je novinarka koja piše o svetu zabave, Kejli Donaldson, zajedljivo primetila u nedavnom tekstu za portal Padžiba: „Čak i u priči o okrutnosti i vršnjačkom nasilju, svet misli da bi bilo previše da Keri Vajt bude debela devojka… Možete da zamislite tinejdžerku koja svojim magičnim mentalnim moćima zapali školu, ali ona ne sme da nosi broj veći od američkog 6, odnosno britanskog 10, jer bi to već bilo teško poverovati?“

Osim toga, Keri iz knjige u nekim je pogledima još mračniji lik nego što je ikada bila na ekranu: manje je naivna i svesnije odlučuje kako će koristiti svoje razorne moći. Mašta o haosu koji bi mogla da izazove kada bi to poželela. „Nije znala da li njen dar potiče od gospodara svetlosti ili gospodara tame, a sada, kada je konačno shvatila da joj je svejedno od koga dolazi, obuzelo ju je gotovo neopisivo olakšanje“, piše King.

Kada mladić s kojim treba da ode na matursko veče kasni, odlučuje da će, ako se ne pojavi, svojim moćima uništiti kuću. Tokom krvave osvete na maturi ona se osmehuje i kikoće. Na ekranu je, međutim, uglavnom nežnija i nevinija. Čak i u sceni na maturskoj večeri deluje kao da svoje moći koristi nevoljno.

Flanaganova nova verzija, smeštena u današnje vreme i promovisana sloganom „Ako mislite da znate njenu priču, grdno se varate“, verovatno će još više razljutiti one koji insistiraju na vernosti knjizi. Bez otkrivanja zapleta, može se reći da donosi velika odstupanja od romana i veoma značajne dodatke.

Jedna velika promena, međutim, vidljiva je već u trejleru: ova Keri tek dolazi u školu, pošto se do očeve smrti školovala kod kuće. U knjizi je njen otac umro pre njenog rođenja, a ona kreće u školu u uobičajenom uzrastu.

To je ključna razlika, jer znači da je Keri, kada je upoznamo, prema Flanaganovim rečima, „otvorena prema svetu, iskrena, radoznala i bez traumatičnih iskustava“. Zbog toga nasilje kojem je izložena deluje još okrutnije.

Da li su promene opravdane?

Da li su takve razlike između knjige i ekranizacija važne? Dr Sorha Ni Lin, stručnjakinja za horor i profesorka filmskih studija na Univerzitetu Mančester Metropolitan, smatra da će Flanaganova serija funkcionisati kao samostalno delo i da priču osavremenjuje na promišljen način.

„Ona osavremenjuje neprestane užase tinejdžerskog života u školi, gde Keri očajnički želi da se uklopi“, kaže ona, napominjući da su društvene mreže sada u središtu priče i da nude nove načine za ismevanje.

Ni Lin se slaže da Flanaganova Keri nije „žaba među labudovima“ koju King opisuje, ali kaže da je „njena izdvojenost jasno označena time što sama šije svoju odeću i što se prethodno školovala kod kuće. Kao i mnogi horori smešteni u školu, ova ‘Keri’ kao da pronalazi nove načine suočavanja s poznatim užasima tinejdžerskog života i vršnjačkog nasilja.“

Reditelj Lijam Gevin snimio je kultni horor „Mračna pesma“ i dve epizode Flanaganove serije „Ukleta vila Blaj“, njegove reinterpretacije „Okretaja zavrtnja“ Henrija Džejmsa. Gevin ističe da odstupanja od književnog predloška i odluke o izboru glumaca, naravno, nisu uvek vođeni isključivo umetničkim razlozima.

„U svakoj adaptaciji uvek će postojati napetost između izvornog dela i potreba tržišta“, kaže on. „Finansiranje produkcije često zavisi od glumačke postave, pa se mogu javiti i pritisci spolja. To nije uvek pošteno ni pravedno; nažalost, jednostavno je tako.“

Drugim rečima, u industriji u kojoj često nedostaje mašte pri izboru glumaca, glavne uloge svih vrsta i dalje uglavnom pripadaju konvencionalno privlačnim izvođačima. Razlog je to što producenti i studiji, po svemu sudeći, smatraju da će oni najviše privući publiku — iako se retko proverava da li je zaista tako.

Osim toga, roman povremeno pruža čitaocu neposredan uvid u Kerine misli i osećanja, što nam pomaže da je razumemo. U ekranizacijama toga nema, pa je možda upravo zato njen karakter ublažen: da bi gledaoci odmah lakše saosećali s njom.

Gevin, međutim, smatra i da je sasvim opravdano ako kreativan reditelj ne želi da bude potpuno veran tekstu. „I insistiranje na vernosti može podjednako da sputava“, kaže on. „Reditelj ili rediteljka nisu uvek dužni da se slepo drže književnog predloška koji adaptiraju.“

Ova verzija „Keri“ svakako zaista deluje kao nešto novo. Flanagan je napravio uzbudljivu, iznenađujuću i slojevitu seriju koja snažno govori o sadašnjem trenutku, a istovremeno odaje poštovanje svom pedeset godina starom književnom predlošku.

Ona u potpunosti uspeva i kao horor i kao drama o odrastanju, uz izvrsne glumačke izvedbe, naročito glavne glumice. Prikaz Keri nesumnjivo će i dalje podsticati rasprave, ali čak bi i najzagriženiji ljubitelji knjige ovde trebalo da pronađu nešto u čemu će uživati.

Izvor: BBC