Crnogorski “euro model” koji nema veze sa Evropom – Miša Brkić

Tako bi se, estradnim slengom, mogao tumačiti ishod nedavnog sastanka stotinak crnogorskih preduzetnika i biznismena, okupljenih u Uniji poslodavaca, s premijerom Milojkom Spajićem koji je uzburkao crnogorsku žabokrečinu i pokazao kako praktično izgleda javni angažman poslovne elite u jednom društvu. Konkretan razlog za razlaz partnera bio je slatkorečiva namera premijera da godinu dana pred parlamentarne izbore povećanjem zarada potkupi radničku klasu (250.000 zaposlenih u privatnom i javnom sektoru), a sve pod plaštom „evropskog modela“.

Posle sednice Vlade, premijer je sa velikim oduševljenjem obavestio javnost da je Vlada „pažljivo isplanirala“ da se od početka naredne godine zarade u Crnoj Gori obračunavaju prema obavezujućim kriterijumima Vladinog programa „euro model“ i da taj „inovativni program“ garantuje da će minimalna neto zarada radnika koji ima osnovno obrazovanje ili je bez škole iznositi 1.000 evra (sada je 600 evra), oni koji imaju srednje obrazovanje primaće najmanje 1.250 evra (sada primaju 600), dok će zaposleni sa visokim obrazovanjem mesečno dobijati minimalnu neto platu od 1.400 evra (sada primaju 800). Pored toga, treba da bude i dodatnog povećanja zarada kad socijalni partneri „prihvate zahtev Vlade“ da se povećanje obračunske vrednosti koeficijenta jednako primeni na javni i privatni sektor pa će tada neto zarada preći „čak 2.000 evra“.

Zagledan u svetlu budućnost trčeći pred rudu, premijer je objasnio da predlog („reforma“) Vlade donosi crnogorskim radnicima evropski standard i evropske ekonomske benefite čak i „pre roka“, odnosno pre formalnog ulaska u EU. Istovremeno, omogućuje poslodavcima da izađu iz reforme kao pobednici.

Preduzetnike iz Unije poslodavaca toliko je „obradovala“ pobednička sudbina da su odmah sutradan ujutru izrazili ogromnu zabrinutost zbog premijerove ushićenosti i najavili da pripremaju hitan sastanak s njim da bi dobili odgovore u vezi sa najavljenim programom. Iz ovako sročenog saopštenja stekao se utisak da privrednike u pripremi ovog „reformskog“ paketa niko ništa nije pitao, niti konsultovao. Toliko o evropskoj transparentnosti, posvećenosti dijalogu s poslodavcima i uvažavanju tržišnih principa.

I pet dana kasnije, 23. septembra, privrednici i premijer „ukrstili su koplja“. Posle sastanka prvi je (16.01h) požurio da se oglasi premijer i u stilu populističkog prevaranta saopštio da je „dogovoreno“ na koji način će se „euro model“ primeniti u Crnoj Gori. A onda je objasnio javnosti da su se on i Vlada opredelili baš za taj model da bi preduhitrila egzodus radnika, naročito sa severa države, kad Crna Gora uđe u Evropsku uniju i da bi pomogla privredi da spremno dočeka ulazak na jedinstveno EU tržište. Zanimljivo je da ovog „objašnjenja“ nema u premijerovom saopštenju izdatom odmah posle sednice Vlade 17. septembra uveče.

Dvadesetak minuta kasnije (16.35h) oglasili su se i poslodavci. Oni u saopštenju ne spominju da je postignut bilo kakav dogovor s premijerom, ali otkrivaju da su posebno izrazili nezadovoljstvo jer privreda nije konsultovana u procesu kreiranja najavljenih mera, da je izostala detaljna analiza njihovih potencijalnih efekata na održivost poslovanja, konkurentnost, zaposlenost i ukupnu stabilnost privrede i da je zatraženo da se razgovor o „euro modelu“ vrati u okvir dijaloga socijalnih partnera. Kritika o izostanku detaljne analize otvorena je poruka da poslovni ljudi ne veruju u premijerovu priču o pažljivo isplaniranom „euro modelu“. „Vijestima“ je više učesnika sastanka potvrdilo da niko od stotinak privrednika nije podržao Spajićev program. Niko.

Liči li to na različite poglede na život i nepomirljive razlike?

Premijer očito smatra da je Vlada (država) ta koja treba da donese evropski standard i ekonomske benefite. Privrednici, pak, znaju da oni stvaraju bogatstvo a ne Vlada (država). Premijer nije čarobnjak koji će potezom pera, odnosno potpisom predloga zakona, preduzetnike i radnike učiniti srećnijim, bogatijim i zadovoljnijim. Samo je tržište taj arbitar.

Predloženi „euro model“ u suštini nema nikakve veze s Evropom, ali i sa ekonomskim zakonitostima. Ne može Vlada povećavati zaradu 60 odsto dok novostvorena vrednost godišnje raste tri odsto a produktivnost uopšte ne raste. To je klasičan primer ekonomski nepismenog populizma. A da stvar bude gora, taj model ugrožava konkurentsku sposobnost crnogorskih preduzeća na domaćem i inostranom tržištu.

Ali, koliko je Vladi malo stalo, ili uopšte nije stalo, do konkurentnosti pokazuje novi slučaj nametanja još većih troškova privredi zbog čega se ponovo nezadovoljna oglasila Unija poslodavaca. Preduzetnici upozoravaju da pored povećanja troškova rada (premijerov „evropski model“) sada iz države stiže još jedno, novo opterećenje privrede – nagli rast cena usluga upravljanja komunalnim otpadom. Podaci koje je prikupila Unija pokazuju da se povećanje cena kreće između 60 i 250 odsto, a u pojedinim opštinama prelazi i 900 odsto. Kao primer navodi se jedan hotelski kompleks u Budvi koji je ranije za celu godinu tu uslugu plaćao 135.000 evra, a sada će plaćati 304.000 evra. Unija je tim povodom poslala inicijativu Savetu za konkurentnost da istraži posledice takvih troškova na poslovanje kompanija.

Učestala reagovanja crnogorske poslovne zajednice ukazuju na sve izraženije nezadovoljstvo ekonomskim ambijentom koji kreira izvršna i zakonodavna vlast. U avgustu je Unija bila primorana da ponovo pozove vlast da ukine zabranu rada nedeljom jer je Ustavni sud uvažio argumentaciju privrede i utvrdio neustavnost tog rešenja u Zakonu o unutrašnjoj trgovini.

Taj poziv Unija je argumentovala podatkom da je za 30 dana zatvoreno 118 dućana zbog rada nedeljom i izrečeno blizu 90.000 eura novčanih kazni. Toliki obim represije jasan je signal da norma nije prilagođena realnosti i pokazuje koliko je aktuelni zakon loš, smatraju privrednici: „Kada se neki propis mora održavati prvenstveno inspekcijama i kažnjavanjem, to je jasan znak da ga treba menjati. Zbog toga smatramo da je, nakon višegodišnje zabrane rada nedeljom, vreme da se podvuče crta i objektivno sagledaju stvarni efekti zabrane, te izvrši objektivna analiza njenih ekonomskih i društvenih efekata“. Skupština Crne Gore ignorisala je mišljenje privrede i ponovo usvojila gotovo identičnu zabranu rada nedeljom.

Vlast nenaklonjenu biznisu moglo bi skupo da košta ignorisanje mišljenja i zahteva koji joj stižu iz poslovnih krugova. Trud da populizam prekrije nalepnicom „EU“ bedni je pokušaj vlasti da prikrije neznanje, nesposobnost i animozitet prema tržišnoj ekonomiji.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.