Susret sa kartonskim predsednikom – Marko Vidojković
„Gospodine kartonski predsedniče, ne mogu da vam opišem koliko sam srećna što ste našli vremena da se susretnete sa mojim mužem i sa mnom. Znate, otkako je bežao sa Floride, on je duboko nesrećan čovek. Smatra da je tada sve krenulo nizbrdo i taman se pomirio sa sudbinom da je njegova pobeda na vanrednim izborima u Srbiji dovedena u pitanje, kad eto čuda! Pojavili ste se vi, gospodine kartonski predsedniče i spasili nas u zadnji čas, kako to Amerika često ume.
Ne obraćajte pažnju na to što moj muž kleči i ljubi deo kartona na kom su vaše cipele. Rekao mi je u avionu: ‘Ako sretnem gospodina predsednika ima odmah da mu ljubim cipele, to su me savetovali svi skupo unajmljeni stručnjaci’.
Ispalo je još bolje, jer da ste bili s nama uživo možda biste ga šutnuli u zadnjicu, a ovako, on može da vam se umiljava do besvesti, što će, sigurna sam i uraditi. Vi niste svesni koliko je bio tužan što ste ga prošle godine u NJujorku načisto iskulirali. Sad je, srećom, sve ispravljeno.
Da, moj muž plače, nije to sramota. I muškarci plaču, lepo kaže stara narodna pesma, ili je to bila romantična komedija, ne mogu da se setim. Ovo su suze radosnice, u to budite uvereni. Konačno vas je video, konačno ste se sreli, konačno je sve kako treba, blokaderi sada definitivno neće pobediti. Eto vidite koliko je korisno kada se pojavite lično, makar i u kartonskom obliku, a ne uživo, kao vaš gospodin potpredsednik, koji je išao u Budimpeštu i pred izbore izmalerisao našeg divnog prijatelja, gospodina nekadašnjeg premijera Mađarske.
Ovo je podrška kakvu moj muž ne pamti, što se može videti i po tome što vam je zagrlio deo kartona na kome su noge i ne pušta. Mužiću, pužiću, pusti gospodina kartonskog predsednika, video te je, sigurno te je zapamtio i sve ti oprostio.
Očigledno je da ti želi svu sreći i da njegovu podršku imaš, vidi, vidi kako je digao palac, a i osmeh mu je divan. Jelda, gospodine kartonski predsedniče, da će posle 25. oktobra sve biti kao pre? Jelda da će blokaderi propasti u zemlju, jelda da će nas narod ponovo voleti? Sad, kad ste vi pored nas, u dobar ishod nemam sumnju, pu pu, da ne čuje zlo.
Hajde, mužiću pužiću, podigni se na noge lagane, vreme je da se pozdravimo sa gospodinom kartonskim predsednikom. U redu čekaju i tvoji drugovi, gospodin premijer Albanije, gospodin premijer takozvanog Kosova i njima slični. Hajde ustani, vreme je za tvoju popodnevnu šetnju NJujorkom, sa Maretom Tapšalinjom. Ti to najviše voliš. Ha, jesi li me čuo, ti to, ti to, Tito! Hi hi, kako sam nekada pametna. O, evo ga i fotograf, žučno maše rukama. Nasmeši se, mužiću pužiću, ovu sliku će ceo svet videti, a tebe će nezahvalni Srbi ponovo poštovati. Ptičica!“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
