Teslina formula – Kultura – Dnevni list Danas

„Rekao je da će ostati da radi u kancelariji, nakupilo mu se mnogo posla“, kaže baba opravdavajući ga.

„Znam ja koju su to posla“, kaže deda.

„Ima mnogo posla u Okeanu.“

„Šta radi ujka Aleksandar u okeanu?“ pitam babu kasnije, po završetku ručka, dok pere činije i šerpice.

Ona se pravi da me ne čuje i namerno lupa činijama.

U tom trenutku deda ulazi u kujnu.

„On tamo radi kao ronilac“, kaže on. „Roni i hvata ribe. Ali može da mu se dogodi da prođe neka velika ajkula, pa ona njega da zgrabi. Da vidimo tada šta će da radi.“

Ja gledam začuđeno – znam da je okean negde mnogo daleko, a ujak Aleksandar mi ne izgleda kao neko ko se bavi tako opasnim zanatom kao što je ronjenje u okeanu.

„Кako stiže do tamo?“ pitam.

„Fijakerom“ kaže deda i kiselo se smeje.

Baba ga gleda prekorno i skuplja usta, pokazujući neodobravanje. „Nemoj da zbunjuješ dete“, kaže.

Zatim se okreće ka meni. „Idi igraj se u vrtu“, kaže, „ali nemoj da kidaš cveće.“

***

Lupa: to veliko kiklopsko oko približava oklope insekata, njihovo viteško oružje, oštre zube, sečiva, klešta.

Ja sam je dobio od oca za rođendan i, uz njenu pomoć, vrt postaje velika zbirka oružja, enciklopedija puna neverovatnih slika.

Kada mi dosadi da gledam velike oči muva i šare ne krilima leptira, ja je koristim kao spravu za mučenje.

Skupljam pod njom u užarenu tačku mlaz sunčevih zraka: ta zapaljiva pokretna tačka šeta oko mravinjaka iz koga izlaze krupni crveni mravi – kada ih dodirne, oni poskoče, pokušavaju da se odbrane od nevidljivog neprijatelja, zatim, ne shvatajući ništa, hoće da pobegnu, ali užasno vreo šiljak, vođen mojom rukom, prati ih, probija im oklop i spaljuje ih.

Oni čine očajničke pokrete, grče se, umiru.

Ja usmeravam ubojito oružje kao neki ludi naučnik na druge mrave.

Oko mravinjaka vlada haos.

Jako pažljivo usmeravam vrh svetlosti po cvetu na kome leptir širi krila.

Još nije svestan opasnosti, kada se mala crna tačka koja se tek pojavila na jednom krilu, odjednom proširi i iz nje vine mali plamen.

On treperi, hoće da poleti, ali užasna svetlosna igla probada, iz malog mekanog tela izbija gadni zeleni sok, i on uzalud maše sa nepovređenim krilom, usmrćen od tog sunca koje ga je stvorilo.

Veliki dugonogi cvrčci panično beže i oprljenih krila se zavlače u rupe u kojima žive cvrčci-popci.

To izaziva mnoštvo podzemnih uzbuna i sudara.

U vrtu vlada haos.

Više nema nikoga da mi se suprotstavi i ja prljim cvetove psećih usta koji mi nisu krivi ni za šta.

Ja sam gospodar planete Šan-gri-la, borim se sa lošim kraljem Mingom, uništavam čudesna bića koja su u njegovoj službi, tajanstvenim oružjem koje se zove „zraci smrti“ i koje me čini nepobedivim.

***
Ujaci govore da je naučnik koji se zove Nikola Tesla izmislio tajno oružje koje se zove „zraci smrti“.

Ko uspe da ga napravi, postaće gospodar sveta.

Mnogo zemalja nudilo je ogromno bogatstvo samo da dobije formulu kako se to pravi, ali im je Tesla nije dao.

Za sada je tajna negde sakrivena i svi špijuni na svetu traže mesto gde je.

Ja znam da je reč o jednoj velikoj lupi, velikoj kao kuća, a možda i većoj: samo mora da postoji neko vozilo koje bi nosilo tu lupu i vešti ljudi koji će je usmeravati.

„Biće opasno ako Japanci otkriju formulu“, kaže deda.

„U Svetom pismu piše da će žuta rasa zavladati svetom“, oprezno dodaje baba.

„Svetom će zavladati proleterijat“, izjavljuje prkosno ujka Aleksandar.

Ja ne znam šta znači „proleterijat“, ali ne žurim da se raspitam, pošto su odrasli užasno dosadni kada počnu da objašnjavaju.

A i svet je zanimljiviji ako u njemu ima nerazumljivih reči.

Prevod s makedonskog: Danka Andonovski

Autor je makedonski i srpski akademik, poznati pesnik, romansijer, pripovedač i esejista, čiji je roman “Madžun” objavljen u izdanju Arhipelaga i Dosije Studija.