„Dvostruka igra“ posle 20 godina: Priča iza Skorsezeove kriminalističke drame nagrađene Oskarom – Kultura

Povodom dvadesete godišnjice filma „Dvostruka igra“, osvrćemo se na priču o njegovom nastanku…

Film „ Dvostruka igra“ je slobodna prerada popularnog hongkonškog policijskog trilera

„Infernal Affairs“, film iz 2002. godine, često se ubraja među najbolje hongkonške policijske trilere zahvaljujući izuzetnim glumačkim ostvarenjima Endija Laua i Tonija Leunga Čiju Vaja, uzbudljivoj priči i prikazu Hongkonga opterećenog postkolonijalnom krizom identiteta.

Film su režirali Endru Lau i Alan Mak, prema scenariju Feliksa Čonga i Maka. Priča prati policajca na tajnom zadatku koji se infiltrira u trijadu, dok se čovek iz kriminalnog miljea istovremeno infiltrira u policiju.

Uspeh prvog filma kod kritike i publike doveo je do snimanja dva nastavka, oba objavljena naredne godine. Iste godine, studio Vorner bros i producenti kompanije Plan B, Bred Pit i Bred Grej, otkupili su od kompanije Media Asia Entertainment Group prava na preradu originalnog filma za 1,75 miliona dolara.

Plan B je zatim angažovao Vilijama Monahana, scenaristu filma „Nebesko kraljevstvo“, da priču preseli na američko tlo i pretvori je u sukob između irsko-američke mafije i policije bostonskog kraja Sauti.

Martin Skorseze bio je jedini izbor studija Vorner bros za reditelja

Martin Skorseze je legenda. Kao jedna od ključnih ličnosti novog Holivuda, osvojio je brojne nagrade i često se smatra jednim od najvećih reditelja u istoriji kinematografije. Tome su doprineli njegovi hvaljeni filmovi, među kojima su „Taksista“, „Razjareni bik“, „Dobri momci“, „Kazino“, „Bande Njujorka“ i „Avijatičar“.

Kada je Monahan završio scenario, Vorner bros je za režiju svoje prerade imao na umu samo jednog čoveka: Skorsezea. On je pristao jer ga je Monahanov scenario očarao i podsetio na kriminalistički film noar „White Noise“ iz 1949. godine, sa Džejmsom Kegnijem u glavnoj ulozi, koji je imao sličnu osnovnu postavku priče.

Zanimljivo je da Skorseze nije znao da je „Dvostruka igra“ prerada hongkonškog filma sve dok nije prihvatio projekat. Potom se potrudio da original ne pogleda sve dok ne završi snimanje.

Bred Pit je prvobitno trebalo da igra lik Meta Dejmona

Met Dejmon, jedan od najcenjenijih glumaca današnjeg Holivuda, stekao je širu prepoznatljivost zahvaljujući drami Gasa van Santa „Dobri Vil Hanting“ iz 1997. godine, za koju je napisao scenario zajedno sa svojim bliskim prijateljem Benom Aflekom. Status vodećeg glumca dodatno je učvrstio filmom „Talentovani gospodin Ripli“, serijalom o Bornu i trilogijom o Oušenu.

Prvobitno je bilo predviđeno da Kolina Salivana igra Bred Pit. Međutim, Pit je odbio ulogu, smatrajući da bi mlađi glumac bio prikladniji za taj lik. Još jedan razlog bio je njegova veća želja da sarađuje sa Alehandrom G. Injarituom na filmu „Vavilon“.

Iako nije učestvovao kao glumac, Pit je ostao producent preko svoje kompanije Plan B. Jedan od Skorsezeovih saradnika, Kenet Lonergan, predložio je da za ulogu pozovu Meta Dejmona, budući da je odrastao u Bostonu. Dejmon je oberučke prihvatio priliku i pridružio se filmu.

Uloga Frenka Kostela znatno je proširena kada se projektu pridružio Džek Nikolson

Reći da je Frenk Kostelo odvratan čovek bilo bi preblago, a bez briljantne glume Džeka Nikolsona taj lik ne bi bio ni približno toliko upečatljiv.

