Dronovi, plaćenici i nafta: Zašto je propao najnoviji američki plan za Libiju – Svet

Ti napadi, navode libijski mediji, odgovor su na akcije plemena sa juga zemlje, čiji su ciljevi bile snage neprikosnovenog vladara Bengazija, samoproklamovanog feldmaršala Kalife Haftara. Protiv američkog plana ustao i lider islamske zajednice.

Serija eksplozija u kojima su u avgustu uništena skladišta goriva na obodima Tripolija i istraga koja je usledila suštinski su uništili šanse za formiranje jedinstvenih institucija u Libiji, koje je ambiciozno zamislio Masad Bulos, izaslanik za Afriku američkog predsednika Donalda Trampa.

Bulosov plan, prema kojem bi mesto predsednika Libije pripalo feldmaršalu Kalifi Haftaru, dok bi neko iz porodice njegovog najvećeg rivala Abdelhamida Dbeibe postao premijer, pre ovih događaja su, bar načelno, prihvatile obe strane, sve dok vlasti u Tripoliju nisu optužile Haftarovog sina Sadama da je angažovao plaćenike da dronovima unište skladišta goriva u prestonici.

Petodnevni napadi na ta skladišta dodatno su pogoršali ionako kilavo snabdevanje energentima u državi koja je u vreme Muamera el Gadafija tržištu isporučivala tri miliona barela dnevno. U najvećem od skladišta, u trenutku eksplozije nalazilo se oko 4,5 miliona litara goriva, piše RTS.

Priča o tri Libijca i Špancu

Istraga je trajala gotovo dva meseca pre nego što su vlasti u Tripoliju obznanile da su uhapšene četiri osobe, tri Libijca i Španac, koji su, navodno, bili deo šire terorističke ćelije pod komandom Sadama Haftara.

Odmah posle objavljivanja prvih nalaza istrage, zvaničnici bliski Dbeibinoj vladi upozorili su međunarodne zvaničnike da je dalja saradnja sa mlađim Haftarom nemoguća, te da je američki plan o ujedinjenju Libije praktično mrtav.

Jednako je neizvesna sudbina plana koji su izdejstvovale Ujedinjene nacije, prema kojem bi, ukoliko stvari ponovo ne krenu po zlu, parlamentarni izbori imali da budu održani u naredne dve godine.

Sporazum su podržali i Tripoli i Bengazi, ali je ozbiljne rezerve izrazio verski lider šeik el Sadik el Garjani, dovodeći u pitanje niz odredbi ovog dogovora.

Nejasno je i u kojoj meri ovakav politički rasplet podržavaju bezbrojne lokalne milicije, čiji politički afiniteti mahom zavise od trenutnih prilika, priliva novca i odnosa snaga lidera dve vlade.

Problem za obe strane predstavljaju i povremene akcije bezbrojnih milicija, koje shodno sopstvenim interesima i zavisno od situacije menjaju savezništva i priklanjaju se vlastima u Tripoliju i Bengaziju.

U jednoj od akcija tih milicija, pre dve nedelje, grupa naoružanih i maskiranih boraca zatvorila je ventile na naftovodu koji vodi ka glavnom izvoznom terminalu u Zaviji.

Kratki spoj usred mirovnog procesa usledio je nedugo pošto se Sadam Haftar sastao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom u pokušaju da obezbedi još međunarodne podrške za predsedničku kandidaturu svog oca.

Porodica Haftar je, u martu, angažovala i američku konsultantsku kuću kako bi za Kalifu i Sadama „obezbedila status nezamenjivih lidera“, ali i preuzela potpunu kontrolu nad naftnom kompanijom Vaha.

Libija, beskrajna politička kriza

Politička kriza u Libiji, koja se povremeno pretvara u otvorene sukobe, gotovo bez prestanka traje još od svrgavanja režima Muamera el Gadafija 2011. godine. Međunarodna zajednica je nadu za izlaz iz ćorsokaka tražila u predsedničkim izborima, koji je trebalo da se održe krajem 2021, ali je ta inicijativa neslavno propala zbog nasilja, političkog natezanja i nejasnih pravila.

Izostanak volje za političkim rešenjem krize Libiju je pretvorio u poligon za isprobavanje novog oružja i natezanje velikih sila, uključujući SAD, Rusiju, Tursku, Italiju, Francusku i nekoliko arapskih država.

Libijci su, u suštini, prilično skeptični u vezi s tim mogu li slobodni i pošteni izbori uopšte biti održani u državi kojom dominiraju lokalne, mahom naoružane frakcije, korupcija i otvorena neprijateljstva.

Serija pokušaja da se u državi održe bilo kakvi izbori okončana je neuspesima i napadima na izdanke budućih izbornih institucija.

Pred Libijom se danas nalazi neizvestan put izgradnje bilo kakvih institucija i pravedne raspodele bogatstva koja bi, čemu se optimisti nadaju, ovog puta bila zasnovana na vladavini prava pre nego na ideologiji.

Godinama, a naročito od kraja 2021, kao prvi korak ka stabilizaciji najavljivani su slobodni izbori, i to pošto je 650.000 Libijaca potpisalo peticiju kojom se traži zamrzavanje aktivnosti svih privremenih institucija i stvaranje uslova za održavanje izbora.

Njih su proteklih godina pokušali da izdejstvuju i šefovi američkih i turskih obaveštajnih službi, Ujedinjene nacije, kao i izaslanici egipatskih vlasti, ali sva nastojanja da se lokalni lideri nagovore na bilo kakvu saradnju u tom smeru pokazala su se uzaludnim.