Vučić nikad nije zvanično posetio Šabac, kao ni Slobodan Milošević – Lični stavovi

Najavljeno je da će fabrika zapošljavati 200 radnika, a, naravno, da to ne može da prođe bez predsednika države Aleksandra Vučića, koji je i inače u velikoj predizbornoj kampanji.

Strane investicije su važne, ali one ne rešavaju nagomilane probleme. Prošle godine su upola smanjene, a pokazalo se povećanje odliva kapitala i profita.

Primer je Bor, gde je izvučeno više od milijardu evra, a državi je ostala rudna renta od nekoliko desetina miliona evra. Šapčani se sećaju da je Vučić, kao premijer, otvorio i veliku japansku fabriku „Jazaki“, koja zapošljava dve hiljade radnika.

Ostaće upamćeno da je Vučić izbegao da se pozdravi sa tadašnjim gradonačelnikom Šapca Nebojšom Zelenovićem, za koga je, gle, rekao da ima više krivičnih prijava nego što je on pojeo supe.

Istine radi, Zelenović je imao krivičnu prijavu za nenamensko trošenje budžeta od pet miliona evra, ali, što je potvrdila i Državna revizorska institucija, budžet nije oštećen, jer je to iskorišćeno u drugu svrhu.

Takođe, uprkos silnih inspekcija, a neke su ovde bile i dva meseca i češljale sve moguće ugovore i platni promet, nisu našle nešto protivzakonito, što se ne može reći za naprednjačku vlast. Na primer da se novootvorenoj TV „Mačva“ isplati 6,6 miliona dinara na konkursu za medijske sadržaje, a da nije imala impresum kao obavezni kriterijum, a pri tom je konkurs kasnio.

Šabac nije omiljeni grad Vučiću, mada je njegov počasni građanin. Pa je tako nova naprednjačka vlast promptno dodelila Vučiću najvišu nagradu grada Šapca, „22. april“, i to u oblasti demokratskih vrednosti. A upravo se on pokazao kao najveća prepreka demokratiji, počev od satanizovanja opozicije, pluralizma i vladavine prava, do eklatantnih primera kršenja Ustava.

I to se potvrdilo da za sve ove godine Aleksandar Vučić nikad zvanično nije posetio Šabac.

Bili su tu mitinzi, obilazak tokom poplava 2015, radovi na novom mostu ili putevima za Tekeriš, odnosno Loznicu, kao i posete okolnih mesta, ali da po protokolu poseti gradsku upravu – ne.

Možda neki animozitet postoji prema ovom gradu zato što je ovde demokratska opozicija pobeđivala na lokalnim izborima sve do 2020. godine. A tada se desila neviđena krađa izbora, da je u prvi mah Gradska izborna komisija poništila izbore na svih stotinu biračkih mesta. Upravni sud iz Novog Sada je to relativizovao, pa su se ponavljali izbori u tri maha.

Sve što je viđeno u Šapcu ponovilo se kasnije na potonjim izborima u Srbiji, uz pretnje, ucene, kupovinu glasova… Simptomatično da ni Slobodan Milošević nikada nije zvanično posetio Šabac. I to zato što se ovde Ivan Stambolić poslednji put pojavio kao predsednik Predsedništva Srbije u funkciji predsednika Odbora za proslavu 150 godina Šabačke gimnazije.

Za sada izvesno je, po najavi predsednika države, da će parlamentarni izbori biti 18. ili 25. oktobra. A uslovi se nisu poboljšali ni za jotu, od neuređenih biračkih spiskova, nefunkcionalnog REM-a, zabrane funkcionerske kampanje… Pa opet izbora će biti, jer su studenti probudili Srbiju.

Krađe će biti, ali da baš toliko pokradu – ne mogu. Dolazi i najbrojnija ekipa stranih posmatrača, studenti i zborovi građana uveliko su i oni u kampanji, osposobljeno je dvadesetak hiljada kontrolora, pa ipak…

Ostaju oni nevidljivi konci mafijaških ugovora koji se ne prijavljuju jer nema ko da štiti građane. Ni pravosuđe ni policija ne rade što bi trebalo, i jedino oružje su kredibilitet i čestitost studenata pokriće za ove izbore.

Autor je novinar iz Šapca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.