Zanimljivo je, međutim, da je Skorseze prvobitno želeo Ala Pačina, s kojim do tada nije sarađivao. Iako će njih dvojica kasnije raditi zajedno na „Ircu“, Pačino je ovom prilikom odbio ponuđenu ulogu.

Skorsezeov drugi izbor bio je Džek Nikolson, ali je i on u početku imao nedoumice oko pridruživanja projektu. One su nestale posle sastanka sa Skorsezeom, Monahanom i Dikapriom, uz obećanje da će njegova uloga u priči biti znatno proširena.

Nikolson je prihvatio i zato što je želeo da igra izrazitijeg negativca i da se udalji od komedija. Film „Dvostruka igra“ je ujedno označio prvu saradnju ovog legendarnog holivudskog glumca i slavnog reditelja.

Leonardo Dikaprio dobio je gotovo sedam kilograma mišića za ulogu Bilija Kostigana

Leonardo Dikaprio, jedan od najsvestranijih holivudskih glumaca, izgradio je ime nijansiranim glumačkim ostvarenjima, ali i glavnim ulogama u visokobudžetnim hitovima. Osvojio je brojne nagrade, uključujući Oskara, nagradu Udruženja filmskih glumaca, nagradu BAFTA i tri Zlatna globusa.

Dikaprio je prethodno sarađivao sa Skorsezeom na „Bandama Njujorka“ i „Avijatičaru“, pa je znao šta može da očekuje od rada sa slavnim rediteljem. Kako bi izgradio fizički snažnu pojavu i uverljivo odigrao Bilija Kostigana, pripadnika državne policije na tajnom zadatku kojeg je ulica očvrsnula, podvrgao se strogom režimu vežbanja i posebnoj ishrani. Tako je dobio gotovo sedam kilograma mišićne mase.

Glumac je opisao svog junaka kao čoveka koji je u „neprekidnom napadu panike, dvadeset četiri sata dnevno“, što je predstavljalo snažan kontrast šarmantnom i dvoličnom Kolinu Salivanu, kog igra Met Dejmon.

Iako je već sarađivao sa nekima od najvećih imena filmske industrije, Dikaprio je glumačke duele sa Nikolsonom nazvao „jednim od najupečatljivijih trenutaka“ svoje karijere. Pre nego što je uloga konačno pripala njemu, za nju je razmatran Tom Kruz.

Dignama i Kvinana mogli su da igraju sasvim drugi glumci

Narednik Šon Dignam i kapetan Oliver Kvinan dvojica su policajaca koji vode tajnu operaciju protiv Frenka Kostela, u kojoj učestvuje Dikapriov lik. Iako ih povezuju borba protiv korupcije i nastojanje da iskorene nepravdu, po karakteru teško da bi mogli biti različitiji. Dignam je nagao i sklon psovkama, dok je Kvinan staložen i smiren.

Pre nego što su angažovani Mark Volberg i Martin Šin, Skorseze je za ove uloge imao na umu druge glumce. Njegov prvi izbor za Dignama bio je Rej Liota, dok je za Kvinana razmatrao Roberta de Nira.

Bilo bi zanimljivo videti šta bi ova dvojica njegovih čestih saradnika donela filmu „Dvostruka igra“, ali svi se možemo složiti da su Volberg i Šin više nego opravdali očekivanja.

Vera Farmiga osećala je pritisak kao jedina žena među glavnim glumcima

Vera Farmiga započela je karijeru u pozorištu i na Brodveju, a zatim se okrenula televiziji i filmu. Proboj joj je donela uloga u filmu „Down to the Bone“ iz 2004. godine, za koju je dobila nagradu Udruženja filmskih kritičara Los Anđelesa.

Status zvezde horor filmova učvrstila je ostvarenjima „Joshua“ i „Orphan“, kao i ponavljanjem uloge istraživačice paranormalnih pojava Lorejn Voren u serijalu „The Conjuring“.

Farmiga je u početku imala tremu zbog susreta sa Dikapriom i Skorsezeom. Posle tog iskustva rekla je: „Očekujete da između vas i njih postoji nekakav jaz, ali njega nije bilo.“

Pripremajući se za ulogu, razgovarala je i sa psihijatrom koji je radio za policiju Los Anđelesa. Nažalost, nakon što je pročitao scenario, psihijatar joj je rekao da njen lik u priči gotovo sve radi pogrešno.

