Dva mitinga, dva pristupa politici i državi – Politika

Dok su naprednjaci u subotu prekinuli ostale izborne aktivnosti i fokusirali se na Beograd kako bi što više ljudi došlo da pozdravi Vučića, kandidata za premijera, studenti u blokadi su nastavili kampanju od vrata do vrata i organizovali skup u Vranju.

Dva mitinga, dva pristupa politici i državi.

Vučić, sa pozicija sile i vlasti, kao i do sada, istu priču priča i iste poruke šalje. On je glavni i on će uz “vladu na točkovima”, od 12 ministara, ljudima da omogući još bolji život. Sad je dobro, ali mora još bolje. Ministri i lokalni šerifi ne slušaju dovoljno građane i ne brinu o njima. To valja menjati.

Ljudi vole da vide nove puteve, koje im je on izgradio.

Iako se pet milijardi godišnje izdvaja za zdravstvo, to nije dovoljno za ljude iz manjih sredina, koji nemaju ni magnetnu rezonancu a imaju zidove sa kojih se kruni malter. “To je moja greška, mislio sam da radimo velike stvari, trebalo je da radimo polako i svuda podjednako“, jadao se Vučić.

Neuvođenje sankcija Rusiji i očuvanje KiM se podrazumeva.

I sve tako redom, on tj. država, će sve narodu pozlatiti. Građani su pasivni primaoci onoga što im on da i omogući. Zato moraju da glasaju za njega. Po principu ja tebi, zato ti moraš meni.

S duge strane, govornici u Novom Pazaru sa Studentske liste kao da uče ljude šta je i kako funkcioniše sistem u kojem narod nije klijentela vlasti i ne treba da oseća obavezu prema njoj. Ne duguju joj ništa, pogotovo glas.

Vlast, odnosno institucije vlasti, ljudi u njima iz bilo koje partije zaposleni u javnom sektoru, tu su da rade po zakonu u korist građana u svim oblastima života, ne treba da traže išta za uzvrat, jer svi građani podjednako imaju prava.

Kontrola vlasti je primarna. Naši su objekti, putevi, pruge, hidroelektrane i budžetski novac. I mi moramo da se pitamo kako se koristi i prema njemu moramo da se ponašamo odgovorno.

Najveća pobeda medicine neće biti teška operacija nego da se ne dođe u situaciju da neko mora da bude operisan. Ozbiljan zdravsteni sistem ne čeka bolesnog da dođe, nego pokušava da nađe bolesnog čoveka koji još misli da je zdrav.

Srbija treba da bude država u kojoj nije važno koga znas i kojoj stanci pripadaš, nego šta kaže zakon isti za sve. Dražava nije stranka nego narod… Sve se to, i mnogo više, čulo u Novom Pazaru. Zdrav i obrazovan čovek je najvažniji za državu, jedna je od poruka iz Vranja.

Namere su jedno realnost je, ipak, drugo.

Hoće li ovaj pristup politici dopreti do nekog koji će danas poći kod lekara i neće poneti kafu, čokoladu i piće, jer to tako treba, ne verujem. Predugo ljudi u Srbiji misle da nekome nešto duguju. I nije to Vučić izmislio. Samo je vešto koristio.

Na izborima 25. oktobra dobijamo novu šansu, da one koji kažu da će biti u službi građana i da će omogućiti da vlast bude odgovorna i smenjiva postavimo u tu poziciju.

Jednom smo 2000. pokušali i nismo uspeli.