“Mašina trokira” – velika izlaznost i kontrola mogu da umanje prostor za krađu: Gosti “Utiska nedelje“ o izborima i mogućim manipulacijama – Izbori26

Student Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu Aleksa Španjević rekao je da studenti pripremaju kontrolore i obuke za sprečavanje nepravilnosti, dok je psihijatar i docent Medicinskog fakulteta dr Milutin Kostić ocenio da, uprkos opstrukcijama, velika izlaznost i kontrola biračkih mesta mogu da umanje prostor za izborne zloupotrebe.

Student Španjević je objasnio da će građani Srbije koji žive van zemlje imati otežane uslove za glasanje, navodeći da Ministarstvo spoljnih poslova nije predložilo dovoljan broj biračkih mesta.

„Sramna je činjenica da će naši građani koji žive van granica imati jako težak posao da glasaju za kandidate koje žele. Predlog Ministarstva spoljnih poslova je da se ne otvori dovoljan broj biračkih mesta. Mi smo predložili da se otvori 120 mesta kako bi se pokrili svi regioni, a MSP je predložio 90“, rekao je Španjević, prenosi N1.

Kao primer naveo je Kanadu, gde, prema njegovim rečima, neće biti biračkih mesta u svim gradovima u kojima živi veliki broj građana Srbije.

Španjević je poručio da studenti očekuju opstrukcije, ali da zbog njih ne odustaju od kampanje.

„Žao nam je što je ovako ispalo, ali znamo da ćemo i pored opstrukcija nastaviti. Mogu da pokušavaju šta god žele. Ovo nas frustrira, ali nije nešto što nismo očekivali“, rekao je.

Španjević je naveo da studenti pripremaju kontrolore za izborni dan.

„Videli smo na koje načine režim krade, ali smo spremili odgovor. Obuke koje vodimo bave se prevencijom i zaustavljanjem nepravilnosti, jer postoji mnogo načina da se takve stvari spreče“, rekao je student.

Sofija Mandić: Razlika između 81 i 90 biračkih mesta isključivo je u korist Bosne i Hercegovine

Sofija Mandić navela je da, prema predlogu MSP-a, bez biračkih mesta ostaju i pojedini gradovi u kojima se prijavio dovoljan broj birača.

„Tamo gde se prijavilo preko 100 birača – Hanover, Keln, San Dijego, San Francisko, Bratislava, Valensija, Barselona….prema predlogu MSP-a ostaju bez biračkih mesta, iako su dostigli minimalni prag od 100 prijavljenih birača“, objasnila je Mandić.

Ona je ukazala i na promenu broja biračkih mesta u Bosni i Hercegovini koja vladajućoj stanci služi kao „dokaz da se broj biračkih mesta u inostranstvu povećao u odnosu na prethodne izbore“.

„Razlika između 81 i 90 biračkih mesta isključivo je u korist Bosne i Hercegovine. Na prošlim izborima imali smo 19, a sada će ih u Bosni i Hercegovini biti 30“, objasnila je Mandić.

Prema njenoj oceni, odluke nisu donošene isključivo na osnovu broja prijavljenih birača.

„Neko u MSP-u je donosio odluku ne u odnosu na broj birača koji se prijavio, nego suprotno, uz pretpostavke o tome kako će se neko izjasniti“, rekla je Mandić.

„Režim će na svojoj strani imati mnogo glasova i mandata koji neće biti pošteno stečeni“

Ona je navela i da se za glasanje u inostranstvu prijavilo oko 106.000 birača, ali da predlogom MSP-a nisu svi obuhvaćeni.

„Pretpostavka je da je svih tih 106.000 birača želelo da glasa, a predlogom MSP-a njih oko 26.000 ostaje van tog predloga. Da li su to ukradeni glasovi? Ja bih rekla da jesu“, ocenila je Mandić.

Mandić je potom iznela i tvrdnju da Srbija u nekim slučajevima nije ni tražila otvaranje biračkih mesta u inostranstvu.

„Nama je na sastanku rečeno da je Srbija tražila dozvolu za otvaranje biračkih mesta u četiri grada u Nemačkoj gde ima mnogo prijavljenih građana Srbije, ali da nije dobila odgovor. Međutim, od nemačkih vlasti dobili smo uveravanje da Srbija to nikada nije ni tražila. To je ono čime se MSP Srbije bavi – laže RIK“, rekla je Mandić.

Mandić je dodala da, prema njenoj proceni, vlast može da dođe do značajnog broja glasova i mandata koji neće biti pošteno stečeni.

„Režim će na svojoj strani imati mnogo glasova i mandata koji neće biti pošteno stečeni“, rekla je.

Kostić: Vlast od početka pokušava da zaustavi ogroman entuzijazam – „mašina trokira“

Milutin Kostić ocenio je da vlast pokušava da smanji, kako je rekao, veliki entuzijazam birača.

„Mislim da vlast pokušava od početka da zaustavi ogroman entuzijazam. Vlast je u čudnoj poziciji u kojoj je, šta god da uradi, loše. Možda će sada sprečiti 26.000 ljudi da glasaju, ali će onda dovesti u pitanje legitimitet izbora, a sa druge strane to samo podiže bes ili elan. Meni je frustrirajuće kada ovo čujem, ali me na neki način i raduje, jer govori o njihovom očaju i strahu“, rekao je Kostić.