Dikaprio nije želeo da se u kampanji za Oskara nadmeće sa kolegama iz „Dvostruke igre“

Dikaprio je kao Bili Kostigan u „Dvostrukoj igri“ pružio zaista sjajnu glumačku izvedbu. Ipak, iz više razloga nije dobio nominaciju za najboljeg sporednog glumca.

Jedan razlog bio je taj što je Vorner bros prednost dao njegovoj glavnoj ulozi u filmu „Krvavi dijamant“ Edvarda Zvika, koji je izašao iste godine. Drugi je bio Dikapriova želja da se u kampanji ne nadmeće sa kolegama s kojima je igrao u „Dvostrukoj igri“.

Njegov plan je zapravo urodio plodom: Mark Volberg je dobio nominaciju za Oskara za najboljeg sporednog glumca zahvaljujući svojoj naizgled lakoj, a briljantnoj interpretaciji narednika Šona Dignama.

Endi Lau i Toni Leung trebalo je da imaju kratke gostujuće uloge

Pošto su u originalnom filmu igrali likove na kojima su zasnovane uloge Meta Dejmona i Leonarda Dikaprija, producenti su prvobitno želeli da Endi Lau i Toni Leung Čiju Vaj imaju kratke gostujuće uloge. Trebalo je da igraju šefa trijade i njegovog prevodioca, koji se pojavljuju u drugoj polovini filma, tokom primopredaje mikroprocesora.

Nažalost, taj plan nije ostvaren. Uloge su umesto njih dobili Robert Čan i Lajman Čen, što je predstavljalo svojevrsnu propuštenu priliku.

Uspeh na blagajnama, pohvale kritike, nagrade i nasleđe

Snimljena sa budžetom od 90 miliona dolara, „Dvostruka igra“ zaradila je 290,5 miliona dolara na svetskim bioskopskim blagajnama i tokom prvog vikenda prikazivanja zauzela prvo mesto po zaradi.

Prema sajtu Rotten Tomatoes, koji objedinjuje filmske kritike, film ima odličnih 91 odsto pozitivnih ocena na osnovu 285 kritika, uz prosečnu ocenu 8,4 od 10. Zajednički sud kritičara na tom sajtu glasi: „Uz izuzetna ostvarenja odlične glumačke postave, ‘Dvostruka igra’ je potpuno zaokupljujuća gangsterska drama, sa sirovom autentičnošću i zamagljenim moralnim granicama koje smo navikli da očekujemo od Martina Skorsezea.“

Kritičari su gotovo jednoglasno hvalili film, ističući uverljive izvedbe glavnih i sporednih glumaca, uspešno prilagođavanje izvornog materijala američkom okruženju i Skorsezeovu sigurnu režiju.

Na dodeli Oskara naredne godine, Američka akademija filmskih umetnosti i nauka konačno je Skorsezeu uručila dugo očekivanu nagradu za najbolju režiju, nakon čak pet prethodnih nominacija. Pored Oskara za režiju, film „Dvostruka igra“ je osvojio nagrade za najbolji film, najbolji adaptirani scenario i najbolju montažu.

Za svoj rediteljski rad Skorseze je iste godine osvojio i nagradu Udruženja američkih reditelja, Zlatni globus i nagradu Critics Choice.

Nakon što je pogledao trilogiju „Infernal Affairs“, scenarista Vilijam Monahan zamislio je nastavak „Dvostruke igre“. Želeo je da priču povede drugim putem u odnosu na original, tako što bi veći naglasak stavio na političku korupciju u Bostonu ili pratio Dignamovu sudbinu posle događaja iz prvog filma.

Ipak, tokom godina ništa od toga nije ostvareno. Možda je to i sreća u nesreći: ovom surovom kriminalističkom trileru, prepunom glumačkih zvezda, nastavak nije potreban da bi ostao upamćen kao jedan od najboljih filmova iz sredine dvehiljaditih.

Izvor: Flickering Myth