Otkud kuga u Rusiji? – Lični stavovi

U ovom slučaju pozornost je izazvala okolnost da je 28-godišnja žena radila kao laboratorijski tehničar u Institutu za kugu u dalekom Irkutsku, na jugoistoku Sibira.

Reakcije zapadne javnosti su prilično burne. Ima ih osvetoljubivih i likujućih („Karma za invaziju Ukrajine“), ali i empatičnih („Tužno je što se Rusija svela na smrt i destrukciju“).

Prednjače cinici. Neki se sprdaju („Sada Rusija bar ima dokaz da joj je biološko oružje efikasno“), a drugi „raskrinkavaju“ zaveru („SZO pokreće novu namerno izazvanu pandemiju“, „Brzo po vakcinu, lažna epidemija će nas sve pobiti“, „Sad će da smuvaju vakcinu“).

Brojni su i katastrofičari („Verovatno mutantan soj bakterije“, „Hoće da napadnu NATO ili UK“, „Znači Rusija planira da uništi planetu“, „Dolazi nam kovid br. 2“, „Beskrupulozna laboratorijska repriza sa kineskim kovidom“). Oprezni se uzdaju u blagovremeno preduzete mere („Avionski saobraćaj sa tom zemljom mora da bude obustavljen“), a neki u višu silu („Samo Gospod može da zaustavi tekuće ludilo“).

Šta je sporno? Žrtva bolesti, Darja Šipilova, izjavila je da joj je 25. septembra prsla staklena epruveta sa virulentnom kulturom uzročnika. Neobično je da se u takvoj ustanovi koriste staklene epruvete – pre više decenija zamenjene su plastičnim koje pri padu mogu samo da odskoče.

Još čudnije je da se ona u ustanovi sa najvišim, četvrtim stepenom biozaštite, ponaša kao servirka u kafanskoj kuhinji. Drugim rečima, morala je da bude obučena na način na koji deca zamišljaju Marsovce.

Vrhunac je što se posle incidenta našla sa kolegama u terenskoj akciji blizu mongolske granice, skoro 1000 kilometara južno od svoje laboratorije. Tu se i razbolela 29. septembra, a do tada, tokom transporta i hospitalizacije zvanično je došla u kontakt sa 200 osoba koje su stavljene u karantin i, nadamo se, odmah tretirane antibioticima.

Epidemiološki gledano, bubonski oblik kuge, sa limfnim čvorovima pretvorenim u guke, nastaje ubodom buve zaražene krvlju glodara. Nekada se uzročnici raznesu krvlju, pa se ispolji tzv. septikemični oblik kuge. Dešava se da se treći, plućni oblik kuge nadoveže na prethodni.

Moguće je i da plućna kuga nastane primarno, bez bubonske ni septikemične faze, ali u tom slučaju put prenosa nije ubod buve, već vazduh. Kod nesrećne Darje prvo su bila zahvaćena pluća. Nameće se zaključak da joj je neko kijao, kašljao ili govorio u lice, što znači da ona nije indeksni (nulti) slučaj bolesti. Time se epidemiološka situacija znatno usložnjava.

Još je dramatičnija druga mogućnost – da se ona zarazila udisanjem infektivnog aerosola na radnom mestu. Takav katastrofalan bezbednosan propust ukazivao bi da je bilo još izloženih zaposlenika u njenoj ustanovi.

Ostaje da se zvaničnici oglase o detaljima ovog incidenta. Za nas je važno da nema opasnosti od rasejavanja zaraze. Ona će ostati ograničena na Irkutsku oblast, uz malu verovatnoću da se van nje javi neki slučaj, ali je sigurno da ne predstoji epidemija van Sibira.

Na stručnjacima, ali i svim razumnim ljudima, predstoji da irkutski slučaj shvate kao ko zna koje po redu upozorenje da je čovek, uz sve mere opreza, sklon propustima i da posledice mogu da budu nesagledive.

Autor je epidemiolog, penzionisani profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.