Kostić je ocenio da je Studentska lista uspela da stvori snažnu kampanju uprkos opstrukcijama.

„Opstrukcije se uvek rade, a opet i sa svim tim oni su na ivici poraza. Mene impresionira što Studentska lista radi ono što je vlast svih ovih godina a to je da se za svaki glas bori godinama“, rekao je.

On je dodao da, prema njegovom mišljenju, kampanju nosi snažna energija promene.

„To je energija koju nijedna kampanja do sada nije imala, ta energija promene. Prvi put vidimo da ta mašina trokira“, rekao je Kostić.

Da li velika izlaznost može da nadomesti nepravilnosti?

Govoreći o biračkom spisku, Mandić je ocenila da problem njegove revizije nije rešen. Prema njenim rečima, nije dovoljno samo obezbediti veliku izlaznost, već je važno i šta se događa tokom i nakon izbornog dana.

„Da li sve nepravilnosti mogu da se nadomeste izlaznošću? Mogle bi, ali videćemo da li ćemo u tome uspeti. Bitni su i sam izborni dan i ono što se dešava nakon njega“, rekla je Mandić.

Ona je posebno ukazala na značaj rada posmatrača i članova biračkih odbora.

„Vrlo često se desi da posmatrači podnesu izveštaj u kojem ne napišu ništa, a taj izveštaj je javna isprava. Očigledno nema dovoljno svesti da treba detaljno napisati šta se konkretno dogodilo“, rekla je.

Kao otvoreno pitanje izdvojila je i čuvanje izbornog materijala.

„Ima još vremena da svi učesnici u postupku postave pitanje čuvanja izbornog materijala – šta se dešava u RIK-u, gde se čuva izborni materijal? To pitanje je do sada potpuno nerešeno“, rekla je Mandić.

„Kada se dobiju rezultati, moguće su razne vrste pokušaja menjanja i prekrajanja“

Kostić je ocenio da bi period nakon izbora mogao da bude posebno problematičan.

„Mi ne živimo u normalnim okolnostima, pa ni ovi izbori neće biti normalni. Šta će biti šest dana posle izbora, recimo, u RIK-u, mislim da će biti samo haos. Kada se dobiju rezultati, moguće su razne vrste pokušaja menjanja i prekrajanja“, rekao je Kostić.

Ipak, on ne veruje da bi vlast lako mogla da uđe u otvorenu diktaturu.

„Ova vlast jeste umrežena svuda, ali ulazak u diktaturu ne odgovara ni njima, niti bi to u centralnoj Evropi lako prihvatili“, ocenio je Kostić.

Kostić je zbog toga naglasio značaj prisustva kontrolora.

„Stepen kontrole nije bio nijednom ovakav od 2012. godine. Ako imate kontrolu, mnoge vrste manipulacija mogu da se spreče“, rekao je Kostić.

Mediji, zastrašivanje i kampanja na terenu

Student Španjević je ocenio da je medijska situacija nepovoljna za Studentsku listu, ali da pokušavaju da je prevaziđu direktnim kontaktom sa građanima.

„Medijska situacija jeste loša, jer se laži plasiraju svakodnevno. Odgovaramo tako što probijamo medijsku blokadu – držimo tribine, skupove, pešačimo, idemo od mesta do mesta“, rekao je.

On je dodao da im direktan kontakt sa građanima omogućava da predstave program i odgovore na tvrdnje koje smatraju netačnim.
Zašto članovi Studentske liste ne učestvuju u (svim) predizbornim debatama?

Govoreći o odluci Studentske liste da ne učestvuje u svim debatama, Španjević je rekao da se takve odluke donose selektivno.

„Akcija u Republici Srpskoj će se uskoro nastaviti. Pratite studentske kanale. Građani nam u razgovorima poručuju da su zainteresovani, ali tražimo debate u kojima nešto može da se čuje. Odustajemo od njih kada znamo da se tu ništa konstruktivno neće čuti“, rekao je.

On je dodao da Studentska lista na strateškom nivou bira u kojim će debatama učestvovati.

„Imamo kvalitetne ljude koji imaju šta da kažu i pokažu, ali biramo formate u kojima razgovor ima smisla“, rekao je.

„Debate često služe za zabavu – ne menjaju mišljenje“

Kostić je ocenio da klasične političke debate danas imaju manji uticaj na birače nego energija kampanje. Prema njegovoj oceni, televizijske debate često ne menjaju političke stavove birača.

„Najviše ljudi kada gleda debate, gleda da li je ‘njihov’ pobedio ili izgubio. One često služe za zabavu i ne menjaju mišljenje. Ono što menja mišljenje jesu energija i emocija“, rekao je Kostić.

Mandić je na kraju ocenila da su za smislen politički dijalog potrebna makar osnovna pravila komunikacije.

„Vladajuća strana ne može da sačeka da neko drugi nešto kaže. Neki minimalni civilizacijski okvir je potreban da bi se debate uopšte održavale“, zaključila je Mandić.