Polovna Dacia Sandero 2013–2020: Jedan od najjeftinijih automobila na tržištu ima i svoje adute – Život

Dacia Sandero druge generacije pojavio se kao automobil koji je trebalo da ponudi jednostavan prevoz bez suvišne opreme i komplikacija. Dacia je štedela tamo gde je mogla, ali je istovremeno pokušala da zadrži ono što je najvažnije za svakodnevnu upotrebu.

Autocar kao njegove glavne prednosti navodi odličan odnos dobijenog i uloženog novca, funkcionalnost i jednostavan pristup kupovini. Sa druge strane, zamera mu osnovno ogibljenje, manjak mehaničke uglađenosti i činjenicu da takav nivo štednje neće odgovarati svakom kupcu.

Dizajn i izgled

Sandero u bogatijim paketima opreme, posebno Lauréate, izgleda sasvim pristojno i moderno. Međutim, osnovne verzije Access mnogo jasnije pokazuju da je automobil pravljen sa idejom da bude što jeftiniji.

One imaju sive plastične branike, retrovizore i ručke na vratima, kao i čelične točkove. Zbog toga osnovni Sandero više podseća na malo dostavno vozilo nego na klasičan gradski automobil.

Ko želi da automobil izgleda nešto ozbiljnije, trebalo bi da gleda bolje opremljene verzije.

Sandero koristi Dacijinu B0 platformu, koja je povezana sa starijom Renaultovom konstrukcijom korišćenom na modelima kao što je Clio II. Neke komponente su preuzete iz te platforme, dok su druge tokom godina razvijane i unapređivane.

Za 2017. godinu Sandero je dobio manje osvežavanje. Promene su uključivale nova prednja svetla, dnevna LED svetla, izraženiju masku i drugačija zadnja svetla.

Tada je u ponudu uveden i atmosferski 1,0 litarski motor koji je zamenio dotadašnji 1,2 litarski agregat sa 16 ventila. Prema podacima proizvođača, novi motor bio je oko 10 odsto efikasniji.

Jedna od važnih stvari kod Sanderove konstrukcije jeste to što je automobil projektovan da izdrži i mnogo lošije puteve. Dacia je automobil namenila tržištima Evrope, ali i zemljama Afrike i Južne Amerike, gde putevi nisu uvek idealni.

Zbog toga koristi jednostavno i robusno ogibljenje. Napred su MacPherson opružne noge, dok je pozadi torziona osovina.

Motori su uključivali osnovni 1,0 litarski benzinac sa 74 KS, 0,9 litarski trocilindarski turbo benzinac i 1,5 litarski turbodizel.

Enterijer

Ako postoji deo automobila koji bi mogao da iznenadi kupca Sanderom, to je prostor.

Kabina nije luksuzna, materijali su jednostavni, a plastika je na mnogim mestima tvrda. Ipak, sve deluje napravljeno da traje i da bude lako za korišćenje.

Pozadi ima oko 83 centimetra prostora za noge, oko 95 centimetara prostora iznad glave i oko 78 centimetara korisne dužine prtljažnika.

Sandero je zbog toga prostraniji nego što bi se očekivalo od automobila ove cenovne kategorije. Čak je prostraniji i od Peugeota 208, prema Autocarovom poređenju. Odrasle osobe mogu sasvim pristojno da sede pozadi, a automobil ima petoro vrata i praktičan prtljažnik.

Osnovni modeli imaju ručne podizače prozora i ručno zaključavanje vrata, grejanje, grejač zadnjeg stakla, vazdušne jastuke i 12 voltni priključak, ali nemaju klima uređaj.

Uprkos tome, položaj za volanom je prilično dobar, a instrumenti su jednostavni i pregledni.

Postoji, međutim, jedan prilično neobičan detalj. Osnovne verzije nemaju naslone za glavu na zadnjim sedištima, što Autocar navodi kao potencijalni bezbednosni problem.

Kod boljih paketa opreme situacija je znatno bolja.

Ambiance donosi električne prednje prozore, daljinsko centralno zaključavanje, deljivu zadnju klupu i radio sa USB i pomoćnim priključkom. Takođe ima tri podesiva zadnja naslona za glavu.

