Dragan Mićanović: Glumac čiji je neizgovoreni govor ipak stigao do publike – Kultura

Prema navodima Televizije E, odluka da Mićanović ne otvori festival doneta je zbog sadržaja govora koji je unapred dostavio organizatorima radi prevoda na engleski jezik. A u govoru nije bilo mnogo toga što se od Dragana Mićanovića poslednjih godina već nije moglo čuti.

Govorio je o odgovornosti, nasilju, položaju kulture i studentskim protestima u Srbiji, podsetio da gotovo dve godine nema konkursa za nove filmove i upozorio na „sistematsku eliminaciju slobodnomisleće kulturne scene“. Završio je pozivom publici da ne žmuri i da ne dozvoli da joj se stavlja povez preko očiju.

Mićanović je, međutim, odbio da odmah od ovog slučaja napravi priču o sebi. Poručio je da će o onome što se dogodilo govoriti tek po završetku festivala, jer ne želi da događaji sa otvaranja zasene filmove i njihove autore.

Takav stav možda i nije neočekivan za glumca koji već više od tri decenije karijeru gradi prvenstveno na pozornici.

Dragan Mićanović rođen je 30. septembra 1970. godine u Loznici. Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je 1993. godine.

Njegov pozorišni CV danas izgleda gotovo kao mali pregled dramske književnosti: bio je Romeo, Hamlet i Fortinbras, Don Žuan, Tartif, Alsest, Trigorin, Sirano, Argan, Nikola Tesla, knez Mihailo…

Šekspir zauzima posebno mesto u njegovoj biografiji. Od Romea, sa kojim je počinjao, preko Hamleta, do londonskog Glob teatra, gde je dobio priliku da omiljenog pisca igra na njegovom jeziku i u pozorištu koje nosi njegovu tradiciju. Mićanović je kasnije taj period nazivao delom svoje mladosti kojeg se seća sa posebnom toplinom.

I posle više od trideset godina glume, o svom poslu govori pre svega kao o igri. Dok god mu bude uzbudljivo da se igra sa kolegama i likovima koje tumači, govorio je, baviće se glumom.

Na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta publika ga je gledala u predstavama „Sirano“, „Vrat od stakla“, „Uobraženi bolesnik“, „Sumnjivo lice“, „Tartif“, „Mletački trgovac“, „Galeb“, „Bure baruta“, „Mizantrop“ i mnogim drugim. Igrao je i u Narodnom pozorištu, Ateljeu 212, Madlenianumu, Crnogorskom narodnom pozorištu i drugim teatrima.

Filmska i televizijska publika pamti ga iz „Lajanja na zvezde“, „Točkova“, „Stršljena“, „Ubistva s predumišljajem“, „Bureta baruta“, „M(j)ešovitog braka“, „Montevideo, Bog te video!“, „Vere“, „Čovjeka koji nije mogao šutjeti“ i brojnih drugih ostvarenja, a poslednjih godina posebnu pažnju privukao je ulogom Zorana Đinđića u seriji „Sablja“.

Iako je tokom karijere radio i u velikim međunarodnim produkcijama, uz Entonija Hopkinsa, Morgana Frimena, Semjuela L. Džeksona, Rajana Rejnoldsa, Salmu Hajek i Antonija Banderasa, pozorištu je ostao veran.

Dobitnik je Sterijinih nagrada, priznanja „Miloš Žutić“, „Raša Plaović“, „Zoran Radmilović“ i „Milivoje Živanović“, kao i niza godišnjih nagrada JDP-a. Prošle godine dobio je i nagradu „Dr Branivoj Đorđević“ za dikciju.