AP: Srpski separatista Dodik proglasio pobedu na izborima u BiH – Region

Dodik je izrazito „proruski orijentisan političar koji je, iako se nije lično kandidovao, dominirao kampanjom i podsticao podele separatističkom retorikom, što je izazvalo strah od ponovne nestabilnosti u Bosni i Hercegovini (BiH)“, prenosi Asošijeted pres (Associated Press).

Kao bivši predsednik Republike Srpske, entiteta sa srpskom većinom, Dodik je bio suočen sa zabranom obavljanja javnih funkcija nakon što je prošle godine osuđen zbog nepoštovanja odluka međunarodnog predstavnika zaduženog za nadgledanje sprovođenja mirovnog sporazuma iz 1995. godine, kojim je okončan rat.

Posle prebrojanih gotovo 90 odsto glasova, Dodikova saveznica Željka Cvijanović, iz desničarskog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), osvojila je više od 55 odsto glasova i time obezbedila jedno od tri mesta u tročlanom Predsedništvu BiH, ostvarivši prednost od oko 30 odsto u odnosu na najbližeg protivkandidata.

Obraćajući se novinarima večeras, Dodik je izjavio da će „njegova nacionalistička stranka imati i ubedljivu većinu“ u skupštini Republike Srpske, a za izbornu pobedu je zaslužnim smatrao „veličanstvenu pobedu“ američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) 2024. godine, kao i podršku ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Niko ne treba da od nas traži da menjamo svoju politiku. Nećemo odustati, već ćemo nastaviti da radimo za svoj narod… Ne mogu da verujem da smo ovako ubedljivo pobedili“, rekao je Dodik.

Oko 3,4 miliona birača imalo je pravo glasa za izbor tri člana multietničkog Predsedništva, poslanika u državnom parlamentu i čelnika institucija u dva entiteta zemlje: Federaciji Bosne i Hercegovine, gde većinu čine Bošnjaci, i Republici Srpskoj, u kojoj dominiraju etnički Srbi.

Nakon što je prebrojano više od 94 odsto glasova, Darijana Filipović iz nacionalističke Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine imala je ubedljivu prednost u trci za mesto hrvatskog člana Predsedništva, dok je aktuelni bošnjački član Predsedništva Denis Bećirović iz Socijaldemokratske partije vodio u odnosu na svog najbližeg rivala, Bakira Izetbegovića, sa razlikom manjom od tri odsto.

I Filipovićeva i Bećirović proglasili su pobedu u svojim izbornim trkama, pre nego što su svi glasovi bili prebrojani.

Centralna izborna komisija BiH saopštila je da je ukupno glasalo 1.432.269 birača, što predstavlja izlaznost od 42 odsto, odnosno pad od oko osam odsto u odnosu na prethodne izbore u BiH održane 2022. godine.

Bosna ima složen sistem institucija vlasti, uspostavljen mirovnim sporazumom postignutim uz posredovanje SAD 1995. godine, sa ciljem upravljanja etničkim podelama između muslimanskih Bošnjaka, pravoslavnih Srba i katoličkih Hrvata, koje su i dovele do rata.

Ipak, Dodik je konstantno testirao te granice, otvoreno prkoseći državnoj vlasti u Sarajevu i preduzimajući korake ka otcepljenju Republike Srpske od zemlje, prenosi AP.

Na završnom predizbornom skupu svoje stranke, održanom u petak uveče u Banjaluci, administrativnom centru Republike Srpske, Dodik je poručio pristalicama da je Bosna „mrtva“.

„To je nemoguća zemlja. Nema nikakvog smisla“, rekao je Dodik na skupu kojem je prisustvovao i ruski ambasador Igor Kalabuhov.

Takve političke i etničke podele – u kojima Bošnjaci, Srbi i Hrvati u zemlji uglavnom glasaju prema etničkoj pripadnosti – blokirale su napredak Bosne ka članstvu u EU, uprkos naporima Unije da podstakne podeljene lidere zemlje na saradnju u sprovođenju reformi.

Analitičar Dragan Bursać izjavio je da, iako se Dodik prvi put posle skoro 30 godina nije našao na glasačkom listiću, on „i dalje upravlja situacijom. Prisutan je svuda“.

„Očigledno je da mere kojima mu se zabranjuje učešće u političkom životu ne daju rezultate, a on ih koristi u svoju korist“, rekao je Bursać.

Kao jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, Bosna se i dalje bori za oporavak decenijama nakon rata koji je počeo 1992. godine, nakon što je zemlja proglasila nezavisnost od bivše Jugoslavije (kojom su dominirali Srbi), a etnički Srbi uzeli oružje kako bi stvorili sopstvenu državu i pripojili je Srbiji. U sukobu je poginulo više od 100.000 ljudi, dok su milioni raseljeni, prenosi AP.

Ratne rane u Bosni nedavno su ponovo otvorene javnim odavanjem počasti u Srbiji i među bosanskim Srbima ratnom komandantu Ratku Mladiću, koji je preminuo krajem avgusta dok je služio doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i drugih ratnih zločina.

Bosanski Srbi smatraju Mladića herojem, uprkos tome što ga je sud UN osudio zbog masakra više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka u Srebrenici 1995. godine, kao i zbog drugih zločina.

Na izborima održanim danas, u Bosni su prvi put korišćeni sistemi za elektronsku identifikaciju birača i skeneri glasačkih listića kako bi se sprečile nepravilnosti ili organizovane manipulacije glasačima, koje su ranije dovodile u pitanje regularnost izbornog procesa.

Novinari agencije AP javili su jutros da su na više biračkih mesta glasanje nije moglo da počne na vreme zbog poteškoća sa novom digitalnom tehnologijom.

Izborna komisija BiH saopštila je da će pojedinim biračkim mestima, na kojima je ranije tokom dana došlo do zastoja, biti dozvoljeno da ostanu otvorena i nakon roka za zatvaranje u 19.00 časova.

Pojedini birači u Banjaluci izrazili su zabrinutost da bi novi digitalni sistemi mogli da zbune starije glasače. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske saopštilo je da je od 1.957 biračkih mesta u tom entitetu, na njih 201 zabeleženo kašnjenje.