Lauréate ide još dalje i donosi klima uređaj, električne zadnje prozore, putni računar, tempomat, multimedijalni sistem sa ekranom od 7 inča i navigacijom, kao i zadnje parking senzore.

Motori i performanse

Ako od Sanderovih motora očekujete sportske performanse, mogli biste da se razočarate.

Autocar osnovni 1,0 litarski benzinac opisuje kao funkcionalan, ali ne naročito rafiniran. Do 100 km/h potrebno mu je oko 14,2 sekunde.

To na papiru izgleda sporo, ali je u praksi razlika u odnosu na neke konkurente sa sličnim motorima manja nego što bi se očekivalo.

Motor, međutim, nije naročito tih. Na leru zvuči pomalo grubo, a iznad oko 3.500 obrtaja postaje primetno bučan u kabini.

Mnogo modernija opcija je 0,9 litarski trocilindarski turbo motor TCe.

U ponudi je bio i 1,5 litarski turbodizel, koji je posebno zanimljiv kupcima kojima su važni potrošnja i veći obrtni moment.

Generalno, Sandero ne ostavlja utisak automobila napravljenog da bude brz. Motori su tu da obave posao, a ne da pruže posebno uzbudljivo iskustvo.

Kako se vozi?

Reč koja možda najbolje opisuje način na koji se Sandero ponaša na putu jeste dovoljno.

Ogibljenje nije naročito sofisticirano. Na neravninama ume da bude grubo i neujednačeno, a reakcije automobila nisu tako uglađene kao kod prosečnog savremenog gradskog automobila.

Jedan od razloga je upravo konstrukcija namenjena lošijim putevima. Robusnije komponente ogibljenja, veća masa delova koji nisu amortizovani i tvrđi amortizeri doprinose tome da vožnja bude manje udobna.

Na manjim neravninama i pri nižim brzinama ogibljenje radi relativno slobodno. Kada naiđe veća promena na putu, amortizeri reaguju naglo i zaustavljaju pomeranje karoserije.

Zbog toga vožnja nije naročito rafinirana, ali uglavnom nije ni izrazito neudobna. Jednostavno, funkcioniše.

Na kvalitetnijem asfaltu Sandero pokazuje drugu stranu.

Upravljač ima dobru težinu i pruža pristojan osećaj, dok automobil u krivinama može da bude iznenađujuće uredan.

Prijanjanje između prednje i zadnje osovine je dobro izbalansirano, a naginjanje karoserije nije toliko izraženo da bi obeshrabrilo nešto bržu vožnju.

Naravno, većina vlasnika verovatno neće pokušavati da iz Sanderovog motora izvuče maksimum. Ali ako to uradite, moguće je otkriti nešto od karaktera starih Renaultovih modela koji su bili poznati po dobroj upravljivosti.

Pouzdanost

Dacia Sandero se generalno smatra pouzdanim automobilom, ali kod polovnog primerka ipak treba obratiti pažnju na nekoliko stvari.

Kod dizel verzija postoji mogućnost zapušavanja DPF filtera.

Razvodni kaiš i vodena pumpa trebalo bi da se menjaju na svakih šest godina ili oko 115.000 kilometara, prema Autocarovim podacima.

Kvalitet enterijera takođe može da varira, pa je kod polovnog automobila važno proveriti stanje plastike, prekidača i ostalih elemenata kabine.

Zaključak

Dacia Sandero 2013–2020 nije automobil koji pokušava da bude nešto što nije.

Nema naročito kvalitetnu unutrašnjost, nije posebno tih, ogibljenje mu nije među najboljima u klasi, a motori nisu poznati po impresivnim performansama.

Ali njegova najveća prednost je upravo u tome što za relativno malo novca nudi ono zbog čega ljudi kupuju automobil: petoro vrata, dovoljno prostora, veliki i praktičan prtljažnik i jednostavnu mehaniku.

Sandero je napravljen da bude prevozno sredstvo, a ne statusni simbol ili automobil za uživanje u vožnji.

Autocar ga je zbog toga ocenio sa 6/10, uz zaključak da čak i kada se uzmu u obzir skromnija oprema, rafiniranost i ekonomičnost, automobil nudi više nego što bi njegova cena mogla da sugeriše.