Svetska banka: Rast BDP-a Srbije 3,1 odsto u 2026. godini – Ekonomija

Kada se isključi Rusija, koja čini oko 40 odsto privrede ovog regiona, očekuje se pad stope rasta na tri odsto u 2026. u odnosu na 3,7 odsto u 2025 godini. Narušena kretanja na globalnom tržištu sirovina manje su uticala na privredni rast nego što je prvobitno bilo očekivano, navodi se u izveštaju.

Što se tiče Zapadnog Balkana, Svetska banka prognozira rast od 3,1 odsto u ovoj godini što je ubrzanje rasta sa 2,5 odsto u prošloj godini. Za narednu godinu predviđa se rast od 3,4 odsto za naš region.

BDP Srbije će prema proceni Svetske banke u 2026. godini iznositi 3,1 odsto, što je na nivou proseka regiona i približno onome što očekuje i Narodna banka Srbije čija je procena 3,2 odsto.

Međutim, projekcije rasta u narednoj godini poprilično se razlikuju. Svetska banka očekuje rast BDP-a Srbije u 2027. od 3,7 odsto, dok je NBS u avgustovskom Izveštaju o inflaciji projektovala rast pd 4,5 odsto.

Privredni rast predvođen je stabilnom potrošnjom i jačim fiskalnim podsticajima u pojedinim zemljama, iako viša cena energenata, slabija tražnja iz EU i pad proizvodnje ograničavaju poverenje, ocenjuje se u jesenjem izveštaju Svetske banke za region Zapadnog Balkana.

„U Srbiji je zabeležen znatno jači privredni rast zahvaljujući solidnom rastu realnih zarada, ekspanziji kredita, većoj državnoj potrošnji i otpornom izvozu, uprkos slabijoj spoljnoj tražnji. Turizam je takođe imao koristi od sve veće uloge Srbije kao regionalnog tranzitnog i avijacijskog čvorišta, pri čemu je proširenje vazdušne povezanosti Beograda pružilo podršku putnicima iz Rusije i Turske, iako su poremećaji povezani sa Bliskim istokom uticali na pojedine rute. Međutim, politička neizvesnost u nekim zemljama Zapadnog Balkana nastavila je da opterećuje privatne investicije i usporila je pojedine reforme u vezi sa pristupanjem EU, što je ograničilo potencijal za brži oporavak“, navodi se u izveštaju.

„Ekonomije u razvoju u regionu i dalje pokazuju otpornost usled smanjenog energetskog inteziteta, dodatnih državnih mera i snažne domaće tražnje”, izjavila je Antonela Basani, potpredsednica Svetske banke zadužena za Evropu i Centralnu Aziju, navodi se u saopštenju Svetske banke.

„Da bi povećale konkurentnost i pomogle da se prevaziđu efekti pada broja radno sposobnog stanovništva, zemlje regiona mogu da iskoriste potencijal veštačke inteligencije jačanjem osnovnih obrazovnih i upravljačkih veština zaposlenih, istovremeno pripremajući institucije tržišta rada i socijalne zaštite za ove disruptivne promene”, dodala je ona.

Povoljni uslovi na tržištu rada, zajedno sa rastom realnih zarada, doznaka, broja turista i javnih ulaganja podstakli su ekonomski rast. Države su privremenim olakšicama delimično ublažile uticaj viših cena energenata na domaćinstva i firme, mada su u pojedinim zemljama te mere doprinele i jačanju fiskalnih pritisaka.

Centralna Azija je i dalje najbrže rastući podregion, sa procenjenom stopom rasta od 5,8 odsto u 2026. godine uz projektovane stope rasta od 9,6 odsto u Kirgistanu i 7,9 odsto u Uzbekistanu.

U Centralnoj Evropi ističe se Poljska, čija će se stopa rasta zadržati na 3,6 odsto.

U Ukrajini se očekuje usporavanje rasta na 1,2 odsto, uz sve značajnija oštećenja ključne infrastrukture i otežan izvoz. Rast cena energenata doprineo je nastavku trenda visoke inflacije, dok su usporen privredni rast u Evropskoj uniji i sve snažnija konkurencija iz drugih zemalja negativno uticali na izvoz i industrijsku proizvodnju, naročito u okviru lanaca snabdevanja automobilske industrije u regionu.

Među ključnim negativnim rizicima i dalje su dodatni poremećaji trgovine i nastavak ratnih dejstava u Ukrajini, dalji rast troškova energenata, transporta i đubriva, globalno stroži uslovi finansiranja i ekstremne vremenske pojave.

U posebnom osvrtu na veštačku inteligenciju (VI), konstatuje se da se u regionu VI uvodi brže nego što su zemlje u stanju da je u ovom trenutku prihvate.

Otprilike svaki peti radnik, mahom visoko obrazovan i mlad, radi na poslovima koji su značajno izloženi uticaju VI. Tek svako deseto preduzeće trenutno koristi VI, i to uglavnom za osnovne zadatke. U ovom regionu već postoje brojne retpostavke za VI, uključujući skoro potpunu pokrivenost mobilnom mrežom, povoljne cene energije i brojnost radnika talentovanih za tehničke delatnosti.

Međutim, u izveštaju se navodi da usvajanje ove tehnologije otežava nedostatak osnovnih obrazovnih i upravljačkih veština, integrisanih i interoperabilnih podataka i kapaciteta računarske infrastrukture.

„Iako privatni sektor treba da bude osnovni pokretač usvajanja VI, prilagođavanja na njen uticaj i uvođenja inovacija, priprema radne snage za VI pruža kreatorima politika stvarnu priliku da se uhvate u koštac sa izazovima zaposlenosti i generišu rast”, rekao je Ivajlo Izvorski, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.

„Glavni rizik tokom naredne decenije u ovom regionu verovatno će biti nedovoljan stepen usvajanja VI i njenog prilagođavanja, a ne preveliko prisustvo ove tehnologije”, zaključio je Izvorski.

Osim povećanja efikasnosti postojećih industrija, VI bi mogla da omogući i kreiranje novih proizvoda, usluga, zanimanja i sektora. Da bi se to ostvarilo, potrebne su napredne veštine i mnogo veći priliv privatnog kapitala. Države bi mogle da podstaknu priliv privatnog kapitala proširenjem pristupa računarskim uslugama po povoljnoj ceni, čime bi stvorile prilike za izvoz kapaciteta data centara i usluga obrade podataka, pod uslovom da za njima postoji tražnja.